War Song!

Day 2,978, 00:14 • Published in Czech Republic Czech Republic • by El Fap Padre
Од племена из Крајине па до Суца крвавијех
Подиже се храбра чета од хајдука биранијех
Што издати друга неће у невољи и на муци
То су сабље осветнице и од горе мрки вуци
А пред њима Томановић, харамбаша са Ровина
Од кога се султан штреца и сва Мека и Медина
Јунаци га убрајају у најбољега са обе стране
Нема Влаха ни Турчина на биљегу да му стане

РОБИ ПАЛИ И СИЈЕЧЕ, ПОД ОРУЖЈЕМ ТУРКЕ ВЕЖЕ

И крвави обруч око тврдога града стеже!
Мушовићу харач иште од Никшића капетану
Ако харач не пошаље да га чека на мегдану!
Или ће му од Трепача беле овце одјавити
Све до наврх Дубочанка неће ништа оставити!
Свуд около Црне Горе турцима јаде ствара,
И са четом улеће све до Стоца и Мостара.
Чека турске караване кроз Лелије и кроз Косе,
Чак и кад с војском џебану у град носе!
Није лако тога лакта на пут било цару стати,
И са силом много већом на бојном се пољу клати.
Али сокол од сокола тога доба и земана,
Једног дана није мога без оружја и мегдана!!
Па је чету окренуо на Рудине равне био,
Шићарити је од бегова Никшићкијех наумио.
Ту су била катуништа Мушовићу капетану
Ту турци и хајдуци прегоне се по мегдану!
Ту планина тврда има по злу је турци знаше,
Коју Никац с хајдуцима често пута нападаше.
А по злу је оглашена ка ниједна друга била,
Ту мирише земља с крви вековима што се лила.
Свуд около гора густа то крваво место скрива.
Ту је сваки камен станац историја била жива!
И тамо се запутио тога истог беше дана
Одо беже Мушовићу с четом љутих Никшићана.

Пошли турци да обиђу катуништа и чобане,
Да бијела своја стада од хајдучких чета бране.
Али Никац опазио Никшићане из далека
Па запао у бусију са дружином да их чека.

ДА ИХ КОЉУ И СИЈЕКУ И ДА СВЕТЕ СВОЈУ БРАЋУ
КУДА МРКИ ГАВРАНОВИ НА ЛЕШЕВЕ ТУРСКЕ ГРАКЋУ!

Знак се чека харамбаше па ка вуци да кидишу,
И да љуте крвопије растерају и крдишу.
Но нагази Одо беже на ту чету од Хајдука
Па старом мегданџији ка балчаку оде рука
И завика са ђогата колико га грло носи:
Алаха ти харамбашо да ми је знати ко си?
Док искочи из бусије мрк каурин ватра жива
Па му брка пола тока на јуначке прси скрива.
Вучји поглед и зеница а црн перчин око врата
На јунаку одијело све од срме и од злата.
У десници гадарија а за сила пушке двије
Мрка чела, хитра скока и рамена широкијех.
Па долеће испред бега као каква орлушина!

И повика: ЈА САМ НИКАЦ ТОМАНОВИЋ СА РОВИНА!
ЕВО МЕНЕ МУШОВИЋУ ДА ВИДИМО КО ЈЕ БОЉИ
ПА ОРУЖЈЕ ОДАБЕРИ ДА ПО ТВОЈОЈ БУДЕ ВОЉИ!
ЈА ШТО СИЈЕМ СТРАХ И ТРЕПЕТ ОКО ГРАДА ТВОГА ПРОСТА!
ТВОЈ ЋЕ ЗУЛУМ ОДО БЕЖЕ ДА ТЕ РУСЕ ГЛАВЕ КОШТА!

Па кад зачу беже име а зна даље шта слиједи,
И кад виђе горска вука у жиле се крв заледи!
Је л' зна добро да је Никац све биране турке смака
За које кад је чуо у стамболу султан плака!
Преблијеђе пред хајдуком са Ровина јуначкијех
Не сме мегдан да прихвати за шта му се чудит није.
И ако се некад клео у јунаштво и у славу
Да ће Суцком харамбаши са рамена скинут главу!

*Жеља ми је још одавно била тебе упознати,
Ка јунака и витеза што га добар глас прати.
А за данас прођимо се љута боја и мегдана,
Срешћемо се неђе друго ја се надам брзих дана.
Ми нијесмо наумили љути мегдан дијелити
Но обићи своја стада и граду се повратити.
Ја предлажем харамбашо да за данас не гинемо
Но ка људи и јунаци да се здраво растанемо.*

Јеси ли се препаднуо Мушовићу злицо љута
Поклањам ти живот данас ал' другога нећу пута.
То што беже са турцима сиротињи Србској радиш
Кунем ти се у јунаштво наједном ћеш све да платиш.
Ја договор данашњи прекршити нећу први
Мада би се свако овде напојио твоје крви!

Сви хајдуци поздравише тај поступак харамбаше
Али турци понижени црној земљи погледаше.
Ал' Мушовић ка потурица нешто страшно на ум има
Хоже Никца да понизи пред његовим хајдуцима.
И јунаштво да умањи том витезу и соколу
Од ког с миром није мога цар заспати у стамболу.
Свом завиду и пакости одолио беже није
Него Никцу грдно рече где слушају чете двије.

ДА ЈЕ ЈУНАК МНОГО МАЊИ НО ШТО ГРАДОМ КРУЖЕ ПРИЧЕ
И ДА БРЦИ КОЈЕ СУЧЕ НА ХАЈДУКА САМО ЛИЧЕ.

Плану Никац као муња ка сабљи му рука оде
Да му савест не би бржа од потуричке злобе
Мушовићу је реч тврда пред хајдуке обећана
Те поврну десну руку са љутога јатагана.
А у ару и бијесу Мушовићу запријети:

ЗБОГ ОВОГА ШТО СИ РЕКА ЗНАДИ ДА ЋЕШ УМРЕТИ!
ТА ПОГАНА ТВОЈА РИЈЕЧ МЕЂУ ЧЕТЕ ШТО ИЗРЕЧЕ
СА РАМЕНА ЋЕ РУСУ ГЛАВУ ДА ТИ СКИНЕ И ПОСИЈЕЧЕ!
ПА ДА ТИ ЈЕ АЛАХ ОТАЦ А ЛАЖНИ ПРОРОК ГЛАВУ ЧУВА
ЈА СЕ НАДАМ ДА ЋЕ БРЗО ДА ТИ КРОЗ ЊУ ВЕТАР ДУВА!!!

Згледаше се двије чете знају добро шта ће бити
Да ће се Мушовић у тврдоме граду од Никца крити.
Мрка чела и погледа дебелога Поја Ђога
Окренуше натраг турке пут Никшића крвавога.
Оста Никац с хајдуцима да прилику згодну чека
И испуни обећање Мушовићу што је река!
Све размишља Томановић како бега да погуби
И да углед што је стека пред хајдуке не изгуби.

РИЈЕШИ СЕ ХАРАМБАША ЈЕДНЕ НОЋИ ИЗНЕНАДА
ДА УЛЕТИ МЕЂУ ТУРКЕ САМ БЕЗ ИКОГ УСРЕД ГРАДА!
ДА ПОГУБИ ЗУЛУЋАРА ОДА БЕГА МУШОВИЋА
ИЛИ ГЛАВУ ДА ОСТАВИ НА БЕДЕМЕ ОД НИКШИЋА!
ГДЕ СУ МНОГИ ЦРНОГОРЦИ ОСТАВИЛИ СВОЈЕ КОСТИ
БРАНИОЦИ СРБСКЕ ВЕРЕ, БОГ НЕКА ИМ ДУШЕ ПРОСТИ!

Ноћ је ледна и нијема када живе душе није
Само ветар са сјевера кроз црнину кости брије!
Турске страже пирибиле се уз зидине и уз међе
Од студени и од мраза да потраже заклон неђе!

КО БИ МОГА ПОМИСЛИТИ ДА ЋЕ УСРЕД ТАКВЕ НОЋИ
У БЕДЕМЕ ТВРДЕГ ГРАДА ЉУТА ЗВЕРКА СМЕТИ ДОЋИ?

Али Суцки харамбаша куда други не би мога
Обрете се на хар тврди Ода бега злогласнога
Да га нико од потурица нит опази нити виђе
Кроз отвор пенџер куле у одаје бегу сиђе!

А ноћ тамну бег пребива на Хабину десну руку
Одједном рука од хајдука испод грла бега стеже
Као зуби од курјака, престрави се Одо беже!

АЛИ НИКАЦ КАО НИКАЦ У ГРУДИ МУ СРЦЕ ЛАВА
МАНУ ОШТРИМ ЈАТАГАНОМ И ТУРЧИНУ ОДЕ ГЛАВА!

Узе главу харамбаша па је у врећу црну стави
А од страха млада була на миндер се обезнани!
Јуначка му срећа даде докопа се он планина
И однесе Мушовића русу главу пут Ровина!

ДА ОКИТИ СА ЊОМ ЧАРДАК И ЈУНАЦИ ДА ЈЕ ВИДЕ
ДА СЕ ЗНАДЕ КО БЕГОВУ СА РАМЕНА ГЛАВУ СКИДЕ!!




Мач и храброст силнога Душана
И ваљаност Србах витезовах...
Њих те матер Србију крунимо...
И жалосна Србу свакојему:
Крв потомка великог Немање...
Двор боженства помрачи србскога...
Навијек зађе сунце Немањино
Од српскога рода и племена...
Заклат млада вјенцоношца српска?
Стид те буди Србином се звати...
Син Тополе, огледало Србства...
Марса србског и младога Феба
Закри мрачна тополска гробница.
Јопет трубе, свире умукоше,
Дом виловства потамње српскога.
Ја у маху од жалости скочим,
Додија ми с’ више то гледати,
У три сата сву промјену Србства...