Srbijo medj' sljivama...

Day 1,106, 21:27 • Published in Serbia Serbia • by steWEGI


-Probudih se nesto pre 9 sati po srbijanskom vremenu, pa polako u moju Vojvodinu (da Borca ja Vojvodina, fy Beograde 😛), da doruckujem jedan hamburger i popijem solju mleka. Hvala stadima stoke koje zalutase u nasu milu Vojvodinu, jeste da su nam popasli svo zito iz nje, ali sad se bar mcZdravo hranimo... Najedoh se lepo, ali za zdrav pocetak dana mi treba i malo voca, zar ne?



-Jeste mi, kao i svakom Borcancu, mrsko da prelazim pancevacki most, ali zarad vitamina, eto i to ucinih. Dodjoh u Beograd, malo kivija, banana, avokada, sve po protokolu. Sta su ti evropske integracije, pun Beograd voca, rodilo na Zelenjaku, svaka nam cast...ali za grozdje sam ipak morao do Sumadije.



-Au, kakvo razocarenje kad sam stigao tamo... Nisam dobro citao novine ministarstva informisanja, nije grozdje Vegi, gVozdje je, konju nepismeni! A Mrle i Kulin se bas potrudili da objasne ljudima... Gledam Sumadiju, i ne mogu da verujem... Gde nestade ono zelenilo? Oni sljivici, potoci, livade? Sve gole rude. Provalili ovi tajkuni da ovde ima ruda pa nam prekopali Zlatibor... Kako li se sada Crni snalazi u svom Uzicu, mislim naglas...



-Dok glasno razmisljam, presretnu me neki seljak, pita me za pravac ka planini Rtanj. Kaze da je cuo da ce od sada njegove sljive tamo mnogo bolje da radjaju. Rekli mu neki Rumuni da je plodnije tlo za sljivu u Boru i Majdanpeku... Eto, sad cu po dobru rakiju morati da idem preko Cestobrodice, a ne ibarskom magistralom... Covek se uci dok je ziv...



-Nastavih ja ka jugu, zatvorila mi se firma gde sam radio, kazu nema vise zita u Vojvodini, a ova krda jos nisu pripitomili. Pa mi predlozili da odem do Raske oblasti, culi da se u Novom Pazaru traze zavarivaci aluminijuma, sad je to unosan posao tamo... Proizvodnja farmerki im je zabranjena do daljnjeg. Kazu da mora prvo nas predsednik da se izvini Levisu, Dieselu,Turcima, pa ce tek onda moci da nastave proizvodnju istih... Do tada, aluminijum bato...



-Kad sam dosao u Novi Pazar, upitah prvog slucajnog prolaznika za neki posao. Poslao me na par mesta,ali sam suvise kasno dosao, sva su mesta vec bila popunjena... Rekose mi i da su culi da se u srpskom bermudskom trouglu za padeze, Vranje-Leskovac-Pirot, takodje poceli masovnu proizvodnju aluminijumskih dobara i da je tamo taj biznis tek u zamahu, da probam tamo...
Zaposlih se kod nekog Pirocanca, kolika mi je plata, sramota me i da kazem, a hleb sve skuplji. Ipak, cujem da ce sada, bas zbog aluminijuma koji licno varim, pistolji biti jeftiniji... Taman kad ogladnim, ostaje mi samo da progutam pistolj, za lebac se nema...



Shvatio sam da se sve ove godine ucenja geografije i rudnih nam bogastava Srbije, od pre neki dan pale u vodu... Mi smo godinama ziveli u zabludi i hvala Rumunima sto nam oci otvorise... Joj Srbiljo, medj' sljivama...