Join the new world

Dobar dan dragi eRepublikanci,

Pre nego što počnem današnje izlaganje želim da vam zahvalim na saradnji, odličnoj igri i druženju. Ne znam kako da se izrazim, a da to ne bude grubo i da vi to ne razumete loše.... Jednostavno dok je za vas ovo bila igra, za mene je bio posao.
Vi ste mi pomogli da uradim jedno socialno psiholosko istraživanje u oblasti koliko internet utice na danasnjeg coveka i hvala vam. Nadam se da se ne ljutite.

Mislim da je to zaista veliki problem za mene kada odvajam vreme za pauzu, koja izgleda postaje sve duža i duža zbog eRepublika. Kada želim da uzmem odmor, potpuno bivam apsorbovan u to, tako da se petnaestominutna pauza pretvori u sat i tada to postaje problem. Vreme na interentu leti i to nije kognitivni proces. O tome ne razmišljam


Ključni momenat moje odluke da odaberem bas ovu temu bio je posmatranje porasta korisnika igrice od bukvalno nule do preko dva milion korisnika registrovanih do sad. Cim sam to primetio brzo se upalila lampica. Gde još na svetu možete da dođete do milion klijenata za nedelju dana? Tada sam odlučio da saznam više o tome i mislio sam da je najbolje da se infiltriram u igru sto dublje i da posmatram kako se situacija odvija.

Igracku publiku čine studenti, djaci, nezaposleni, razni ljudi koji inače koriste ovakve aplikacije, ali i mnogi preduzetnici i investitori.

Meni je paznju privukla upotreba slika za profil, fotografija koje se nalaze na naslovnoj strani svakog profila. Smatram da snažan efekat eRepublika u ovoj oblasti ima veze sa difolt slikom koja se pojavi ako ne postavite svoju sopstvenu fotografiju.

Razmiliste malo, ko želi da ima upitnik na mestu gde treba da se vidi lice i kakva to pitanja povlači o vama? Na primer,zašto ste na eRepubliku? I tako u osnovi eRepublik priprema okruženje u kojem vas prijatelji ubeđuju da postujete sliku, naravno kao nagradu dobijete i poene.

Takodje smatram da ono na šta oni apeluju su neki fundamentalni nagoni, a njih je lako zadovoljiti. Stvari poput potrebe da se bude socijalno prihvaćen i da se ne bude odbačen.

Drugi deo teorije se odnosi na motivaciju i na ishode. Zašto korisnici postavljaju određeni tip fotografija za avatare i zašto ih neki od njih konstano menjaju, zasto redovno pisu novine, zasto svi nose iste slike za avatar?

Da bi ovo ilustrovao, napravili smo mali eksperiment sa par ljudi, pravili smo razne vrste provokacija i testova, davali razne zadatke.... Rezultati su veoma zanimljivi.

Svi ti razliciti tipovi odgovora na nasa pitanja dokazuju da čak iza najbezazlenijeg čina postavljanja fotografije na profil, pisanja novina, forimranje stranaka, partija, precutno pitanje KiM stoji psihologija ubeđivanja, kojom upravljate svojim imidžom i utiskom koji odajete.

Isto tako iako nesvesno, nesputani uspeh eRepublika zasnovan je na tome da se korisnici navedu da sami rade za njega i ubeđuju prijatelje da se registruju i tako donose zaradu kompaniji. Rekao bih da su imali sreće i da su bili responsivni prema korisnicima, ali ne mislim da su nekakvi geniji ubeđivanja. I dok je sreća zaista mogla igrati krupnu ulogu u pretvaranju eRepublika u glavnu silu među socijalnim igricama, obican covek igra u zabludi da je ovo samo igrica.


Evo nekih primera koliko eR utice na psihologiju coveka:

"Isprva na eR možete da provedete sate, ali vremenom postanete svesni da stvarno gubite vreme. Ako to ne shvatite, to je pravi problem."

"Zapravo nemam nikakvu želji i poriv da ga koristim sada, bilo je zabavnije kada sam prokrastinirao. Ne osećam potrebu da idem na internet kada ne prokrastiniram."

"U ispitnom roku vidite mnogo ljudi na eRepubliku, pošto su oni već za kompjuterom, te im je lako da se konektuju i prokrastiniraju."

"eRep definitivno ometa moj rad u školi. Ako vidim da se planira žurka, pogledaću da li imam obaveya u eSvetu, pa cu krenuti na istu."

"Ne odustajem od socijalnih prilika da koristim eRepublik i dobro se zabavim, ali osećam potrebu da ga stalno proveravam, kao da sam zavisnik. Čak sam i odvojio i vreme od izlazaka sa prijateljima kako bih mogao da proveravam svoj nalog, i redovno ratujem, a on je neprestano negde u pozadini moje svesti."

"Znam ljude koji su zamolili svoje cimere da im obrišu profil, jer su bili toliko navučeni da nikako nisu mogli da uče. Ponekad mi se čini da ljudi govore kako su zavisni od eRepublika da bi delovali cool i da bi privukli pažnju, a to je smešna stvar da biste od nje bili zavisni."


Da li je eRepublik nešto što se koristi usput tokom prokrastinacije ili je to zapravo zamka, veliki izbor alata koji će vas nužno učiniti zavisnikom?