Join the new world

Kako sam uopče dospio u Dalmaciju. Bilo je to sasvim slučajno. Nakon mog jučerašnjeg izleta na Tajland, gde sam išao kupiti novo zemljište, desi se meni jedna neprijatna situacija. Znate kako je Tajland bio srpski Monako, tax free zona na drugom kraju sveta u kojoj smo navikli kupovati zemlju za našu industriju, sve ispod cene. Sleti tako avion, bilo je nakon završetka trogodišnjeg ping pong rata sa Hrvatima baš pravo vreme za godišnji odmor, plaže, suveniri... i odem na monetary market, vidim jedan rus prodaje 1000 THB, to je u cent onoliko koliko mi treba, bacim 5 zlatnika na sto, davaj, i trk u prodavnicu njiva, kad ono, nova pravila od Badmina.

Prema novom pravilu, parcelu možete kupiti jedino dinarom. Naravno, dinar je najskuplja valuta u svetu, jer su sve ostale valute osim naše krahirale, tako da ovaj, pravilo ima logike.

Sedajuči u svoj privatni avion razmišljajuči o izgubljenih pola zlatnika, sanjajuči o njivi, pokupim se tako iz Tajlanda pravac natrag na Jadransko more. Ne obračajuči mnogo pažnju, sletim tako u severnoj Dalmaciji, koja je sad, jeli, pod Hrvatskom zastavom. Nisam još bio u Hrvatskoj i ne znam mnogo o komšijama osim da mi i oni podjednako volimo da potpomažemo jedni drugima u borbi protiv hiperinflacije. A volin turizam.

Tako se Džokson našao na moru pokraj Šibenika, u državi sa malim brojem stanovnika, na godišnjem odmoru.

Jedina stvar koju volim više od odmora je rad. To je zbog ove medalje. Tako sam odmah primetio, čim sam se zaposlio, ustvari još na avionu sam primetio, da su plate ovamo za nijansu bolje nego kod nas, 0.3 napram naših 0.25 zlatnika. Ali ovi moj novi gazda ratni profiter ne ceni moje žuljeve i najuri me iz svoje radnje svaki dan, pored toga cene su se spustile i za koji dan če biti iste kao u Srbiji, tako da... svemu lepom dođe kraj, pa i godišnjem odmoru.


Za kraj priče malo statistike o Hrvatskoj: