Шта је Ноћ вештица?

Day 1,807, 03:07 • Published in Serbia Serbia • by Nessko
Ноћ вештица је празник који води порекло из западне традиције. Он је, заправо, настао под утицајем паганских обичаја. Слави се у многим земљама (САД, Ирској, Канади, Великој Британији, Шведској, Порто Рику, Јапану, Новом Зеланду и у неким деловима Аустралије) 31. октобра, ноћи уочи Свих Светих (католички празник).

Однедавно, из сасвим непознатих разлога, обележава се - додуше неформално - и у Србији.

Ноћ вештица је настала знатно пре хришћанства, датира још од античке келтске светковине „Samhain“. Две главне одлике древног Halloweena су паљење логорске ватре и веровање да духови и вештице те ноћи највероватније лутају унаоколо. Више: ОВДЕ

Келти, који су живели на просторима данашње Ирске, славили су своју Нову годину 1. новембра. Ноћ пред Нову годину славили су „Samhain“. Веровали су да се тада духови враћају на земљу узрокујући проблеме и уништавајући усеве. Келтски свештеници градили су огромне ломаче где су се људи окупљали како би спалили усеве и животиње као жртве келтским божанствима. У току прославе носили су костиме, углавном од животињских глава и коже.

Из историје видимо да су главне светковине Ноћи вештица чисто друидског карактера и "потичу од паганских Друида са северозапада Европе" (Енциклопедија Британика), што надаље поткрепљује чињеница да је дан 31. октобар у неким деловима Ирске још увек познат као "бдење Шамана". Шаман (Samhain) је пагански господар мртвих код старих Друида.

Најчешће активности које обележавају овај празник су: костимиране забаве, прављење лампе од тикве, гледање хорор филмова, читање страшних прича. Деца иду од врата до врата, траже слаткише и узвикују „trick or treat“ (у слободном преводу „дајте нам слаткише или ћемо иначе бити приморани да урадимо нешто неваљало).

У 7. веку, у покушају да популаризује веру, католичка црква дала је легитимитет овом паганском празнику, увевши празник Свих Светих за сутрадан. Цркве те ноћи нису радиле, јер формално, хришћанска вера не може да слави смрт, духове и вештице. То је касније постало важно протестантима, јер је Мартин Лутер користио ноћ кад цркве не раде да на њих окачи тезе о реформи цркве, које би сутрадан видели сви који крену на службу.

У православљу се 31.октобра слави творац једног од јеванђеља, свети Лука. За овог лекара и заштитника уметника се сматра да је насликао прве иконе Исуса Христа, Богородице и апостола Петра и Павла.

Међутим, и у православљу постоји празник за који се људи маскирају. Празник “Беле покладе”, чији су корени такође пагански и потичу од прославе култа Сунца и доласка пролећа, обележава се недељу дана пред велики Ускршњи пост. Тада је карактеристично уживање у мрсној храни и пићу, као и машкаре. И данас се у неким деловима Србије, посебно у Источној Србији слави на овај начин.