Join the new world

Следећи текст је комплетно преузет , сва права остају креатору текста. За оне који сумњају у исправност и супериорност ћириличног писма ево непобитних доказа и необоривих аргумената. Постављам овај текст као подстицај играчима еСрбије да се на интернету користе ћириличним писмом , тако ћемо ћирилицу сачувати , и боље се разумети ! Знам неко ће рећи разумемо и латиницу , јесте разумемо је , али латинично писмо није прилагођено нашем језику (барем не потпуно). Које су то предности ћирилице ????



ЋИРИЛИЦА ЈЕ
СУПЕРИОРНИЈА
ОД ЛАТИНИЦЕ
НИКОЛА КОВАНОВИЋ – БЕОГРАД 2008
ЋИРИЛИЦА ЈЕ СУПЕРИОРНИЈА ОД ЛАТИНИЦЕ

Не постоји латинска или латинична азбука којом се српски језик може тачно,
исправно и недвосмислено записивати, као што може српском ћирилицом.

Српска ћирилица је једина азбука којом се српски језик може потпуно исправно и
недвосмислено записивати.

Том идеалу, који је постигнут ћирилицом, најближа је х рватска латиница. Али ни она
не испуњава два основна услова, која свака савремена азбука мора да испуни.

1. Исправно и недвосмислено записивање српског говорног језика
2. Графичка једноставност и лепота слова, без обавезних надредних дијакритика, као
што су тачкице, цртице, кукице, кружићи, итд.

Ћирилица потпуно испуњава наведене услове.
Хрватска латиница не испуњава ни један од ова два услова. Разлози за то, су следећи:

1. УСЛОВ : ИСПРАВНО И НЕДВОСМИСЛЕНО ЗАПИСИВАЊЕ СРПСКОГ
ГОВОРНОГ ЈЕЗИКА

А. Постоји у српском језики известан број речи, вероватно више хиљада, које се
хрватском латиницом не могу исправно на писати. Написане хрватском латиницом те
речи се могу прочитати на два различита начина, али је хрватском латиницом
немогуће написати те различите изговоре ис те речи. Једино је ћирилицом то могуће.

На пример реч: Танјуг
Хрватском латиницом се пише: Tanjug
Пошто слова n и j у хрватској латиници, када су једно поред другог, такође
формирају слово nj (њ) , ова се реч може прочитати на два начина:
Tanjug = Танјуг
Tanj ug = Тањуг

Хрватском латиницом је немогуће написати ова два различита изговора.

Ово је велики проблем хрватске латинице, настао због постојања групе удвојених
слова.

Nj, Lj, Dž

Наводимо овде још неколико српских речи, које се хрватском латиницом не могу
исправно писати.

na dž iveti (надживети, наџивети)
na dž eti (наджети, наџети)
o dž uborio (оджуборио, оџуборио)
o dž iveti (одживети, оџивети)
o dž vakati (оджвакати, оџвакати)
o dž uriti (оджурити, оџурити)
ko nj ugacija (конјугација, коњугација)
ko nj ukcija (конјукција, коњукција)
inj ekcija (инјекција, ињекција)
po lj e (поље, полје)
bo lj e (боље, болје)
ka lj uga (каљуга, калјуга)

Ћирилична азбука нема удвојена слова за гласове српског језика па овај проблем не
постоји.

Б . Управо због постојања ове групе удвојених слова, хрватска латиница није фонетска
азбука, јер не задовољава основно правило:

један глас-једно слово

Ћирилична азбука нема удвојена слова за гласове српског језика па овај проблем,
такође, не постоји и ћирилица је у основном смислу (један глас-једно слово)
фонетска азбука.

В . Опет, због постојања ове групе удвојених слова, хрватска латиница има проблем у
недоследном писању великих удвојених слова.
У свакој савременој азбуци велика слова се у свакој прилици пишу исто. Наравно,
овде говоримо о обичном тексту, а не о дизајну и безбројним могућностима ликовне
обраде слова.

У хрватском правопису, колико је мени познато, велика удвојена слова се пишу
овако:

Nj, Lj, Dž

а не овако:

NJ, LJ, DŽ

На пример реч њива на почетку реченице се пише:

Njiva

а не пише се:

NJiva

Али ако ту реч желимо да напишемо тако да има сва велика слова, онда се пише
овако:

NJIVA

Што је погрешно јер, по правопису, би требало да се пише овако:

NjIVA

Ова недоследност у писању великих удвојени х слова важи за сва три велика удвојена
слова у хрватској латиници.

И опет, ћирилична азбука нема удвојена слова за гласове српског језика па овај
проблем, такође, не постоји. Сва велика слова се увек исто пишу.

Г. Стилска несагласност великих и малих слова.
Одлика је основног писма и његова исто ријска постојаност. У ћирилици је она
изразитија него у друга два европска писма, јер су грчки и латински минускул (мала
слова) настали из битно измењеног брзописа, а ћирилична мала слова су остала
вернија првобитном лику писма.
То је одлика ћирилице, јер је избегнута стилска несагласност великих и малих слова,
која је својствена латинском и још више грчком писму.

Та стилска несагласност великих и малих слова у латинском писму је приказана на
следећем примеру. Стилски несаглас на слова су обележена наранџасто.

Енглеска абецеда
Aa, Bb, Cc, Dd, Ee , Ff , Gg, Hh, Ii, Jj, Kk, Ll , Mm,
Nn, Oo, Pp, Qq, Rr , Ss, Tt , Uu, Vv, Ww, Xx, Yy,
Zz
Од 26 слова 13 је стилски несагласно јер мала слова не наликују на велика. Мање
варијације код слова
Ii, Jj, Kk, Uu, Yy
су занемарене.
Ово значи да укупно великих и малих различитих слова, која дете треба да научи, има:
26 великих + 13 малих = 39

Хрватска латиница
Aa, Bb, Cc, Čč, Ćć, Dd, Dždž , Đđ, Ee , Ff , Gg, Hh,
Ii, Jj, Kk, Ll , Ljlj, Mm, Nn, Njnj, Oo, Pp, Rr , Ss,
Šš, Tt , Uu, Vv, Zz, Žž
Од 30 слова 16 је стилски несагласно јер мала слова не наликују на велика. Мање
варијације код слова
Ii, Jj, Kk, Uu,
су занемарене.
Ово значи да укупно великих и малих различитих слова, која дете треба да научи, има:
30 великих + 16 малих = 46

Српска ћирилица
Аа, Бб, Вв, Гг, Дд, Ђђ, Ее , Жж, Зз, Ии, Јј, Кк,
Лл, Љљ, Мм, Нн, Њњ, Оо, Пп, Рр, Сс, Тт, Ћћ,
Уу, Фф, Хх, Цц, Чч, Џџ, Шш
Од 30 слова 3 је стилски несагласно јер мала слова не наликују на велика. Мање
варијације код слова
Ђђ, Јј, Ћћ, Фф
су занемарене.
Ово значи да укупно великих и малих различитих слова, која дете треба да научи, има:
30 великих + 3 мала = 33
Неко ће рећи да не би требало занемари вати мање разлике између великих и малих
слова и узети сва слова у обзир. У том случају, укупан број великих и малих
различитих слова, која дете треба да научи, изгледа овако:

Енглеска абецеда
26 великих + 18 малих = 44

Хрватска латиница
30 великих + 20 малих = 50

Српска ћирилица
30 великих + 7 малих = 37

И као што се види из овог приказа, ћирилица је много једноставнија и ефикаснија
азбука и за учење и за примену.


2. УСЛОВ : ГРАФИЧКА ЈЕДНОСТАВНОСТ И ЛЕПОТА СЛОВА, БЕЗ
ОБАВЕЗНИХ НАДРЕДНИХ ДИЈАКРИТ ИКА, КАО ШТО СУ ТАЧКИЦЕ,
ЦРТИЦЕ, КУКИЦЕ, КРУЖИЋИ, ИТД.

А. Диграфи и обавезни надредни дијакритици.
У поређењу са хрватском латиницом, српска ћирилица је као целина много лепша
азбука зато што нема удвојена слова (диграфе) и зато што нема обавезне надредне
дијакритике (цртице, кукице, тачкице) за велика слова.

Осим малог слова ј, сва слова српске ћирилице, мала и велика, су без обавезних
надредних дијакритика.

Хрватска латиница има пуно и малих и великих слова са обавезним надредним
дијакритицима. То је велики недостатак ове азбуке па је практично неупотребљива за
сваку озбиљну примену у графици и дизајну.



Хрватска латиница - велика и мала удвојена и слова са цртицама и кукицама:

ČĆDžLjNjŠŽ čćdžijljnjšž

Српска ћирилица – само мало ј има тачкицу.
ЧЋЏЉЊШЖ чћџљњшжј

На пример, немогуће је ликовно обрадити удвојена слова хрватске латинице
Dž Lj Nj
на овако једноставан начин као што је то могуће урадити са истим словима српске
ћирилице.

Џ Љ Њ

Или, графички обрадити слова на основу геометријске слике, као што је квадрат или
правоугаоник.

Џ Љ Њ
ЏЉЊ
То је, са удвојеним словима хрватске латинице, једноставно немогуће урадити, јер
два слова не могу да се сместе у један квадрат. Наравно, ни остала слова са цртицама
и кукицама се не могу употребити. Једноставно речено, изгледала би ружно.

Б . Муке са удвојеним словима хрватске латинице на рекламама

Без речи:




В . Ћирилица је ликовно модернија и савременија азбука

На следећим примерима истим фонтом је приказан упоредни текст, написан српском
ћирилицом и хрватс ком латиницом.

Оно што одмах пада у очи је да ћирилични текст, у поређењу са хрватском
латиницом, има модернији, савременији и јеноставнији изглед. Број малих слова са
правим цртама и број заокругљених слова је добро уравнотежен.

Може се рећи, да за штампана слова, хрватска латиница име превише малих
заокругљених слова и превише слова са обавезним кукицама и цртицама.

Види следећу страну.



















српска ћирилица
Кад ујутру дан осване, устане царев син па однесе оцу оне обадве јабуке. Оцу буде то
врло мило и похвали најмлађега сина. Кад буде опет увече, најмлађи царев син опет се
намести као и пре да чува јабуку, и сачува је опет онако и сутрадан опет донесе оцу две
златне јабуке. Пошто је тако неколико нoћи једнако радио, онда му браћа почну
злобити, што они нису могли јабуке сачувати, а он је сваку ноћ сачува. У томе се још
нађе некака проклета бабетина која им се обећа да ће ухватити и дознати како он јабуку
сачува. Кад буде увече, та се баба прикраде под јабуку па се подвуче под кревет и онде
се притаји. После дође и најмлађи царев син, те легне као и пре. Кад буде око поноћи,
али ето ти девет пауница, осам падну на јабуку, а девета њему у кревет па се претвори у
девојку.


хрватска латиница
Kad ujutru dan osvane, ustane carev sin pa odnese ocu one obadve jabuke. Ocu to bude
vrlo milo i pohvali najmlađeg sina. Kad bude opet uveče, najmlađi carev sin opet se
namesti kao i pre da čuva jabuku, i sačuva je opet onako i sutradan opet donese ocu dve
zlatne jabuke. Pošto je tako nekoliko noći jednako radio, onda mu braća počnu zlobiti, što
oni nisu mogli jabuke sačuvati, a on je svaku noć sačuva. U tome se još nađe nekaka
prokleta babetina koja im se obeća da će uhvatiti i doznati kako on jabuku sačuva. Kad
bude uveče, ta se baba prikrade pod jabuku pa se podvuče pod krevet i onde se pritaji.
Posle dođe i najmlađi carev sin, te legne kao i pre. Kad bude oko ponoći, ali eto ti devet
paunica, osam padnu na jabuku, a deveta njemu u krevet pa se pretvori u devojku.









ЗАКЉУЧАК
Више је него очигледно, из горе наведених примера, да је српска ћирилица за српски
језик, и у правописном и у ликовном погл еду, далеко супериорнија азбука од
хрватске латинице.

Не постоји ни једна једина област или животна ситуација у којој нам је неопходно да
за српски језик користимо хрватску латини цу. У српском језику се све може урадити
ћирилицом и то много боље, као што је то у претходном тексту приказано.

За рад на рачунарима, мобилним телефонима или за коришћење Интернета, хрватска
латиница је неупотребљива. За то је, као и за учење страног језика (енглеског, на
пример) потребна енглеска азбука.

Решење је у томе да код куће, у Србији, користимо ћирилицу, на рачунарима, е-пошти и Интернету користимо ћирилицу колико год је то могуће, а када је немогуће,
да користимо енглеску азбуку.

Једноставно речено, хрватска латиница нам ничему не служи.

А када се каже да је боље за српски језик да има две азбуке, то је исто као када би се
тврдило да би човек много боље ходао ако, поред две здраве ноге, користи и штаке.


ПОГЛЕД У БУДУЋНОСТ

Могуће је да ћемо ускоро бити сведоци примене Уникода на свим Интернет
серверима. То ће омогућити регистровање Интернет имена на свим језицима света а
мобилни телефони све више постају мали рачунари који примају нормалан Интернет.

Биће могуће регистровати име вебсајта и на енглеском и на локалном језику и
азбуци. Да се то оствари притисак врше земљ е у којима се не говори енглески језик.
Нарочито европске земље, јер желе да се имена њихових компанија која не могу да се
напишу словима енглеске азбуке, виде у интернет адресама.

Хтели или не, тиме ће омогућити и коришћење ћирилице у интернет адресама. Ту
има још доста проблема али се на томе ипак ради.

Погледајте ове везе:

http://www.vokabular.org/forum/index.php?board=12.0

http://www.vokabular.org/forum/index.php?PHPSESSID= bc0af5a6d26af52c7faf38469
92609b6&topic=1445.0


Први ћирилични top-level домен
« у: 23. 10. 2007, 16:01:46 »

http://пример.испытание/
Интернет корпорација за додељена имена и бројеве (Internet Corporation for
Assigned Names and Numbers, ICANN) је почела тестирање локализованих имена
домена на 11 светских језика. Зв анична страница пројекта је http://idn.icann.org/, где
можете наћи и везе ка доменима на др угим језицима. Више о пројекту можете
сазнати на следећим снимцима:

http://www.youtube.com/watch?v=rod8ZJjpJO4
http://www.youtube.com/watch?v=RK49jK-oIpU

Можете да пробате ове адресе на што више начина и тако да видите где ради, не ради
па да јавите овима из ICANN-а о конкретном случају.

Преко Интернодиума

Ко зна енглески може из следећег текста сазнати шта се у том погледу ради и какви су
проблеми.

10.5. Characters in Domain Names and URLs
The use of the Web and the Internet in general has become more genuinely global and
multilingual than it used to be. This has made it more obvious that we need possibilities
for using non-ASCII characters in URLs (web addresses) as well as in Internet domain
names. These two are somewhat connected, but not the same thing. You could have a
domain name like école.example that you wish to use in different contexts, such as email
addresses. You could also wish to use a URL like http://école.example/Noël where you
have a non-ASCII character not only in the server part (the domain name) but also
elsewhere.
Internet domain names, especially those of web servers, have become very important in
business. Companies typically advertise their web sites by printing the domain name in
their brochures and ads, and it is essential th at potential users see the name as natural,
understandable, and easy to remember. It is therefore understandable that companies and
other organizations did not like the limitation to ASCII. If you company's name contains
the word Müller, you don't like the idea of having to spell it as Muller or Mueller.
Unfortunately, internationalization of domain names and URLs is still a work in progress,
though actually making some progress. Many countries have already allowed the use of
non-ASCII characters in the domains that are registered under the country domain. This
addresses some of the most critical business issues.
10.5.1. Internationalized Domain Names (IDN)
Internationalization of Internet domain na mes is based on a special ad hoc method.
Instead of extending the character repertoi re in any general way, which would mean
thorough changes to the infrastructure, we in terpret some special combinations of ASCII
characters as indicating non-ASCII characters. This is in a sense yet another example of
escape notations, which we discussed in Chapter 2 .
10.5.1.1. The IDNA implementation
The Internationalized Domain Name (IDN) idea uses character combinations
containing two consecutive hyphen-minus ch aracters (--) for special purposes. Such a
combination is hardly meaningful as such; a single hyphen-minus may well appear in a
normal domain name, but why would anyone use two of them in succession?
Since 1998, different proposals have been made and debated, but in 2005,
"Internationalizing Domain Names in Applic ations (IDNA)" was chosen as the way to
implement IDN. Its basic definition is in RFC 3490, and it works as follows:
1. Start with a domain name that may contain non-ASCII characters. We will here
consider the hypothetical example of "www.härmä.fi."
2. Divide the name to components separated by periods, and handle each
component separately. In our example, th e components "www" and "fi" need no
further processing, but "härmä" does.
3. Apply the Nameprep algorithm defined in RFC 3491, as a profile of the more
general Stringprep algorithm. It consists of Unicode normalization to form C
(NFKC), case folding (to lowercase) , mapping similar-looking characters
together, and eliminating certain restricted code points. In our example, "härmä"
is unchanged. In more abnormal cases, the component may change essentially.
4. Apply Punycode (see Chapter 6 ) to the result. In our example, the component
"härmä" is changed to "xn--hrm-qlac."
The resulting domain name, www.xn--hrm-qlac.fi, is not meant to be written or seen as
such. However, technically, it is an Internet domain name, and it can be used as such. In
fact, it is the domain name in this case. The string "www.härmä.fi" is just a notation that
denotes this name, or maps to it, on software that supports IDNA. Thus, on browsers that
support IDNA, you can type either of the domain names to access the site, but on other
browsers, you need to type the awkward real domain name.
10.5.1.2. Security threats
As we mentioned in Chapter 6 , IDNs raise serious security problems. If the full Unicode
repertoire were allowed in IDNs, in any mixt ure, it would be all too easy to mislead
people. For example, someone might register a domain name that has an IDN form like
www.money.example, where the letter "o" is the Cyrillic small letter "o." Since that letter is
indistinguishable from the Latin small letter "o ," people would believe they are visiting
www.money.example (with Latin "o") and type their username and password there. The
cheater could then abuse this information to steal money, for example.
Generally, ease of use tends to imply threats to security, and IDNA is meant to make
internationalized domain names easy to use. Further problems are caused by people's
tendency to follow links in email messages and on web pages, instead of typing in a web
address or picking it up from a list of bookmarks (favorites). A large part of the security
problem would be avoided if people typed in addresses, or used addresses that they have
previously typed in. They would access the real www.money.example and not the fake.
However, since people's habits are difficult to change, guidelines have been designed to
reduce the risks by restricting the variety of characters and combinations in IDNs. There
is a draft Unicode Technical Report #36, "Unicode Security Considerations," which
addresses such problems, at http://www.unicode.org/draft/reports/tr36/tr36.html . The
file http://unicode.org/draft/reports/tr36/data/draft-restrictions.txt contains a draft list
of characters to be excluded, for one reason or another. The general idea is to allow names
of the form that is normally used in a script or language but exclude characters that have
no such normal use, such as phonetic symbols and most mathematical symbols. Of
course, there are borderline cases.
10.5.2. Characters in URLs
In Chapter 6 , we described URL encoding, which was originally introduced as a method
for using some ASCII characters that are not allowed as suche.g., encoding a space
character as %20. Later, it was extended to encode octets rather than just ASCII
characters. In the modern approach, the impl ied primary character encoding is UTF-8,
and URL encoding then maps the octets used in UTF-8 to % xx notations if needed.
Although the mechanisms in principle let you create URLs with non-ASCII characters
anywhere, it will take a long time before they work safely. You still need to use addresses
that can be written in ASCII without any specia l conventions, even if they won't be easy
to users or natural.
For example, assume that you would really like to use a URL containing the part "skål,"
such as http://www.example/skål/. Maybe you ex pect your potential visitors to try to
type "skål" simply because they are used to th at spelling, even they have seen the URL
printed with "skaal." Here is a possible strategy:
1. First and foremost, make sure that the a ddress with a simplified spelling ("a"
instead of å) works: http://www.example/skal/.
2. Consider other ways that people might try to type the name if they just heard it
or try to recollect it. If you know that å is often written as "aa" when only ASCII is
available, you might set things up (on the server) so that
http://www.example/skaal/ works too, as an alias for the same page.
3. You might also set things up so that http://www.example/sk%e5l/ works, as an
alias, because when people type "skål" into the address box of a browser, the
browser may URL encode the string according to ISO-8859-1, mapping å
(U+00E5) to "%e 5."
4. Then you could make the server recognize http://www.example/sk%c3%a5l/ as
well. This is how http://www.example/skål/ should be URL encoded by
modern principles: take the URL string, encode it as UTF-8, making å the two
octets C3 and A5, and then encode these octets as "%c3" and "%a5."
Additional complications arise if you wish to use uppercase characters or to make
lowercase and uppercase equivalent. Although servers may have options for making the
server treat URLs as case insensitive with regards to basic Latin letters (accepting "foo,"
"Foo," and "FOO" as equivalent), these options probably do not apply to other letters: Å
would still be different than å. Special oper ations, such as URL rewrite rules, would be
needed to make them equivalent.