Tvrdoglavost, interesi i moral

Day 1,006, 08:35 Published in Serbia Serbia by Lukaz

Поздрав,

ТВРДОГЛАВОСТ

Да је наш народ као народ тврдоглав то одавно знамо. И не чуди нас. Али као сваки оптимиста ја се надам да постоји простор за промену. Било како било, у овој игри законе поставља админ, и они су за нас непромењиви попут закона физике. Можемо кукати над њима или пак можемо се потрудити да их максимално искористимо. Свакако избор је наш, у једном случају ништа се неће променити, у другом случају променићемо се ми. На боље надам се.


О чему ја тачно причам. Па приметили смо нова правила. Правила везана за потрошњу хлеба. Сваком је јасно да је потрошња скочила. Наравно то вуче да плате радницима везаним за потрошњу хлеба скачу јер је потребно више радника да би тај исти хлеб и направили. При преласку на В2 ја сам се определио за занимање техничара, јер сам у војним водама. То се показало као доста лош избор. Наравно да знам оно што сада знам, не би се решио на нешто тако. Али формуле и остале ствари су у бети биле доста другачије него у садашњој игри, а и чак оне ствари које нису толико промењене, пропустио сам да приметим. Једноставно направио сам грешку обраћајући пажњу на друге ствари, као и већина других играча.


Али ту долази до кључне ствари. Колико смо спремни да се мењамо? Изабрао сам лош скил, да ли треба да га се држим као пијан плота. Или да отпишем губитке и да покушам да искористим своје време овде на најбољи могући начин. Суштина ове приче је следећа. Годину дана рада, пребацивање свих поена на један скил ми је пропало.

Али за три дана учења скила продуцент имам већу плату него за годину дана техничара!

Сад, могу да кукам због тога или могу да напредујем у скилу који је тренутно потребан. Ја сам одабрао ово друго – а ви?


Знам да је најављен други трансфер вештина, али чињеница је да нико не зна када ће до њега доћи. Зато потрудите се да напредујете до тада, а за од тада видећемо...



СРПСКИ ИНТЕРЕСИ

Не знам за вас, али ја ово првенствено играм за своју земљу. И на сваки начин се трудим да јој помогнем. Видим доста повика на Русе, на њихов систем (не)играња. Али када би гледали процентуално, видели би да ни ми немамо већу излазност од њих, на борбе, с обзиром на број становника. Једноставно их нема. А и видим да су појединци огорчени. Да тврде да се неће борити више за њих. Имам једну ствар да вам поручим. Свака ваша борба тамо, је била борба за Србију. Србији треба јака Русија! И свакако треба да будете поносни на своје борбе тамо. Својој држави сте помагали. Можда не директно, али директно није увек најбољи начин. Што се мене тиче ја сам поносан на нас што смо пружили онолико колико јесмо. И наставићу да пружам колико могу. Надам се да тамо има вас који мисле као и ја.


Наравно не кажем да поразима треба бити задовољан. Не треба, али ако вам се нешто не свиђа, радите на томе да то поправите.




МОРАЛ


Једна од битнијих ствари, можда и ствар која се највише променила, што се тиче ратовања, је морал. Иако га нигде нема директно, не може се измерити, не пише на профилу, он је оно што нас вуче у битке. А нама је морал доста низак. Мислим да је Покац први схватио то, гледали смо од њега пар одличних чланака који су нас терали да се осећамо боље у вези ове игре, да се трудимо, да ето одвојимо време чак и када га немамо. Каква нам је слика сад, пријатељу Покац, мислим да је време за још један твој чланак.Ипак, ма како да су његова писанија одлична, то је ипак привремено решење у најбољем случају.

Оно што нама треба је циљ.

Па макар тај циљ био да не идемо стопама Индонезије. Да не одумиремо тихо. И око тог циља треба да се сложе сви. Ама баш сви. Странке, појединци, војници, критичари... Док то не будемо имали, бићемо као мува без главе. А за такву ситуацију, као и увек, кривим искључиво власт. Не кажем да немају циљеве, него треба да их поделе с народом. Знам за тајност, али неки пут је битније задржати људе овде. Мотивисати их. А тога све слабије и слабије има. Али ваљда се плаше да обећају нешто, и не испуне. Ту имам само једну поруку, није страшно не успети, страшно је не покушати. А ако покушате за 2-3 месеца, покушаћете вас петорица који останете. То је тужна истина.


И још једна занимљива информација за крај. Мађарска зарађује дневно више него дупло од нас, око 350 злата у валути, док ми зарађујемо око 130. Нећу коментарисати ову чињеницу, закључке извуците сами.

Извињавам се на дугачком чланку, имао сам пар ствари да кажем, а неће ме бити вероватно следеће недеље целе, можда чак и 10 дана – проблеми са нетом. Но надам се да ћу их брзо решити и наставити да се дружим са вама. До тада држите се оне старе – свакога дана у сваком погледу све више напредујем.

Звоцао ко баба,
Луказ