KADA KAŽEM HRABRA, MISLIM - HEROINA !

Day 835, 06:13 • Published in Serbia Serbia • by Pokac
Decembra prošle godine, smislio sam lukav plan da intervjuišem one igrače koje uglavnom ne primećujemo ili ne vrednujemo dovoljno. Naravno reč je o ženama. Pošto iza svakog uspešnog muškarca stoji žena, hteo sam da proverim ko ili šta stoji iza euspešne žene. Pritom je merilo uspeha bio stepen aktivnosti u našoj virtuelnoj zajednici, kao i stepen primećenosti i prihvaćenosti od strane muškaraca. Tako sam napravio lični izbor od 5 sagovornica - Heroina, Kukee, Soonchica, Atomski Mrav i Natasha Pijovic. Svaka od njih je, na svoj način, tada imala zapaženu ulogu u životu eSrbije. Danas je to donekle promenjeno, ali ipak pošto se bliži 8. mart, bilo bi lepo da neko obrati pažnju i na naše dame, pa pomislih, što ja ne bih bio prvi. Možda se JEDNA od njih seti da konačno i odgovori na pitanja, pa da mogu da objavim sve intervjue🙂 No, kako bilo, predstavljam vam lepšu stranu eSrbije.

Prva moja sagovornica je Heroina. Mnogi novi igrači su samo čuli za nju, neki nisu uopšte, ali to je njihov problem. Ipak, ja je neću posebno predstavljati. Po mom mišljenju, ako uzmemo da je Lipec jedan od ,,očeva,, eSrbije, onda je Heroina svakako jedna on naših ,,majki,,. Možete je voleti ili ne, poštovati ili omalovažavati njen trud, ali ostaje činjenica da nikog nije ostavila ravnodušnim. Štaviše, da nije bilo njenog truda, pitanje je kako bi eSrbija danas izgledala. Mnogi nose zasluge za pomoć novim igračima, ali ipak Heroinu sa tog spiska zaslužnih jednostavno nije moguće izostaviti. Posle 2 meseca dobrovoljnog ćutanja, presudilo je to što sam ja trenutno najlepši, najzgodniji i najmlađi enovinar u eSrbiji koji joj je dao šansu da kaže kako danas eživi i šta misli o pojedinim temama.

Dakle, HEROINA - UNCENSORED!



Prošlo je više od mesec dana, ako se ne varam, tvog dobrovoljnog izgnanstva iz eSrbije, kako se danas osećaš povodom toga?


Ne varaš se, prošlo je skoro 2 puna meseca od kako sam napustila eSrbiju.
Iako sam se prvih dana nakon odlaska pitala da li sam donela ispravnu odluku i da li ću nakon što malo ohladim glavu poželeti da se vratim, sada shvatam da je to bila jedina ispravna stvar koju sam tada mogla da uradim. Jednostavno sam shvatila da moje dalje učešće u javnom životu eSrbije može i meni, ali i drugima, doneti više štete nego koristi. U tom afektu izazvanom nerazumevanjem drugih ljudi, ali i nezadovoljstvom zbog nekih ličnih neuspeha, sam bila spremna da pogazim sve ono za šta sam se 10 meseci borila i da postanem jedna od onih koji su mi u eSrbiji najviše smetali- takozvani pljuvači. Materijala, hvala Bogu, imam koliko želiš- u inboxu, u logovima sa chata, pa čak i javna mesta kao što je medijska scena obiluju stvarima koje su pogodne za oštru kritiku.
Čak sam i krenula da pišem teskt na tu temu. Nisam spomenula ni trećinu onoga što sam želela, a tekst je već brojao preko 6 hiljada reči. Tada sam se zapitala da li je to uopšte vredno truda… Svaka kritika ovde vodi novoj raspravi, koja opet izaziva potrebu za novom kritikom i tako u krug. Uzimajući sve to u obzir, shvatila sam da nemam više živaca za tako nešto i da nemam više snage da se nosim sa izazovima koje donosi javni život u eSrbiji i u tome sam prepoznala pravi trenutak da se zaustavim, jer sve i da sam htela- ne bih imala snage da guram dalje.
Zato se sada osećam odlično i ne kajem se ni zbog čega. Bila sam došla do onog mesta gde jednostavno nemaš izbora, pa zbog toga moraš da ubediš sebe da je jedini put kojim možeš da kreneš ujedno i jedini ispravan put. Moj put je vodio ka eBrazilu, gde sada borave još neki meni dragi ljudi, tj.jedini ljudi sa kojima i u trenucima najveće ogorčenosti nisam prekinula kontakt, ljudi koji su razumeli moje poteze jer su i sami osetili taj teret koji nosi eSrpsko državljanstvo.



Da li ramišljaš da se vratiš u eSrbiju, i šta bi te ,,nateralo,, na takav korak?


Lagala bih kada bih rekla da ne razmišljam o povratku, jer svesna sam činjenice da eSrbija pripada Srbiji, tj.njenim građanima. Iako sam rekla da voleti Srbiju ne mora ujedno da znači da volim i eSrbiju, razmišljanjem o njihovim sličnostima došla sam do zaključka da niko od nas ne može tako podeliti svoja osećanja- na prava i virtuelna. Srbija je jedna jedina, a eSrbija je njen sastavni deo, te me zato boravak u Srbiji navodi na to da bi bilo ipsravno da budem i građanin eSrbije.
Ne bi mi bio nikakav problem da uzmem opet srpsko državljanstvo, ali da bih se vojno, politički ili na bilo koji drugi način ponovo angažovala u eSrbiji potrebno je da se složi mnogo kockica. Ako bih krenula da pričam sada o tome, morao bi da ovaj intervju objaviš u nastavcima, tako da ću tu priču ipak ostaviti za neko drugo vreme i za neko drugo mesto…



Zašto igraš eRep i da li je to jedina online igrica koju igraš?


eRep igram zato što mi je pružio šansu da se oprobam u nekim stvarima koje su mi u stvarnom životu nedostupne. Pored toga, imala sam taj neki san o eSrbiji koja može da stane rame uz rame sa jednim Sjedinjenim Američkim Državama, sa Rusijom, sa državama Evropske Unije… Međutim, svojim ponašanjem Srbi su ponovo dokazali da pomenutim državama nisu ni do kolena. Ne znam da li će (e)Srbi ikada to uspeti da izmene, niti me to trenutno interesuje, pa se stoga moj motiv za igranjem eRepa sveo na želju za ratovanjem, jer sam sada relativno jak vojnik, dok su ostali motivi pali u drugi plan.
Počela sam nedavno da igram još dve online igrice, ali ne smem da ih pominjem da ne bismo i ti i ja popili neki fp.



Kako si birala nick?


Ovaj nik koristim već nekih 5-6 godina svuda po netu, a inspiraciju sam pronašla u jednoj pesmi.



Da li misliš da su muškarci u eRep-u bolji vojnici, biznismeni, političari, novinari; od žena?


Ne, definitivno nisu. To što su muškarci brojniji, ne znači i da su uspešniji. Ako bi neko napravio istraživanje o odnosu broja registrovanih i uspešnih žena, odnosno muškaraca, verujem da bi ženski deo populacije mogao da se pohvali znatno većim procentom uspešnih pojedinaca



Koliko vremena provodiš igrajući eRep?


S obzirom na to da mi je tokom jednog naleta vetra stradala oprema za wireless, a za adsl sam još uvek na čekanju, prinuđena sam da koristim vrlo nezahvalnu dial up konekciju, pa se zato moj boravak na netu sveo na nekih sat vremena dnevno, od kojih u proseku pola sata odazi na eRep.
Tokom mog aktivnog igranja provodila sam ovde nekada i po 10-15 sati dnevno, mada je najčešće to vreme iznosilo oko 5-6 sati dnevno.



Da li ti to što si žena pomaže ili odmaže u kontaktu sa drugim igračima?


Zavisi od situacije, ali i od toga kakav je karakter ljudi sa kojima sam dolazila u kontakt. Verujem da sam često imala određene povlastice zato što sam žensko, ali bilo je podosta i onih ružnih situacija gde su me iz istog razloga vređali. Sve u svemu, nema tu neke razlike u odnosu na stvaran život- muškarac će ugađati ženi sve do onog trenutka kada bude u njoj video pretnju, odnosno kada ona bude bila na putu da postane uspešnija od njega.



Šta smatrasš svojim najvećim uspehom u eRep-u i da li imaš neki neostvareni cilj?


Bez razmišljanja mogu da kažem da je moj najveći uspeh moj ePriručnik, koji je zbog nekih neinformisanih i zajedljivih ljudi morao da promeni ime u Heroinine novine, a nakon toga zbog selidbe na teritoriju koja ne pripada srpskom govornom području promenio je ime u Heroina’s newspaper. I da ne bude zabune- ne smatram uspehom to što imam 3 Media Mogul medalje, jer sam prihvatila verovanje svojih sunarodnika da te pretplate nisu zalužene, već su dobijene na suze i kuknjavu. Uspehom smatram činjenicu da su mi tekstovi objavljeni u ePriručniku doneli ponudu za posao novinara u stvarnom životu. Mogu slobodno reći i da je to nešto najlepše što mi se desilo tokom ovih godinu dana igranja eRepa.
Neostvaren cilj mi je da vidim složnu eSrbiju, eSrbiju koja nije odraz prave Srbije u smislu političkih podela, eSrbiju bez lažnih moralista i lopova, eSrbiju koja je iskoristila svu intelektualnu moć kojom raspolažu njeni građani i postala raj na eZemlji, eSrbiju koja ima jaku, sposobnu i odanu vojsku, jaku i stabilnu ekonomiju, više koalicija i manje insistiranja na različitosti između partija, eSrbiju koja bi me učinila ponosnom, a ne postiđenom time što sam njen stanovnik.
Što se tiče nekog više ličnog cilja, nekada su to bile medalje- želela sam da mi u profilu bude svaka upaljena bar jednom. Za SB mi nedostaje samo još jednog prijatelja da pozovem… za RH u eSrbiji nisam imala šanse, jer su te medalje deljene visokim funkcionerima VeS-a ili eventualno nekom stranom tenku kojem su srpske šlihtare htele da iskažu svoju naklonost, ali cenim da ću u nekoj normalnoj eDržavi gde se RH medalje nude onima koji su spremni da daju najviše golda, a ne onima koji su se dokopali fotelje, uspeti da ugrabim bar jednu… ali uvek će mi nedostajati ona jedna medalja sa kojom sam se oprostila kada sam napustila eSrbiju, tako da sada mogu reći da mi je cilj da upalim sve medalje u profilu, osim one koja se u eSrbiji kupuje lažnih humanitarnim akcijama i jako ružnim, prislinim vrbovanjem novih članova i obećavanjem nekih izmišljenih funkcija u stranci.



Šta ti najviše smeta u ESrbiji i šta bi prvo promenila da možeš?


Smeta mi loša ekonomska situacija, neznanje igrača koji još više urušavaju ekonomiju, opšta lenjost igrača, ljudi koji mlate praznu slamu umesto da preduzmu nešto konkretno i pokažu da stvarno može bolje, loša organizacija unutar ministarstava, tj.u samom državnom vrhu, neprihvatanje mogućnosti da put kojim idu nije ispravan i da je eSrbiji potrebna reforma koja kreće od samog vrha, da je potrebna promena u načinu na koji se izvršava vlast, neprihvatanje činjenice da je eSrbija vlasništvo svih njenih građana i da ne može nekoliko pojedinica da odlučuje u ime celokupnog naroda, kao i neprihvatanje činjenice da demokratija nije samo to što se u eSrbiji održavaju izbori na demokratski način…
Da mogu nešto da promenim, išla bih ka tome da parlament, kao najdemokratskiji izabrano telo, dobije svoju pravu svrhu. Smanjila bih uticaj ministara na parlament, odnosno parlament bi bio taj koji odlučuje o stvarima bitnim za državu. Čak bih možda i išla ka tome da ministri budu birani iz redova poslanika. Moja ideja da se broj ministarskih mesta koje će dobiti jedna stranka određuje na osnovu broja poslanika u kongresu, okarkterisana je kao velika glupost, ali ja i danas stojim iza toga da bih tako uradila da je do mene, pa čak i po cenu da mi se opet neko smeje zbog toga. Očigledno je da pojedincima ne odgovara demokratsko uređenje, ali me samo interesuje dokle će masa koja ustvari i čini osnovu tog demokratskog uređenja trpeti samovolju tih pojedinaca…
Takođe, radila bih na donošenju ustava. Kada sam osnovala svoju stranku objasnila sam šta bi ustav trebalo da predstavlja. Tačnije, tada sam objasnila šta bih sve promenila u eSrbiji. Na žalost, stranku nisam mogla da očuvam, jer je sam sakupila jedva 20-ak ljudi koji su stali uz mene zbog mojih ideja, a ne zbog ponuđenih funkcija, raznih lažnih obećanja, nemoralnih humanitarnih i mentorskih akcija, slanja poruka koje sadrže nešto tipa “pređi u moju stranku, ta u kojoj si ne valja zbog toga i toga, a moja stranka će te kandidovati na izborima, bla bla bla… “ i sličnih stvari. Žao mi je što ti ljudi koji su tada bili uz mene nisu uspeli da očuvaju stranku i ideje na kojima je njen program izrađen. Ali sa druge strane, drago mi je što je tako, jer su sačuvali dostojanstvo i nisu kupovali članove.
Da ne bude kako i ja sada mlatim praznu slamu, izneću nekom drugom prilikom neke konkretne ideje o tome šta bi i kako trebalo promeniti. Kako sam gotovo sigurna da me niko sada ne bi saslušao i poslušao, te ideje će morati da sačekaju neke ljude koji su spremni da malo odstupe od ustaljenih šablona koji su se utemeljili u eSrbiji još tokom njenog nastanka.



Zbog čega, po tvom mišljenju, do sada eSrbija nije imala predsednicu i šta misliš kako bi se žena snašla na tom mestu?


eSrbija nije imala ženskog predsednika zato što glasače većinom čine tipični Balkanci. Iz istog razloga verujem da se žena ne bi najbolje snašla na mestu predsednika eSrbije, jer bi često ulazila u sukob sa tim ljudima koji ne mogu da se pomire sa činjenicom da žensko bude na čelu jedne države, i to još jedne tipično balkanske države kao što je (e)Srbija. Ako ikada žena i bude bila na čelu eSrbije, moraće da se odrekne svega onoga što je čini ženom, ako želi da opstane tu gde jeste.



Šta bi poželelia eSrbiji u drugoj godini njenog postojanja?


eSrbiji od sveg srca želim da bude svedena na jednu ili dve regije, a da se ostale srpske regije nađu pod vlašću eHrvatske. Lako je igračima koji nisu doživeli okupaciju da sada glume pamet i da kažu kako to nije bilo ništa strašno, kako je bilo lako osloboditi se, kako to nije nikakva velika stvar kao što stariji igrači pokušavaju da je predstave i da sada bezdušno gaze sve ono što smo mi izgradili bukvalno ni iz čega, sa jedva par stotina aktivnih igrača. eSrbiji treba ponovo jedna lepa okupacija, čisto da bi novi igrači osetili šta znači voleti (e)Srbiju i da bi shvatili zašto stariji igrači unose mnogo više emocija u ovu igru.



Većina se slaže da su tvoji tutorijali bez premca, ali mnogi misle i da ,,dramiš,,. Da li i koliko emocija ima u ovoj igri, gde je epolitika dominantna stvar u životu jedne virtuelne zajednice?


Ovo je vrlo interesantno sklopljeno pitanje… Nikada mi nije bilo jasno zbog čega mora da postoji ta isključivost, tj.zašto čovek mora da se odrekne svojih emocija ako želi da bude političar.
Emocije postoje kod svake fizički i psihički zdrave osobe, a različit je samo intenzitet tih emocija i način na koji ih iskazuju. Meni je jasno da se svaki Srbin po difoltu registruje u eSrbiji, ali mi nikada neće biti jasno šta to gomilu igrača koji strogo podvlače činjenicu da je eRep samo igra i da tu nema nikakvih emocija iz stvarnog života, drži i dalje u eSrbiji. Interesuje me šta ih navodi da ratuju za eSrbiju, šta ih navodi da rade bilo šta za eSrbiju, šta je ta povezanost ako nije određena vrsta emocije?
Što se tiče moje drame, nakon što sam hladne glave izanalizirala neke svoje ranije postupke, shvatila sam da sam samo na najnormalniji i najzdraviji način iskazala svoje emocije. Ja stvarno ne vidim ništa loše u tome što sam bila besna kada neko bukvalno iskopira moj članak. Moja poslednja drama, tj.oproštajni članak, je bilo samo objašnjenje zbog čega odlazim. Šta je loše u tome što sam rekla da mi je stvarni život bitniji od ove igre, šta je loše u tome što sam umesto slanja preko hiljadu privatnih poruka, napisala jedno obaveštenje za sve? Da sam imala neke zadnje namere, sigurno ne bih otišla iz eSrbije, nego bih ostala da uživam u plodovima svoje drame.
Možda ja unosim malo više emocija u ovu igru nego što to rade ostali, ali opet ponavljam da ne vidim ništa loše u tome. Sasvim je normalno da razviješ naklonost ili odbojnost prema određenim ljudima sa kojima svakodnevno dolaziš u kontakt. Sa druge strane, ja putpuno razumem i one koji su ušli u sve ovo sa minimumom emocija. To su uglavnom mlađi ljudi, da ne kažem deca, koji verovatno nikada i neće razumeti srpsko-hrvatske odnose ili želju za kreiranjem Srbije bez svih onih pogrešnih načina vrednovanja koji su bili zastupljeni u Srbiji tokom devedesetih godina prošlog veka. Ne krivim ih što nisu sposobni da osete tu vrstu emocije koja je mene, kao i još dosta drugih igrača, vezala za ovu igru. Njima je ovo igra kao što je recimo Counter Strike ili recimo one druge online igre koje isto na neki način simuliraju stvarni način življenja i meni je to sasvim u redu. Nikog ja ne teram da uđe u sve ovo srcem i dušom, ali neka bar razumeju one koji ovu igru shvataju malo drugačije.
Na kraju krajeva, dovoljno je videti kako su skrojeni negativni komentari i koja vrsta ljudi ih je pisala u mojim novinama kada sam izvodila svoje pozorišne predstave. Neću ih imenovati, niti reći šta mislim o takvim ljudima. Objektivno obrazloženu kritiku prihvatam bez pogovora, ostalo ne smatram da je vredno uvažavanja.
Po mom mišljenju, najveće pozorišne predstave koje su izvođene na medijskoj sceni eSrbije i čiji akteri za razliku od mene jesu imali zadnje namere, su one u kojima je traženo da KiM bude originalna teritorija eSrbije. Posledica moje drame može da bude eventualno to što ću ja lično izgbuti poštovanje nekih ljudi, ali bilo bi lepo da se eSrpski igrači, umesto što se bave mojim emocionalnim problemima, zapitaju kolika je razmera drame u kojoj je glavna tema nacionalizam sa osnovama iz stvarnog života. Zaista bih volela da se svi okanu moje glave i umesto toga malo više vremena posvete radu koji će usloviti napredak eSrbije.