[СПЛ] Обраћање поводом стања у држави

Day 3,536, 06:19 • Published in Serbia Serbia • by Antic Dragan


Поштовање!

Свакоме је већ јасно да је улога мултија из месеца у месец све већа и већа, с обзиром на то да се број играча толико смањио да их је довољно свега неколико десетина како би се начиниле трајне последице у свим сегментима заједнице; такође, администрација као никада до сада остаје нема пред том очитом појавом, чиме нам свима сугерише да је прављење мулти-налога изгледа добар пут ка остварењу интереса.

Негде још од јесени прошле године на сваким председничким изборима приближно око 200 мулти-налога одређује победника, што је врло значајно: петина или шестина укупног броја гласова. Администрација је реаговала свега неколико пута, одузимајући гласове кандидатима за које је очито да се гласало нелегално, али и даље не знамо ко стоји иза свега тога, јер нико није банован због те праксе, а што је врхунац свега – и поред одузимања таквих гласова, из месеца у месец исто се понавља, чиме је процес председничких избора код нас очито обесмишљен.

Ово је други узастопни месец да Српска патриотска лига не учествује на конгресним изборима зато што бива престигнута од стране других партија петнаестак минута пред сам почетак избора. Није то новост: странке једне другима одувек помажу пребацивањем чланова зарад учешћа на овим изборима, али у последње време тај се проблем решава активирањем преко тридесет мулти-налога. Ти мултији буду бановани одмах након почетка избора, али је начињена штета трајна: администрација тврди да не може променити изглед гласачког листића од тренутка кад избори почну, без обзира на то што и они сами бановањем тих мултија заједници потврде да је малверзација очито било.

Овако су нам одговорили претходног месеца:





А овако су нам одговорили овога месеца, иако им је све уредно пријављено пред почетак избора:





Током маја у Србији је направљено 159 нових налога.
Током јуна 211, а током јула 161.

Систем који допушта да се за петнаестак минута начине трајне последице на читаву заједницу није добар систем и треба се окренути оном код ког је утицај мултија сведен на мању меру.





Говорили смо до сада да смо демократе, али да се у оваквој демократији не проналазимо. Јасно је шта то значи: не желимо да нас воде они који су до позиција дошли користећи мулти-налоге (што је чак бановањем председника дан након избора и потврђено) и који се притом у најмању руку бахате – отуђују оргове јединица и странака и новац са њих, пребацују државна средства на своје профиле, не воде евиденцију о њиховој потрошњи, државни гласници служе им за објављивање партијских текстова… Притом су и неактивни: огромна подршка јавности и убедљива победа на изборима своде се на свега две или три особе које раде током мандата, гласници министарстава су запуштени, а поделе за унапређење центара за тренинг и развијање авио-чина укинуте.

Када потом покушамо објаснити какву то демократију хоћемо, готово увек кажемо да је то она демократија која ће наступити када се ови који су изнад описани повуку из игре. Очито, они се неће сами повући, а поступци оне тзв. друге и боље стране заједнице углавном се сведу на исто: употреба мултија зарад остварења интереса свеопшта је појава, као и предлагање закона у Конгресу који само продубљују раздор и владајућима дају аргумент да са својом тужном праксом и даље наставе, без обзира на то колико ти закони заиста и јесу оправдани јер спречавају ту неминовну крађу државног новца.

Дакле, поента би била не спуштати се на тај примитивни ниво: не користити мултије, не правити глупости у Конгресу, не инатити се.

У овом тренутку, демократија је прилично лабав систем. Са друге стране, диктатура је чвршћи, јер искључује употребу мултија, што је у овом тренутку чини погоднијим системом, и то само зато што је ту улога администрације сведена на минимум, односно – заједница не испашта због тога што они свој посао не обављају како треба. Зато би требало подржати специфичан вид диктатуре чија би поента била фокусирати се искључиво на довођење демократије у ред: константно подносити апел администрацији да систем не ваља и да га треба мењати, предлагањем конкретних решења, о чему се већ годинама пише, али без значајније иницијативе; радити на афирмацији саме игре и повећању броја играча, нпр. кроз медије, о чему се такође писало претходних месеци, а зато што нам је суштински потребна и промена структуре играча…

Звучи невероватно, али је неминовно, јер – ако се овако настави, екипа око Баћка и Угца ће мултијима добијати сваке изборе, па ће се на основу њихове неспособности константно уводити диктатура и тако ће се два система смењивати до бесвести, а без конкретног помака (што се и дешава последњих година). Неће се нико тек тако повући и неће се ништа само од себе решити.

Ово не значи да подржавамо диктатуру као систем који је засигурно лошији од демократије, јер представља власт групе појединаца са војном моћи и прилично је скупа; међутим, диктатуру треба подржати као привремени систем, и то онај за којег знамо унапред да је чвршћи. Она је добро решење док се не успостави систем који је бољи, а то подразумева драстично померање фокуса владајућих на константни дијалог са администрацијом и на рад ка оздрављењу заједнице. Из свега тога онда би се изродила и здрава демократија.