Предлог решења за еБиХ

Day 1,000, 01:33 • Published in Serbia USA • by Strahinjic Banovan

Поздрав о/

Kao што сам наслов каже, у овом чланку ћу понудити кључ по коме ја видим да треба да се води политика еСрбије према еБиХ. Потребна је комплекснија анализа овог проблема и зато одмах да упозорим да ће ово бити мало дужи текст па сам га зато обогатио сликама природних богатстава еБиХ :Р



Власт Срба у еБиХ мора бити апсолутно подређена интересима еСрбије.

До сада, Срби у еБиХ су испуњавали захтеве еСрбије или Феникса (напади на еХрватску у циљу блокирања када су еХрвати и ЕДЕН покушали да обришу еМађарску, предаја регија еСрбији како би еСрбија са оригиналних територија еБосне и Херцеговине нападала еХрватску приликом њеног брисања), међутим приликом последњих предаја регија које су еСрбији биле потребне за брисање еХрватске јавила су се одређена условљавања лидера Срба из еБиХ што је можда могло да доведе и до нежељених ситуација.

Наиме, биле су захтеване гаранције да ће регија Федерација БиХ (једина еБиХ регија богата природним ресурсима, у овом случају жита) након брисања еХрватске бити враћена Србима из еБиХ, односно да ће та регија бити враћена у посед еБиХ. Разлог за то је замисао и жеља лидера Срба у еБиХ да јачају економију еБиХ и да од ње покушају да направе јаку и стабилну државу.

Ко год каже другачије - лаже. Ово причам због тога што се по одређеним чланцима и коментарима врте приче да Срби из еБиХ никада нису радили противно интересима еСрбије и да им је еСрбија увек била на првом месту.
Овај потез условљавања који смо (Криканка, Клулес и ја) доживели када су прављене стратегије за нападање еХрватске је за мене показатељ да у тренутној гарнитури која чини власт Срба у еБиХ не можемо имати апсолутно поузданог партнера. Једноставно - када помоћ еСрбији условиш давањем одређених гаранција за које је дискутабилно да ли иду у корист еСрбији, онда извините, то није стављање еСрбије на прво место.

А мислим да јачање економије еБиХ није добар начин резоновања због неколико ствари:

- За јачање економије неке државе је предуслов да та држава има активно радно становништво у великом броју.

Ово значи да би Срби из еБиХ морали да преведу велики број радно запослених играча из еСрбије (и света уопште) да би имали ко да им ради у фирмама и да купује са тржишта како би држава убирала порез јер тренутно у еБиХ живи мизеран број људи услед тешке економске ситуације. Мислим да је за развијање економије једне државе у еРепу потребно бар око хиљаду активних људи. Такође верујем да би се, ако би само пола од тог броја људи из еСрбије прешло да живи у еБиХ то сигурно осетило у е-српским приходима.

Укратко, да бисмо развијали економију еБиХ морали би да слабимо домаћу, што мислим да је непотребан потез.

- Паре од пореза иду у еБиХ касу.

Сав плод развијања економије еБиХ би убирао онај ко би имао већину у Конгресу. еСрби то за сада имају, али питање је да ли ће стално бити тако. Тешко је очекивати да муслимани преузму власт у догледно време али ни то се не сме избацити из вида.
Такође, уколико би Срби имали већину у конгресу, они би располагали средствима из буџета еБиХ, а то, као и до сада оставља простора за манипулације уколико се не води одговарајућа контрола како се користе финансије из државне касе. Тренутна ситуација је таква да еСрбија нема апсолутно никакву контролу над коришћењем финансијских средстава од стране српских играча из еБиХ

- У разним разговорима које сам обавио са лидерима ДСС-а (до сада једине српске странке у еБиХ), закључио сам да би они били спремни да сарађују са муслиманима из еБиХ како би успели да подигну економију те државе.

Муслимани су Србима потребни не зато да би обезбедили власт, већ да би имали тај потребан број људи за подизање економије. Мислим да је ово немогуће јер би то значило да муслимани треба да поштују власт Срба и да поступају искључиво како је то потребно српској популацији. У супротном Срби наставили са самосталним контролисањем власти у еБиХ. Чак и када би муслимани пристали на овако нешто, верујем да би то пре свега било због остваривања какве такве стабилности у еБиХ која би повратила одређен број муслиманских играча који су напустили игру (њихов кандидат за председника у августу је добио свега 200-ак гласова) и да би након тога они поново покушали да остваре власт. Можда би чак Срби били и принуђени на неке компромисе који не би одговарали српској страни како би приволели муслимане на своју страну.

Све у свему, ништа не гарантује да би муслимани поштовали и да би се слагали са одлукама које доносе Срби јер је до сада више пута доказано да су много више окренути еХрватској и ЕДЕН-у. Много пута су Срби шиканирани од стране муслиманских играча, падале су и увреде на обе стране и изузетно је тешко очекивати било какав успешан вид сарадње између ове две групације играча. Убеђења сам да је много боље да сами контролишемо власт у еБиХ, да додатно отежавамо својим противницима у еБиХ живот и да их на тај начин сводимо на што мању бројку јер тако онда представљају мању опасност по интересе еСрбије (с обзиром да је показано да муслимани нису у стању да направе квалитетан бејби бум и да их српски успеси у еБиХ само додатно удаљују из игре, а не обрнуто).

- Који је крајњи ефекат развитка економије еБиХ?

Све и да се успе у овом амбициозном и тешком пројекту не видим која би корист еСрбије била у томе што смо развили економију еБиХ. Сигурно бисмо у одређеној мери ослабили сопствену економију, а развитком економије друге државе дали бисмо подстрек лидерима у њој да у одређеним ситуацијама додатно постављају услове приликом евентуалних акција које би еСрбија желела да спроведе преко еБиХ. Једино би ово имало неког смисла када би се све радило под покриљем и контролом Владе еСрбије, па да имамо неку јавну потврду о сврсисходности овакве акције, међутим, то тренутно никако није случај.

Да се разумемо. Када је тражено да се Федерација преда еСрбији требало је да лидери из еБиХ само предају ту регију. Без додатних захтева, тражења гаранција и слично. Не желим да размишљам о томе шта би се десило да смо рекли лидерима Срба у еБиХ да им не пружамо гаранције да ће Федерација бити враћена. Уопште није било потребе за тим јер је то чисто губљење времена. Једноставно - треба нам Федерација да бисмо напали еХрвате онда када будемо хтели да их нападнемо. Нема потребе да дајемо гаранције да ће се Федерација враћати еБиХ. Јер, ако Срби држе власт у еБиХ онда је Федерација српско власништво, еСрбија одређује како ће се са том регијом поступати. Е, а ми смо морали да дајемо гаранције јер нисмо знали да ли ће нам Срби из еБиХ дати Федерацију да нападнемо еХрватску ако им те гаранције не бисмо дали.

Сигуран сам да 90% Срба у еСрбији власт Срба у еБиХ жели само из разлога да би користили ту државу онако како нама то одговара, а не да би они, који фактички представљају ту власт, тражили додатне захтеве и измишљали ствари којима би условили подршку одређеним акцијама еСрбије. Људи који живе у еСрбији, а имају пасоше еБиХ (велика већина их је таквих јер свега 15-ак Срба са еБиХ држављанствима заиста и живи у еБиХ) гласају за њих да би еСрбија у сваком моменту могла да рачуна да ће регије и цела структура еБиХ бити искоришћена онако како то одговара еСрбији а не да би размишљали да ли ће нека акција еСрбије успети зато што неки Србин из еБиХ условљава помоћ било каквим захтевима.

Да резимирам. еСрбији су у еБиХ потребни на власти људи који су спремни да се потпуно подреде интересима еСрбије. Нису јој потребни на власти играчи који би довели у питање помоћ еСрбији уколико би неки план еСрбије ометао њихове планове везане за еБиХ. То је лако оствариво уколико постоји разрађен систем по коме би се радило у еБиХ и у наредном параграфу ћу дати мој предлог како би све то требало да изгледа.



Конкретан предлог решења за власт Срба у еБиХ.

1) Одабир људи за конгрес еБиХ, за председника српске странке у еБиХ и кандидата за председника еБиX

Ово би било једноставно да се у еСрбији не мењају власти. Једноставно би Влада еСрбије поставила своје људе од поверења у еБиХ који би радили на организацији избора и постављању људи у одговарајуће структуре, а ови би касније, безусловно повлачили потезе по директиви из Владе еСрбије.

Изузетно отежавајућа околност је та што се у еСрбији власти мењају и што би онда свака власт постављала своје људе у еБиХ, а у еБиХ је потребно да функционише само ЈЕДНА српска странка јер свако расипање гласова само ослабљује нашу позицију.
Решење за ово би могло да буде оснивање Министарства за еБиХ (које би се бавило организацијом око послова који се раде у вези узимања власти у тој држави), у које би морао да уђе по представник из свих топ 5 странака еСрбије како континуитет рада на овом пољу не би зависио од промене власти у еСрбији.

2) Расподела регија

еСрбији би припале 3 од 4 еБиХ регије – Западна Република Српска, Источна Република Српска (или Брчко дистрикт) и Федерација еБиХ, док би се еБиХ састојала само од Источне Републике Српске или дистрикта Брчко.

Овом поделом, еБиХ би била окружена регијама под е-српском влашћу и свако ко би желео да нападне територију еБиХ (Источна РС или Брчко) би прво морао да освоји регију под нашом влашћу (с тим да треба имати у виду да се Брчко граничи са Славонијом, па би у случају ослобађања те регије од стране еХрвата Брчко могао да дође под удар еХрватске, мада тренутно еБиХ и еХрватска немају отворен рат, отварање рата кошта 1000 голда што свакако није сума за потцењивање). То је много теже урадити него уколико би регија еБиХ могла бити одмах нападнута без претходног окршаја са еСрбијом.
Са друге стране, еСрбија би имала у свом саставу још једну регију богату житом. Као и сваку другу регију која је богата природним ресурсима, еСрбија би Федерацију могла да експлоатише на разне начине – од директног убирања пореза од фирми које послују у тој регији, до изнајмљивања те регије уколико би се нашли заинтересоване државе за коришћење исте које би платиле задовољавајућу откупнину.

Још једна предност ове поделе би била та што би Срби на конгресним изборима гласали само у једној регији, а таква ситуација је прошлог месеца довела до најубедљивије победе Срба на конгресним изборима у еБиХ (узето 60% еБиХ конгреса).

3) Економски план

По овом плану, сви Срби са еБиХ пасошима би били позвани да живе у еСрбији. Нема потребе да било ко живи у руинираној држави са катастрофалном економском ситуацијом, као што је еБиХ, осим оних који су обавезани на то механизмима игре – конгресмени, председник српске странке у еБиХ и председник еБиХ.
Ако рачунамо да држава са 1 регијом има 10 конгресмена, то значи да би свега до 10-ак Срба МОРАЛО да живи у еБиХ јер их механизми игре на то обавезују (овде би се морало водити рачуна да на дан избора српска странка у еБиХ буде у топ 5, а то би се радило пресељењем на пар дана око избора).

За горе наведене играче бих предложио да буду плаћани из државног буџета еСрбије у динарима, уз договор да за те динаре не купују голде са српске берзе новца већ да за исте, преко оргова, купују српске производе. Са друге стране, постоје 2 решења где би српски играчи могли да раде у еБиХ.

1) Они би били у обавези да раде у новоотвореној државној е-српској фирми за минималац стационираној у еБиХ (тј. у Источној РС или Брчком). Минималац у валути БАМ, који би добили као плату, би се враћао држави еСрбији како се не би дошло у ситуацију дуплирања плата, а новац добијен продајом добара стечених радом у тим фирмама би ишао у НБС.

У овом случају јавља се проблем у вези са тим ког типа би требала да буде државна фирма која запошљава Србе у еБиХ и како би се уклопили различити радни скилови играча који би у њима радили.

Ја сам размишљао о томе да та фирма буде нека за скупљање сировина – и Брчко и Источна РС имају мале количине жита, нафте, титанијума, камена и гвожђа. Вероватно се питате како еСрбија може да профитира уколико би ти играчи радили у ланд фирми која је направљена у регији са ниским количинама сировина.
Овако - не би било потребно издвајати новац за куповину сировина као за фирме које се баве мануфактуром, једино би требало да се издвоје паре за плате радника. Плате се у еБиХ дају у валути БАМ. Порез од плата иде у касу еБиХ, а ако би Срби држали конгрес, јасно је да би се те паре враћале Србима. Такође, плату добијену у БАМ, српски играчи би морали да врате Влади зато јер су већ добили плату од Владе еСрбије у динарима. На овај начин, био би обезбеђен рад у државној фирми буквално без утрошка иједног БАМ-а.
Све сировине сакупљене радом ових играча у еБиХ би биле извожене у иностранство (о сировини која би била скупљана би требало урадити неку анализу понуде и потражње) преко лиценци које би финансирала држава у почетку. Све иностране валуте добијене тим путем би биле искоришћене за куповину голда који би био прослеђен на НБС. Предност је та што се на овај начин уноси страни голд у еСрбију. Наравно, с обзиром да Срби не би потрошили ни један једини БАМ на послове у еБиХ то би додатно олакшало евентуално учествовање на еБиХ берзи новца.

Предност овог предлога је у томе што еСрбија не би потрошила ниједан БАМ у оваквом начину рада, могли би да због тога поставимо најниже цене приликом извоза и тиме обезбедимо сигурну куповину сировина из наших фирми. Још једна предност је у томе што добијамо разрађен, лако контролисан систем којим би се руководиле све идуће поставке власти у еБиХ и еСрбији. Мана је у томе што би сви радници морали да буду сакупљачи по скилу (харвестери) или би они других скилова морали да жртвују напредовање у свом скилу у коме су најјачи. Такође, мана је у томе што је коефицијент множења за регију са малим количинама сировине 0.01, а за регију богату сировином тај коефицијент износи 2. То значи да се на овај начин не би могла произвести Бог зна како велика количина сировина што самим тим повлачи и да зарада еСрбије не би била претерано велика, али би зарада постојала - колика толика, а највећа предност по мом мишљењу и није у тој заради већ у разрађеном систему деловања.

Друга могућност је да државна фирма буде из ману области. У том случају би дефинитивно имали губитак БАМ-а (за куповину сировина), а остале би и мане из претходног предлога, везане за проблем различитих скилова. Са друге стране, с обзиром да не постоје коефицијенти који зависе од богатства регије сировинама, могуће је да би зарада државе на овај начин била већа него у првом случају, али било како било, поводом овог аспекта би требало урадити још додатних анализа.

2) Играчи би били слободни у одабиру радног места.

Овде се јавља проблем двоструких плата јер не постоји начин провере колико који играч зарађује БАМ-а као плату у некој приватној фирми (да подсетим, сва зарада у БАМ-има се предаје држави) осим да му се верује на реч, а исто онако како играчи који живе у еБиХ не треба да буду плаћени мање него што заслужују, не би требало ни да буду преплаћени.
Такође, могућ је проблем непроналажења одговарајућег радног места (ако се то дешава у еСрбији, сасвим сигурно ће се дешавати и у еБиХ сведеној на једну регију у којој нема много фирми).

Ово је, ипак, најлакши облик деловања јер захтева најмање организације, па би и ово решење свакако требало узети у обзир.

Колики би био трошак еСрбије приликом деловања у еБиХ?

Онолики колико би се динара дало за плате Србима који живе у еБиХ. Узмимо пример који је најскупљи (иако је он најмање вероватан) – да играчи који живе у еБиХ примају тренутно највеће плате у еСрбији које износе 1.62 РСД по сату рада. То значи да би максималних 12 радника (10 конгресмена, плус председник странке и председник државе) за 12 сати рада требало да добију укупно 233.28 РСД, што по садашњем курсу износи свега 3.26 голда дневно, што на месечном нивоу износи око 98 голда (дакле ово планинарење би нас за месец дана коштало тачно скоро колико и један МПП). Међутим, уколико гледамо курс од 1 РСД = 0.005 голда (по ком еСрбија штампа динаре), ово износи максимални трошак од свега 35 голда на месечном нивоу, а да при том нису урачунати евентуални приходи ако би играчи радили у државним фирмама по предлогу написаном под 1) у овом параграфу.

По ком год курсу рачунали, губици на месечном нивоу нису велики, а добитак који еСрбија може имати експлоатацијом власти у еБиХ се најбоље показао на примеру брисања еХрватске, а сасвим сигурно је да коришћење Федерације која је богата житом (директно или изнајмљивањем) може да донесе одређена додатна новчана средства еСрбији.

Такође, сав новац коришћен и добијен деловањем Срба и за деловање Срба у еБиХ би (до пребацивања одређених свота на НБС) требао да се чува на једном оргу који би контролисао човек из Владе еСрбије који би био и задужен за објављивање извештаја финансијског пословања Срба у еБиХ како би све било јавно и транспарентно.

Да резимирам. Српски играчи који по механизмима игре морају да живе у еБиХ (њих 10-ак) добијају плату у динарима од Владе еСрбије која их је и поставила на та места. Они заузврат, безусловно поступају по наредбама Владе еСрбије, раде у државној фирми еСрбије чији се продукти извозе у иностранство и на тај начин се за еСрбију прикупља страни голд (што релативно подсећа на систем по ком функционише Валета) или раде по приватним фирмама уз предавање плате у БАМ-има држави еСрбији.

НАПОМЕНА:

Да би све ово функционисало како треба, морала би да постоји изузетно озбиљна организација. Тим пре мислим да нам је потребно Министарство за еБиХ (које би касније евентуално могло да буде проширено и на друге државе које су под политичком влашћу еСрба, па да то постане неко Министарство за ТО операције). Изузетно важан део те организације би представљали изборни тимови који би радили на што бољој организацији избора (јер без победе на изборима сва прича пада у воду), тимови који би били задужени за транспарентну и јавну контролу финансијског пословања и тим који би био задужен да председник и конгрес еБиХ правовремено и на најефектнији начин спроводе жеље еСрбије.

4) Ратовање.

Ово је вероватно најтеже организовати – тј. пронаћи начин да и тих 10-ак људи који живе у еБиХ имају могућност да војно напредују. С обзиром да нама одговара да еБиХ има отворен рат са еСрбијом, не можемо потписати МПП са том државом како би Срби из еБиХ могли да ратују у борбама у којима учествује еСрбија. Једино решење се јавља у виду неког тренинг рата, међутим питање је колико је све то оствариво и ипак мислим да би људи који би били желели да чине власт у еБиХ морали да буду спремни на то да се одрекну могућности да ратују док живе у еБиХ.



До идућег читања,
о/