Био једном један лав. Какав лав? Страшан лав.

Day 912, 13:56 • Published in Serbia Serbia • by Lunatic2903

Је*еш ми све ако страх од губитка Лиаонинга ових дана није већи него страх од губитка Тита пре 30 година... Шта су се сви нешто стегли, успаничили...

А шта је најстрашније што може да се деси неког наредног дана, јутра, вечери?

Могућ је троструки напад, из Кине, САД и преко побуне. Укупно би стајао 8.500 злата. На тенковање би дали још бар 5.000. Ударале би кинеска и америчка популација. Издали би нам гомилу спам чланака. Румуни би напали Војводину и Источну Србију. Тамо би ударали МПП-ови. Напали би Словенију или Мађарску успут. И то би биле диверзије за забаву широких народних маса. Као и напад Канаде на Француску. Хрвати би нам од јутра викали FAIL. Министарства и играчи би поделили пар хиљада оружја. Ојадили бисмо маркет. Дали бисмо бар колико и они на тенковање и снабдевање војске. Пукли бисмо последње паре. Издали бисмо чланке где позивамо у помоћ, а савезници би дошли. И дали све од себе. На чету би нас било бар 300, као и увек кад су такве битке. Забавили бисмо се као никад.

Чему страх, или шта се већ дешава?

Ако се одбранимо о нашој победи ће се причати дуго, дуго. Остаћемо запамћени. Остаће нам приходи од пореза, фирме, репутација. Смејаћемо им се у новинама, иако смо претходно стрепели за судбину цица маце. Остаћемо земља број један.

Чак и ако пукнемо, идемо даље. Неки ће напустити игру, неки наћи нов мотив. Неки ће живети за то да још сутра исто учине Шпанији, Америци, Пољској. Скупљаће паре за тај дан. Неки ће пасти у депресију због игре. Свега има... Неки ће из двоклика прећи у активне, док ће неки отићи у супротном смеру. Некима ће такав епски окршај пробудити жељу да се играју активније него икада. А прозиваће нас у чланцима. Смејаће се. Није први пут. Смејали су се раније кад смо добили првог маршала, кад смо ослободили земљу. Сад имамо 3 пута већу земљу и 3 пута више маршала. Јбг, инат.

Спремите најбоље од себе за наредних пар дана. За*еби страх због игре. Играло се и без гвожђа, можда чак и лепше него са њим. Ствар укуса. Неко воли паре, неко воли забаву.
Направићемо им такво сра*е да ће морати да дају последње паре. И ми ћемо, што да не. Чему нам служе ако не за овакве за*ебанције?

Ако има расположених за герилу, радо ћу организовати 500 људи који ће у Шпанији, Пољској, Америци или где већ радити за велике плате са најмањим здрављем. Издаћу и кратки туторијал. И тако месецима ако треба. Произвођачи ће им затварати фирме, дизаће цене док тражње не нестане. Удараћемо у побунама. А и видећемо Мадрид, никад нисам био тамо. Онда ће почети да дају минималац, а остатке плата донирају. Па ћемо отићи даље, у другу државу. Смем да се кладим да без Србије и њеног Лајонинга, који стоје као тег на супротном тасу, нама предстоји сукоб унутар самог ЕДЕН-а. Смориће се од доминације, Пољаци од своје, а Амери од пољске. А ми ћемо их кљуцати изнутра.

И памтиће дан кад су решили да се за*ебавају са Србима.

П.С. Нема украса. Нема слика. Нема ни пуно смисла, кад боље погледаш. Шта ћеш више на ову немаштину.