Феномен звани 'Freedom for Texas'

Day 1,237, 15:25 • Published in Serbia Serbia • by Platinum Group



Howdy friends!

Искористићу ову прилику да напишем коју реч о самом феномену идеологије "слободног" Тексаса који се појавио међу играчима еСрбије и временом постао релативно широко прихваћен циљ будућих српских освајања. Са друге стране полако постаје омрзнут од другог дела јавности као досадан или недостижан циљ, па бих волео да вам испричам своју верзију приче. Ово је изношење личног мишљења без намере да га било коме наметнем.

Као неко ко је доста добро упућен у настанак и вишемесечни развој ове идеје, могу вам рећи да са моје тачке гледишта слободан Тексас нема никакве везе са стварним животом. Што се мене тиче, својим чланцима о Тексасу сам имао намеру да на неки начин предупредим засићеност освајањима, која се полако јавља у еСрбији.

Да вас подсетим да у овој игри има свега 69 држава, од чега су само првих 20 колико-толико довољно снажне да буду занимљив циљ за освајање најјачој држави у игри. Од тих првих 19 (изузео сам еСрбију), њих 7 су тренутни савезници и пријатељи еСрбије. То значи да еСрбија има свега 12 достојних мета. Када кажем достојних мислим на то да нам узму барем једну рунду јер, сложићете се, не би било занимљиво "покоравати" еЕгипат.

Међутим, проблем и не би био толико велики да ми већ нисмо прегазили еХрватску два пута, да тренутно не покоравамо еБугаре у сарадњи са савезницима, да неће пасти и еГрчка за који дан, да еФранцуска не нестаје са мапе. На еБразил ћемо вероватно само преко савезништва са еШпанијом. Поставља се питање - куда онда?


(слика украдена од RazorSRB-a)

Остаје нам свега пар противника, од којих једноставно најпримамљивије делује еСАД. Мислим да ће се већина српских играча сложити са мном да би смо се пре упустили у освајање те државе него еРусије или еКине која и није толико занимљива. Ту можда и има мало утицаја приче из стварног живота, али чисто сумњам да се прича о еТексасу одржала до данас због неког пандана Косову и Метохији. Да је неко провалио "идемо на Арканзас!" и месецима форсирао ту причу, мислим да би била исто тако прихваћена као и ова о Тексасу, из за*ебанције.

Дакле, идеологија "слободног" Тексаса, са моје тачке гледишта, представља освајачки циљ еСрбије који самим тим што је релативно далек и тешко достижан и јесте занимљив већем броју српских играча, пошто нам једноставно понестаје опција за забаву. Тексас није нужно решење и није баш та територија императив који мора бити остварен, већ је у првом плану сам освајачки поход, ратовање, преокрети...једном речју - забава.


2. Квалитет играња

На ову причу се надовезује моја прича о томе како због засићења освајањима треба колективно радити на занимљивости социјалног аспекта игре - на развијању новинарства (како озбиљног тако и духовитог), конструктивних расправа у коментарима, можда мењању самог начина игре или политичког управљања, структуре министарстава, људи који у тим министарствима раде, једноставно - на увођењу новотарија...

Због свега овога сам у претходном чланку, додуше на неспретан начин, покушао да вам предложим да би само ратовање и освајање по сваку цену требало да буде у другом плану, а да коначно једном обратимо пажњу на квалитет играња - шта и колико често пишемо, ко нас и колико квалитетно води, какви су људи у министарствима и на челу политичких странака, на који начин се бавимо политиком...

Моје оштре речи из поменутог чланка на рачун еСрба проистичу из разочарења вашом незаинтересованошћу тим аспектима и гледањем искључиво на освајања. Са друге стране свестан сам да многима ни време не дозвољава да лупају главу е-политиком, али на жалост зато у тој сфери и преовладавају људи који од величине свог ега не виде ништа друго и никог другог.

Ипак, знам да ни овим покушајем да вам на финији начин објасним шта би требало да су нам приоритети, нећу постићи ама баш ништа јер је много лакше покушавати да добро пишеш него писати добро, покушавати да будеш духовит него бити духовит (приметили сте да ја скоро никад ни не покушавам јер једноставно нисам), покушавати на сваки начин украсти него бити поштен.

Надам се да ћете по читању овог текста барем схватити да онај претходни који сам писао са профила није био политички него добронамеран, само у сасвим другом тону.


zaebani