Razocarenje

Day 1,831, 23:17 • Published in Serbia Serbia • by kowalski_afc

- Dragi, zaboravila sam da ti kazem, zvala je sinoc Ksjusa i rekla da je nasla posao trenera u drugom klubu, vise nece trenirati u Lokomotivi. Grupu gde trenira nas sin preuzima Misa. Kako je bilo na treningu?
- Prosto super draga! Nista strasno sto si zaboravila...
(Dok u sebi razmisljam kakva je instruktorka aikida)



Kad vas ovakve reci docekaju rano ujutro, nesto nije u redu...
Sve je pocelo pre par nedelja, u kolima dok sam vozio svoju lepsu polovinu na posao.

- Dragi, znas da smo pricali da Vlada treba nesto da trenira? Vec mu je 4 godine. Mora malo da se razgiba, da ojaca, stekne koordinaciju pokreta, ravnotezu...
- Da, samo ja jos nisam nasao dobar aikido klub. I sama znas da za fudbal, kosarku i odbojku treba da je stariji, za plivanje nam ne odgovaraju termini, aikido klub sam nasao, ali oni upisuju decu tek od septembra...
- To je jos skoro godinu dana cekanja. Nego, ja sam razmislila, nasla sam trenera, pa mozemo da probamo da li ce mu se svideti umetnicko klizanje. Ovde, pored kuce ima led, bar necim da se zanima do septembra, jeste da je trening 50 evra za sat vremena, ali...
- Znas da je za mene klizanje cista egzotika? (Misleci u sebi "ma gde tatin sin da ide na umetnicko klizanje?????")
- Ajde da probamo, Ksjusa je devojka od dvadesetak godina, trener, rekla je da ima iskustva sa decom...
(Ksjusa od dvadesetak godinica? Pa mozemo i da odemo par puta, ako sam ozenjen nisam slep!)
- Draga, a oprema, klizaljke...?
- Ma sce se iznajmljuje, ne brini, samo placamo trenera.
I tako me ubedise. Bilo mi je glupo da pitam da mi pokaze sliku Ksjuse. Ali sam dobio telefon da je pozovem kad dodjemo na trening. Usput sam sebe i ubedio da je to samo par puta, jer gde ce sin.

Dan drugi.

Dolazak na trening... Zovem ja Ksjusu da smo dosli u halu, da sam iznajmio klizaljke, presvukao dete, medjutim da nijednom u zivotu nisam obuvao klizaljke, pa ako moze da dodje i da pomogne...



- Naravno (uz smeh, jer je "osetila" moj akcenat i shvatila da nisam "domaci")
Dok cekamo, razmisljam se u sebi koliko je to dobra ideja, sve ovi klizanje pa jos umetnicko.. Prolaze mame i tate sa svojom decom, prolaze usput i dva copora dece sa svojim trenerima, i na kraju od jedne kolone, zaustavlja se devojka i smesi se:
- Ti mora da si Sergej, a ovo je Vlada.
- Da, to smo mi... (ovde mi je pala na pamet pesmica Neodoljivog Million peaches for me, ni sam ne znam zasto)
- Ja sam Ksjusa, vasa zena mi vas je opisala,dajte da vam pokazem kako se obuvaju klizaljke...

Prvi put je uvek bolno. Bar tako kazu. Meni nije bilo.. Cak sam pomislio da je bilo potpuno ok. Nisam izlazio na led, dete se lepo umorilo, smeje se, ali naravno, nije zaboravio da sam mu obecao da cemo da odemo na sok i kolace posle treninga. Ona se prema njemu ponasala "materinski", vidim da se smeje i da sa njom, onako stidljivo dete, nema strah od leda...

Rec po rec posle treninga, ispostavi se da smo joj mi poslednji ucenici za taj dan. Dzentlmenski sam je ponudio da je kolima odvezem do metroa, jer i mi idemo u tom pravcu, a Vlada voli kolace u kaficu pored te stanice...

- Naravno, sacekajte me samo da se presvucem.

Posle 15 minuta cekanja, izlazi devojka u teksas mini suknjici, raspustene kose. Prvi utisak ponekad vara. Simpaticna devojka, malo mrsava, ali veoma skladno gradjena. termo pantalone, kapa, perjani prsluk i debeli dzemper koje je nosila na ledu su ispod sebe skrivali devojku od 165 centimetara i 45 kilograma. Jos uvek rumena posle leda, ali nasmejana, samo je rekla "Hvala sto ste me cekali, ja sam spremna."
Tih desetak minuta u kolima je iskorisceno da popricamo na brzinu. Malo je pricala sa mnom, malo sa Vladom, hvalila ga... Kad smo dosli ispred stanice, zadrzali smo se jos 5 minuta u prici.

- A sta mislite da sednemo i popricamo? Kafic je odmah ovde, ako imate vremena.. Glupo je da stojimo na ulici, ipak je hladno.
- A sto da ne, imam vremena - rece ona

Ispostavilo se da ima cerku od 2 godine, koju cuva njena mama jer ju je decko ostavio kad je rodila. Da zavrsava ekonomski menadzment, da se umetnickim klizanjem bavi vec osamnaest godina, od svoje cetvrte godine, da ovako zaradjuje za zivot, da putuje cesto na takmicenja i da voli da radi sa decom.

Posle sat vremena, dosta pojedenih kolaca i dve popijene kafe, rastali smo se uz dogovor "sledece nedelje u isto vreme".

Dan treci

Vec znam kako se obuvaju klizaljke. Cekamo je ispred svlacionice, dolazi ona.. Smeska se i pozdravlja nas veselo.

"A sta mislis da i ti iznajmis klizaljke? Mogu da vas obojicu ucim klizanju u isto vreme, a bar neces stajati kao promrzli vrabac pored leda i gledati nas dvoje"

Nije me trebalo mnogo ubedjivati. Dok su se oni klizali, iznajmio sam opremu, obuo se, dosao do klizalista. Cim me je videla, pokazala mi je da se Vlada sam kliza. Vec je naucio da se sam odrzava na ledu. Uz njenu pomoc, izasao sam na led. Ona ograda mi je bila najbolji drug. Drzao sam se za nju kao da mi zivot znaci. Medjutim, uz njenu pomoc, polako sam se pustao. Ksjusa mi je pomogla da se malo oslobodim i umesto za ogradu, drzao sam se za njene ruke. Nikada mi nece biti jasno kako devojka skoro tri puta laksa od mene uspeva da me odrzi na nogama na prokletom ledu. Ali je uspevala... Vlada je veselo klizao polako oko nas, smejao se meni, ja sam se smejao njemu, ona nama obojici...

I onda sam izgubio ravnotezu tako da nije uspela da me zadrzi na nogama. Sreca pa nisam ja pao na nju nego ona na mene. Uz bol u ledjima sam poceo da se smejem, a ona mi se pridruzila lezeci na meni. Vlada se cerekao usput, a onda je veselo otklizao dalje.

Dizanje sa leda je teze nego sto sam mislio da ce da bude. Ali sam se digao uz njenu pomoc.

Posle treninga, opet smo je sacekali da je odvezemo do metroa. I opet smo svratili u kafic. I opet smo se smejali kako sam pao, salili na moj racun i dogovorili se da je sutradan pokupim kolima da mi pokaze gde da idemo da kupimo klizaljke i ostalu potrebnu opremu.

Naravno, sutradan sam je posle posla pokupio u "kucnom izdanju". Uvek sam imao pik na devojke bez sminke. Oduvek sam vise voleo da vidim simpaticnu devojku bez sminke, nesredjenu, nego lepoticu koja je provela par sati ispred ogledala sredjujuci se. Ksjusa je bila tip devojke koja se spremala 5 minuta pre izlaska iz kuce, ne mogu reci lepa, ali simpaticna. Onaj "domacinski" tip devojke, kojoj nije bitna toliko lepota i kako izgleda...

I opet smo zavrsili na picu. Ovaj put samo nas dvoje. Ispostavilo se da zna da kuva, pere, pegla, voli kucne poslove, cak sam joj dao recept za srpski prebranac. Na kraju veceri me je zagrlila, poljubila u obraz i veselo rekla:

- Hvala za prelepo popodne, bas mi je prijalo da se malo opustim i nasmejem.
Ponekad, cak i ako znate da nista nece biti izmedju vas, svi ti mali znaci paznje prijaju. Smeh, slatki zenski glas... Miris zene u blizini.

Dan cetvrti

Veselo smo otisli na trening. Cekamo je ispred svlacionice i prilazi nam mladic, pruza mi ruku i kaze:
- Ja sam vas novi trener, idemo.

Gledajuci u neverici tog mladog feminiziranog momka od dvadesetak godina, pitam se gde sam pogresio i sta da radim dalje...

Kowalski_afc

P.S. Svaka slicnost za stvarnim zivotom je potpuno slucajna.. Slike su cisto informativnog karaktera.. ili nisu?