Највећи српски митови II
Kheshig
Важна напомена: чланак играча Ун Бан Ме је до темеља потресао моје схватање античке историје. Његови јасни докази са преводом текста из древне династије Фонг и цитати античког мислиоца Демастотена су оставили снажан утисак на мене. Овим путем се захваљујем аутору чланка Ун Бан Ме са обећањем да се нећу више бавити античком историјом Срба, већ ћу је оставити професионалцима који знају о чему говоре.
Као што је први чланак настао као реакција на алтернативну историју, овај чланак је настао као реакција на шитсторм у коментарима на први чланак, као и на бројне увреде које сам добио путем коментара, али пре свега приватних порука. Хвала вам, ви ме мотивишете да ширим истину међу Србљима као Ћирило и Методије у Моравској. Мада, како је кренуло, можда се и пребацим на тактику Тевтонаца.
„500 година ропства“
Дуго се у нашој историографији говорило о „500 година ропства под Турцима“, и у старту је нетачна тврдња. Српска држава је нестала падом Смедерева 1459. године, а де факто обновљена у Првом српском устанку 1804. године. То је период од 345. година мање-више непрекидне турске власти на овим просторима, не 500. Без обзира што је и 345. година пуно, повећати ту бројку за 30% је превише, без обзира што је „500 година“ више имало симболички значај.
"Срби вечити побуњеници против Турака"
Истина је да је од 1459. па све до 1804. године била само једна озбиљна побуна против Османског царства, и то у Банату 1594. године коју су Турци сурово казнили спаљивањем моштију Светог Саве на Врачару. Поред тог, очигледно неуспешног устанка, Срби су се често укључивали у ратове између Аустрије и Османског царства, пре свега у Бечком рату (1683-1699) и Првом (1716-171
😎и Другом (1737-1739) аустријско-турском рату. Турци су сурово кажњавали учешће Срба, што је резултовало са двема великим сеобама Срба, које је за директну последицу имало нестајање српског живља са Косова и Метохије. Милош Несторовић тврди да је након сеобе из 1690. око 360 села на Косову опустело, што је огроман број за то време. Последњи рат у ком су Срби узели учешће је такозвана „Кочина крајина“ 1788-1791. године. Из ових података се види да су се Срби током 17. и 18. века мало више ангажовали против Турака, али искључиво када је Аустрија ратовала са истима. Титула највећег непријатеља Турака припада Русији и Аустрији.
"Хајдуци - храбри ратници"
Што се хајдучије тиче, хајдуке памтимо као храбре ратнике који су нападали турске караване, што је делимично истина. Друга страна медаље је да хајдуци нису само нападали Турке, већ и Србе, тако да је и сам Карађорђе организовао хајке на хајдуке у току Првог српског устанка. Појаву хајдука имамо и дуго након што су Турци отерани са наших простора, и радили су исто што и увек - пљачкали. Није фер рећи да су сви хајдуци отишли у хајдучију због плена, али је свакако знатан број хајдука имао „нечасне намере“.
"Наметнути полумесец"
Исламизација у хришћанским крајевима је спровођена углавном на добровољној бази, и то обећавањем привилегија. Међутим, Турци су пазили да не преведу велики број хришћана у ислам из једног простог разлога: Муслимани су плаћали мање порезе, а раја (хришћани) су имали веће намете, који су укључивали и кулук (тежак рад без плате), и стога је Турцима одговарало да раје има више. Једноставно, Турци су исламизацијом губили „јефтину радну снагу“ и приходе од пореза, па су се трудили да исламизација не узме великог маха. Узрок масовније исламизације у Босни се може приписати пре свега слабом утицају цркве и општој беди становништва Босне, које је преласком у ислам олакшавало себи свакодневни живот.
"Турски зулум"
Да се под Турцима живело тешко – живело се, али не онолико колико се представља. Масовне селидбе у суседне земље су биле последица бежања испред турске освете због учешћа Срба у ратовима против Турака. Срби су временом добијали и одређене привилегије, посебно у време Хаџи Мустафа-паше, везира Београдског пашалука (1793-1801) кога су називали „српска мајка“. Тек убиством Хаџи Мустафа-паше и терором који су спроводили дахије, Срби су се дигли на устанак, убеђујући Порту да се „не дижу против султана, већ против дахија“. Србима је обновљена Пећка патријаршија 1577. а патријарси су имали и неке одлике световне власти. Пећка патријаршија је укинута 1766. као казна Србима за све чешћа учешћа у ратовима против Турака.
Срби у ратовима Турака
Срби све до 19. века нису имали добру статистику против Турака, чему у прилог говори 345. године под владавином Турака. Имали смо неких мањих успеха (Плочник и Билећа), али смо доживели један од најтежих пораза у војној историји по свим параметрима, почевши од историјског значаја, односу снага и жртвама. Српску војску која је бројала, према изворима, између 20,000-70,000 људи је поразио турски одред од око 1,000 коњаника који је током ноћи напао небрањен (?!) логор српске војске, изазвао хаос, панику и опште расуло које је резултовало катастрофалним поразом. Косовска битка је била „нерешена“, али са очигледним последицама за Моравску Србију која је постала вазал Турске.
Е сад постаје занимљивије. Један од наших највећих средњовековних владара, деспот Стефан Лазаревић, био је верни турски вазал. У бици код Ангоре (1402) против Тамерлана (на страни Турака, наравно), истакао се на крилу када је српска коњица потиснула татарску коњицу. Извори чак наводе да се српска коњица истакла храброшћу у борби против Тамерлана.
Још занимљивија је битка код Никопоља 1396. када је крсташка војска под вођством Жигмунда упала у Турску са намером заустављања њиховог напредовања у Европи. Извори се не слажу у односну снага; Турци тврде да је крсташа било вишеструко више,а европски да је Турака било много више од крсташа, али се извори у једном слажу: битку код Никопоља је одлучио страховит удар 1,500 тешких српских коњаника под заповедништвом деспота Стефана, који је разбио крсташко десно крило у парампарчад.
Вреди и поменути и битку на Ровинама (1395) у којој је погинуо Марко Мрњавчевић (Краљевић Марко). Наводно је Марко желео да погине у борби против хришћана, али без обзира – погинуо је у борби на страни Турака.
Што се саме игре тиче, лепо је видети да је наша власт коначно увидела да треба да вратимо старе српске земље Аргентину и Чиле под окриље матице. Надам се да ће ускоро кренути Четврти (ако се не варам) србски поход на Индију, како би смо и љубитеље крава вратили на прави пут. Тако да, ја сам за то да се србска власт поново успостави од Чилеа до Индије, како је и цар из династије Чонг предвидео. Могли би да некако наговоримо админа да стави попуст на компаније, да унапредим све по жељи и будем трули капиталиста. И за крај да се захвалим играчу Шљиво, који ме наградио за пропагирање бечке школе са 10 голда, а ја сам тај проклети новац проследио играчу Смајловски, који ми је недавно тражио финансијску помоћ. Ваљда се клетва скида са добрим делом?
До следећег читања,
С поштовањем,
Кешиг
Comments
за шаут: Највећи српски митови II: erepublik.com/en/article/-ii1-2662037/1/20
Let the shitstorm begin!
o7
Vrati Timberwolvsima logo 😃
Вук између четинара је древни симбол Старчевића! Нека Минесота врати нама лого!
И да сви филмови о вампирима и вукодлацима исплате нама наш део, неће нас преварити!
Наравно, ауторска права о Владу Цепешу (Владимиру Цепешићу) припадају искључиво нама.
Valjda ja imam neko pravo na osnovu mog imena, pusti ti drzavu ima ona od koga da otima
Prvi sam reko!
znas sta sam shvatio pre nekoliko meseci, nakon citanja Srpskog viteskog koda?
da nisam imao pojma sta se desavalo sa srbijom nakon kosovskog boja.. svi mislimo da je tu kraj.. kao,pokorili nas turci,drzali 500 godina pod okupacijom..
a onda procitam knjigu i saznam da je srbija ostala slobodna (bez prisustva turske vojske i zivlja) jos vise od 5 decenija nakon kosovske bitke,osim sto je pala pod vazalni odnos.. a onda saznam da je lazarevic jedan od nasih najvaznijih vladara,da je uspeo da oslobodi srbiju od turske vlasti na jedan kratak vremeneski period,nakon angorske bitke (u kojoj je zadobio veliiko postovanje i samog tamerlana),i da je dobio najvazniju romejsku titulu nakon carske na povratku u srbiju.. 😃
pa covece,gledaj sta se sve tu desavalo a da ja nisam imao pojma o tome.. a koliko je onih koji to jos uvek ne znaju? zato samo pisi ove clanke i ne brini.. velika je stvar otvoriti ljudima oci.. 😃
Prijem!
Aleksic je napisao jos jednu odlicnu knjigu, o Marku Kraljevicu, gde je dao dobrane argumente u prilog tezi da Marko nije postao vazal posle Marice vec oko 15 godina kasnije.
Iako je njegov nastup u odlicnoj dokumentarnoj seriji "Junaci srednjeg veka", u izvedbi RTS-a, vise nego ocito odisao svojevrsnom zaljubljenoscu u lik Markov, on je itekako odbranio Marka od cudnovatog ekstremizma prema pomenutom vlastelinu, kog su decenijama ismevali kao karikaturu koja je bila vazal Turcima, iako su to bili i Dejanovici, Balsici, Brankovici, Lazarevici, a postoje indicije da je cak i Lazar mozda bio vazal Turcima jedno vreme.
Ми Срби волимо да претерујемо. Марко је или одвратни турски слуга, или херој који "згрће Турке на буљуке". Вероватно је Стефан Лазаревић био далеко кориснији вазал Турцима од Марка.
Да је Марко велики борац против Турака - није.
Да је Марко био верно турско кученце - није.
Једноставно је радио оно што је морао да преживи и заштити народ којим је владао. Истина је негде између.
nikako da nabodem i odgledam tu emisiju, uvek zaboravim da je ima.. 😃
Odlicna je, licno mi je i dobro sto je za voditelja stavljen momak koji odudara od klasike za ovaj tip sadrzaja: nije matorac, niti starmali mlad covek sa somotskim sakoom i pantolama.
Emisija je u odnosnu na igranu seriju koja ide na remont daleko inventivnija u video segmentu, ima kul spicu a o ispredanju teme nemam lose reci.
Konacno nesto zanimljivo iz kuce Radosa Bajica da izadje.
Били смо турски вазали све до 1459, када је Мехмед II Освајач одлучио да укине вазалне државе и успостави директну турску власт над тим територијама. Период 1389-1459 ми смо у суштини плаћали данак Турцима, и учествовали у њиховим походима, што се види у биткама на Ровинама, Никопоља и Ангоре.
Стефан је након повратка из битке код Ангоре (Анкаре) свратио у Цариград и добио титулу деспота, што је (ако се добро сећам) највећа титула коју је странац у Византији могао да добије. Затим је у бици код Грачанице поразио Ђурађа Бранковића са којим се касније измирио.
Грубо речено, све до доласка Мехмеда II на власт 1451, ми смо били делимично самостални.
e moguce da sam preterao i da je Despot najvisa titula za stranca, a ne najvisa posle carske.. 😃 ali u svakom slucaju, velicanstveno dostignuce za jednog srpskog vladara..
o tome se radi.. previse nas je koji o tome nismo ili jos uvek ne znamo nista.. zato je vazno pisati i citati ovakve tekstove..
Није проблем не знати. И искрено, није срамота. Школа нас врло мало учи о детаљима.
Срамота је погледати један клип на јутјубу и помислити да све знаш....
bilo je tacno 70 godina, brt. cpamotae da to ne znas...
Какво уживање и освежење прочитати твоје чланке. Тим пре што су бритки и што дирају тамо где се не сме.
Ово су реченице које на својој слави никада не смем рећи. И не само на својој, већ на било којој.
Хвала ти! 🙂
На таквом скупу покренуту ове теме и у овом смеру еквивалентно је суициду. xD
Сад баш код мене на слави лик ми објашњава историју Срба, ја климам главом. Шта да радим? Да се расправљам са човеком који је одгледао пар клипова на јутјубу? Не вреди, брате 😃
Да, да, такав тип људи је овековечио Милорад Мандић Манда ролом Виљушке у ,,Лепа села лепо горе''.
Боц. xD
Jes, ali drugi su mnogo gore prosli Bajo moj
на шта конкретно мислиш? 😃
Kad prosecnom Srbendi objasnis neke stvari on uvek mora da ima izgovor sto si mu razbio iluziju
Jedan od osnovnih je odmah prikazati da su drugi jos losiji
Drago mi je da si uvideo svoje greške. Pohvale za tekst.
Хвала теби што си ми отворио очи!
srbi pa amebe, svi znamo da smo ziveli na atlanditi i mu i cekali da se panonsko more isusi da bi smo ga naselili, kasnije smo izgradili piramudu u bosni ali nam se nije svidela pa smo resili da gradimo po egiptu,, a kada nas je to smorilo otisli smo na tibet i sagradili sambalu ili sangrilu kako god naucili ih meditacijom i otisli malo do amerike da probamo novi tip piramide posle toga iskovasmo katanu i izumesmo barut dalje vec svi znate sta se desavalo
Управо.
За хајдуке свакако истина. Важно само напоменути да је велика већина била на правој страни и да су управо они чинили окосницу ослободилачке устаничке војске.
Што се тиче борби са Турцима пре Косова, ваља споменути Стефанијану и Димотику(?). Обе смо изгубили, али мислим да се у том периоду десило да и нашој страни почну преиспитивати тактику коју примењују у борби са њима, пошто је у оба наврата тешка коњица изгубила од лако оклопљених Турака.
Резултат био back to the SERB HUSSAR
http://prntscr.com/i28ar1
Јесу харамбаше често били истакнути ратници. Међутим, колико су хајдуци били непопуларни међу народом говори и изјава Станоја Главаша на збору у Орашцу када је рекао : где ја као хајдук да предводим народ???
Па, тешка коњица није била ефикасна у борби против спахија и акинџија, посебно ако су акинџије и спахије имале места да се разлете по бојном пољу. Бургундски витезови су попишани код Никопоља, иако су представљали крем европског витештва. И као резултат тога су настали хусари, да, лака јуришна коњица која је могла да се супротстави лако покретљивим акинџијама и спахијама. Срећа, јер су пољски хусари са Собијеским разбили опсаду Беча, јер да нису... ко зна.
видиш како смо смо и нехотице спасили европу
ДУХ НОНЕ БЕЛОВА ОСВАЉАЧА ИНДИЉЕ ЖИВИ
pomenuo si despota stefana ali nisi djuradja, treba da se zna da je i izmedju njih za to vreme bilo krvljenja i skakanja na tursku pa na ugarsku stranu u zavismosti kako im odgovara ili je to mozda ideja za novi clanak
У суштини није део мита, јер већина људи и не зна за грађански рат између Стефана и Ђурађа, Лазаревића и Бранковића.
sve u svemu jedva cekam tvoj sledeci clanak, ne mora uopste biti vezan za srbiju
Хвала 🙂 Биће бар још један са митовима, овога пута нешто модернији. А после тога иде серијал о Карађорђу. 🙂
Не волим историју нити јој вјерујем ! Уопште не гајим илузију да ће тачно бити представљени догађаји којима смо били директни судионици , а како онда да вјерујемо у субјективне оцјене збивања од прије неколико стотина или неколико хиљада година !
U principu se slazem. Kako postoje jevandjelja tako treba i istorija. Zato se cesto i navodi izvor. Da bi se razumela treba citati i imati razvijenu logiku jer je zakljucke nekada tesko izvuci. Sa druge strane danas se mnogo lakse krivi slika dogadjaja pa ce buducnost biti relativna, bas kao sto Ajnstajn rece.
Ajde sad kad su razbijeni mitovi daj malo o onima koji su pravi i kad smo im stvarno jebali sve po spisku 😃
Мишар, Делиград, Иванковац, Куманово, Битољ? Имаће времена за то, трајаће овај сервер 🙂
Тих 500 година [мада више волим 5 векова] се не односи на целокупну територију Србије, већ за поједине делове! Као што рекох, неки делови су раније ослобођени, а неки касније - пример Стара Србија. Још у основној школи нам је разредна скренула пажњу на то, а касније и у средњој...
Чуо сам од још једне особе како су Турци заправо били благи према нама. Та особа је иначе била муслиманске вероисповести [нисам сигуран јел ово правилно написано]. Аргумент је био, како би се ми раније ослободили да нам је било толико лоше....
Турци су морали да нам направе неке уступке, али не зато што су 'добри' и 'хумани' већ да би нас смирили. Како се ближио њихов крај, ми смо добијали све више аутономије, што би требало да је нормално, зар не?Тако да нема ту никаквих 'лепих гестова и мирног живота' већ чист прорачун.
Ако погледаш карту мало боље, можеш да видиш да како се Турска ширила, тако се ширио и ислам - искључиво путем силе!
Опет и ако се рачуна потпуно ослобођење од Турака 1912. године цифра није 500 година. Пре свега мислим на нестајање и поновно рођење Србије као државе.
Турци генерално нису били сурови. На пример, код Никопоља Бајазит је убио своје заробљенике искључиво јер су крсташи побили турске заробљенике, и то је био први случај у историји Османског царства да су заробљеници убијани.
Спахије које су контролисале рају такође нису превише малтретирали народ, поред оних општих обавеза раје. Чак су на почетку устанка спахије стале на страну устаника, а сукобили су се тек када је устанак био општи рат против Турака. Турци су били интелигентни, знали су да се царством оне величине и са онолико разних народа не може владати гвозденом песницом. Јесу били велики освајачи, и освајали су у име ислама, али нису бруталном силом наметали ислам, јер нема тог народа који би се одупирао 400 година насилној исламизацији. И што је најзанимљивије, постоје заговорници теорије да су најгори Турци били заправо потурчени хришћани. Знаш оно, ако је Турчин крвав до лакта, потурица мора до рамена.... и искрено, морам се барем делимично сложити са том теоријом.
Слажем се и са тобом да су нам давали више привилегија како су постајали слабији, али на пример, Пећка патријаршија је обновљена када је Османско царство било на врхунцу. Главни проблем Срба су биле дахије, које су завеле такав терор да се чак и Карађорђе колебао при нападу на први турски хан. Некако се терор дахија поистоветио са временом пре истих, што једноставно није истина. Није било добро, али далеко од тога да је било као у време дахија.
mislim da ovde nisi skroz u pravu - nije baš taj život pod njima bio ružičast, znalo se ko gde ima mesto. Ok si živeo kao pop ili kaluđer ili kao seljak na nekom brdu, ali nizije i gradovi su druga stvar. Opet, znali su oni gde treba jači, a gde slabiji pritisak. Jedan od razloga zašto je Istočna Hercegovina naselila zapadnu Srbiju je i taj što su Turci kapirali da im zemlja ne vredi puno bez seljaka - no biti seljak i kaurin pod Turcima teško da je bio dostojanstven život.
a Šumadija je postala pusta što zbog ratova, što zbog toga što su ljudi provalili da ta Austrija sa druge strane i nije tako loša. Kuriozitet u toj bežaniji na drugu stranu su Bugari u Vlaškoj, koji su se posle Kočine krajine i promene statusa Srba po prelasku Dunava izjašnajvali kao Srbi, da ih ne bi vratili nazad kao kmetove. Srbija je, kako tvrdi Čeda Antić, imala jedan od najviših svetskih indeksa imigracije, moram da pogledam, ali čini mi se da je tvrdio da je drugi posle američkog - otkud to, ako su Turci bili blagi (dobro, to je i vreme uvođenja bašibozuka, ali ni pre toga odliv stanovništva sa Balkana ka Austriji, Veneciji i Rusiji nije bio mali). Imale su tu razne faze i razne nivoe represije, ali je veliko pitanje da li je i jedna generacija prošla bez neke masovnije kaznene ili nasilničke akcije Turaka (makar to bila devširme).
I sam kažeš simbolično, onda tumačiš bukvalno. Pet stotina je zaokruženo, tačno je 5 vekova. Od Despotovine, do Balkanskog rata je 453 godine, dakle 4 cela i druga polovina 5. veka. Tačnije bi bilo reći 500 nego 400. Čak i da posmatraš od Kosovskog boja do 1. srpskog ustanka, dobio bi 5 vekova ( što je zbog pomenute simbolike i najverovatnije razdoblje), a konačnog oslobođenja preko 500 godina. BiH do aneksije, 5 vekova. Naravno da su privremena i mestimična oslobađanja isključenja iz računice, ali ne možeš nazvati netačnim, samo zato što si izabrao drugačije okvire.
Danak u krvi, oličenje turske umerenosti i nenasilne islamizacije.
Pomeras granice polako...dopadljivi textovi. Ocekujem info iz novije istorije...balkanski ratovi prvi i drugi pa onda preko prvog svetskog do kraja drugog pa dokle se stigne 😃 Svaka cast. Nekada istina boli al opet istina je istina
За сада имам неке модерне које ћу описати,а то су:
"Тито злочинац, Дража анђео"
"Боље рат него пакт, боље гроб него роб"
"Американци нису смели 1999. да нас нападну копненим путем"
Отворен сам за предлоге. Мада је и ово довољно за чланак. 🙂
A kad izlaze? 😉
За викенд, највероватније.
Robstvo je trajalo i kraće.
Zadnja srpska teritorija koju su turci osvojili je Herceg Novi i to je bilo 1482 godine.
Tu su uspeli da vladaju oko 200 godina.
E sad imam pitanje možda možeš da mi pomogneš.
Oko turskih nameta.
Znam za desetinu i znam za kuluk. U nekim periodima bilo je i dodatnih poreza, nešto na ženidbu čini mi se. Inače sam pokušavao nešto da pronađem oko turskih poreza ali slabo sam imao rezultata iskreno. I ne samo oko turskih, već oko drugih okupatorskih i naših poreza na ovim krajevima.
Ovo me interesuje jer kad vidim PDV danas od 18%, a u nekim državama i 25%, ne mogu da se otmem utisku da su kroz istoriju porezi bili manji od globe modernog sveta.
Ako jesu porezi manji kroz istoriju (a ovde očekujem tvoje mišljenje) onda civilizacija i društvo nisu napredovali uopšte, ili je neki drugi problem u pitanju 🙂 što se bez revolucije neće rešiti...
Bemli ga, Turci uz kuluk i desetinu doterali do Beča i imali u to vreme najdominantniju imperiju, dakle bili uspešna država uz primitivnu tehnologiju, dok danas mi ne uspevamo da napravimo D od države uz svu tehnologiju i veće poreze.
Nešto tu meni ne valja...
1)
Postojao je carski harac, nvcani porez za svaku hriscansku kucu koji je isoa direktno caru. Placale su ga glave kuce. Muska glava punu tarifu a udovica obicno pola.
2)Desetak je porez koji ne ide caru vec feudalcu. Pre Turaka taj feudalac je vlastelin, a kasnije spahija.
Po cemu su feudalci slicni: oba idu u konjicu, otuda i ime spahija koje je oznacavalo dobro opremljenog konjanika, dakle onog ko je imao para za opremu. Razlike: u turskoj su sve spahije vlasnici dok zasluzuju, odnosno posed je njihov privremeno. Ako su losi u borbi, izdali ili kad umru, posed se vraca sultanu. Ako je njegov sin dobar ratnik, dobice papir da je on novi privremeni uzivalac dobra. Pandan tome u Vizantiji i Srbiji je pronijar, a posed se zove pronija (od ove reci su ime dobili svi Prnjavori na nasem etnickom prostoru). U Srbiji sem pronija postoje i posedi u trajnom vlasnistvu feudalca i potomstva mu. Zovu se bastina po reci bashta, sto znaci otac. Od nje rec babo. Kod nas je vise nema, saxuvala se u formi bashta kao vrt, dok je bugari i dalje koriste.
Taj kmet, rajetin, radi sest dana nedeljno: tri dana na zemlni koju ima feudalac, a dva dana na zemlji koja je njemu data u formi kuce sa okucnicom a koja se isto zove bastina. E seljak od te "svoje zemlje" daje desetak spahiji, a sve sto napravi na spahijinoj zemlji ostaje recenom feudalcu koji od tih prihoda takodje daje deo caru i i sebi, za opremu za rat i za lagodan zivot.
3)kuluk je bio taj sesti radni dan i postojao je i pre Turaka. Radili bi na opravci put, tvrdjave, snabdevanju vojske u prolazu ili opet za feudalca ili crkve. Naime, mozda i 50 odsto seljaka su bili vlasnistvo crkava i manastira i radili su sve isto, kao i da je feudalac gazda. Razlika: crkva nije placaka caru kao vlastela.
4)svdbarina, overa tapija na bastinu i slicni manji porezi su obuhvatani nametom zvanim baduhava. Bio je prilicno obezvredjen sa slabljenjem Osmankija i otud rec badava, dzabe, sica.
5)nekad je postojao cak i porez na vazduh, tj na