o/

Day 1,335, 13:29 • Published in New Zealand Brazil • by Captain HueHueLand


Након 27 месеци играња ове игре време је да се каже: Доста је било!
за ових 27 месеци остварио сам и све што нисам у СЖ: био сам избеглица, власник гомиле домаћих и страних компанија, међу којима је и компанија са највећим обртом у в1, затим, оснивач и командант паравојне јединице, председник политичке партије, посланик, министар, председник државе на крају сам се и оженио, као што већ рекох све што нисам у СЖ.

Остаће ми у сећању окупација Србије у доба првог председника, избеглиство у Румунији, Индонезији, легендарне битке, ослободилачке, освајачке, одбрамбене.

Игра као игра одавно је уништена, постала је превише захтевна, нема стратегије, нема економије, нема нових играча а стари лагано одлазе, једино што још везује људе за игру је дружење.

То ће и мени највише недостајати али једном мора да се пресече, нећу да набрајам сад све људе који ће ми недостајати, да не бих некога изоставио, препознаће се они сами: екипа са МЕС канала, на челу са највећим лоповом, екипа са Новог Зеланда и наравно моја екипа из корпуса.


Е сад као што написа Пантелија: Што се тиче моје имовине а то вас највише занима, могу вам саопштити следеће: све што имам остављам самом себи.
Хтео сам да разделим имовину али нећу да подстичем ову игру па је боље да се све сахрани. Нећу потраживати назад компаније које су у мом власништву а налазе се код других играча. Једино корпусу остављам, уколико жели да настави са радом 1250 златника.

На крају ако сам се некоме замерио нека ми опрости али мислим да нисам, поздрав још једном и како кажу: Да се не љубимо o/

П.С.

Остајем до краја месеца, да завршим неке ствари што сам започео и да поново узмем Српско држављанство, да оставим еКости у домовини.

Koska de STRAH



Ако икада напустим игру овако ће изгледати мој опроштајни чланак.