Ekonomski odbor SeS-a -analiza

Day 732, 07:50 • Published in Serbia Serbia • by soonchica




Postovani gradjani eSrbije,

Kao sto je, verujemo, svima poznato, stranka Sacuvajmo eSrbiju je najveca stranka u nasoj drzavi, ali trenutno i eSvetu.

Zato se osecamo pozvanim i prozvanim da komentarisemo desavanja u nasoj zemlji i dajemo sugestije, jer je to nasa obaveza prema clanovima i svima onima koji su nam dali svoje poverenje i koji od nas ocekuju da reagujemo.Ovag puta cemo predstaviti ukratko vidjenja Ekonomskog odbora SeS-a o trenutnoj situaciji u drzavi:


Prvo sto se mora naglasiti, kada je u pitanju Ministarstvo ekonomije Srbije, jeste da u zemlji vec duze vreme vlada veoma konfuzna situacija. Naime, javnost je svedok stalnih promena kadrovskih resenja u samom ministarstvu, tako da se dolazi u poziciju da se ne zna ko tacno rukovodi radom istog i ko snosi odgovornost za rad. Da li je u pitanju neodgovornost ili neorganizovanost prosudite sami . Ono sto je sigurno je da ovakvi potezi ne mogu doneti dobro privredi i resavanju vaznih problema. Isto tako, ovakvo ponasanje narusava ugled Vlade i Ministarstva ekonomije Srbije.

Neophodno je organizovati ministarstvo na nacin da se zna koja politika se primenjuje i ko je odgovoran za sprovodjenje ekonomske politike. Na taj nacin ce se obezbediti usmereniji rad ministarstva i odluke ce biti efikasnije i preciznije.Tek kada na celo ministarstva dodje tim koji iima vremena i znanja uz jasni cilj a ne stihijsko ponasanje nestace i kiksevi iz prethodna dva meseca.Oko najvaznijih pitanja (kurs npr.) bi trebalo organizaovati i javne debate.


Drugo znacajno pitanje je pitanje kreditiranja domacih proizvodjaca. Jos pre dva meseca je obecano da ce poceti dodela podsticajnih kredita od strane drzave. Poziv za prijave je upucen pre par dana (!), da bi, pre dva dana, izasao clanak gde se „revidira” odluka o dodeli kredita kojom se kaze da se „ne izdaju krediti dok se situacija sa novim savezom ne reši”. Pitanje je sta je sprecavalo Vladu da pocne sa kreditiranjem ranije?

Isto tako, cini se da Vlada luta kada je u pitanju monetarna politika. RSD je oscilirao izmedju 0.014 i 0.018 zlata (!) u toku samo tri dana. Dosta trzavica je bilo i nakon toga. Trenutni kurs RSD je 0.016 zlata po jedinici. Ovde se postavlja pitanje da li je Vlada sposobna da odrzava fiksni kurs i koliko je spremna brzo da reaguje na trzistu novca?

Vlada i Ministarstvo ekonomije Srbije treba da zauzmu konkretan i nedvosmislen stav po pitanju monetarne politike u drzavi, te da se jasno kaze koji je cilj jacanja ili slabljenja domace valute, uvazavajuci posledice koje takvi koraci mogu prouzrokovati. MES treba zadrzati politiku fiksnog kursa odredjeno vreme i ne hitati na stalno jacanje dinara, jer moze biti kontraproduktivno. Isto tako, treba biti oprezan sa kolicinom dinara koja se stampa u kongresu, da nam se to ne bi sutra obilo o glavu.

Nazalost, Valletta je zamrla (u odnosu na raniji rad) i veoma malo gradjana je upuceno u samu akciju i mogucnost kupovine srpskih proizvoda iz inostranstva. Zasto MES ne poradi na promociji ili se misli da je jedan clanak u moru spama dovoljan?

Treba konstantno informisati gradjane o mogucnosti kupovine srpskih proizvoda iz inostranstva i pozivati da se masovno odazovu akciji.



U nastavku sledi kratak prikaz stanja po granama privrede:


ORUZJE

Nasa glavna industrija je industrija oruzja. Ona zaposljava skoro polovinu aktivnog stanovnistva u Srbiji. Trenutno stanje na zalihama robe je zadovoljavajuce, kolicine q1 i q2 oruzja zajedno za kolicinama koje se nalaze u skladistima organizacija koje besplatno dele oruzje garantuje da ce oruzja manjeg kvaliteta biti ukoliko bi danas doslo do vazne bitke. Stanje sa vecim kvalitetima nije tako dobro, kolicine na zalihama i broj firmi nije dovoljan da odrzi stabilnu cenu oruzja u trenucima vaznih borbi zato se apeluje da se iskoristi novac koji je zaradjen od proslih rasprodaja oruzja na podizanje kvaliteta firmi.Plate radnika zaostaju za platama najvecih svetskih sila ali ne mnogo, a rast se ocekuje sa vecim brojem firmi koje proizvode oruzje veceg kvaliteta.

ZITO

Industrija zita je nasa jedina moguca sansa u raw industriji. Hiperprodukcija zita se nastavlja ali je steta delimicno ublazena padom dinara i sporim padom cena zita, tako da je moguce odrzati bar neki nivo plata koji nije merljiv sa platama u raw sektoru u zemljama koje imaju iron kao high resurs. Pad cena je neminovan a moguce ublazavanje krize moze doci iz veceg broja licenci za izvoz, gasenju jednog broja nelikvidnih firmi kao i edukaciji proizvodjaca hleba (od kojih neki jos kupuju q1 zito, iako je mnogo jeftinije zito veceg kvaliteta). I dalje se mora raditi na edukaciji ljudi kako nebi otvarali nove firme za proizvodnju zita.

HRANA

Stanje u industriji hrane se bitno promenilo nakon ukidanja "hlebovanja" igraca. Nagli pad cena morao se kad-tad zaustaviti. Sa promenom kursa doslo je do odredjenog rasta cena (gledajuci cenu u goldu). Ljudi sve vise kupuju hleb veceg kvaliteta sto inicira povecanje kvaliteta firmi koje proizvode hleb. Kao i kod industrije oruzja, vise firmi veceg kvaliteta su dobrodosle.

KUCE

Nakon velikog buma u proizvodnji kuca, situacija se postepeno smiruje, cene kuca postepeno padaju a plate radnika se stabilizuju. U proizvodnji kuca se pocinje osecati konkurencija po prvi put na marketu sto ce dovesti i do pada cena. Jos uvek postoji potreba za kvalitetnijim kucama kao i edukacijom novih igraca kako nebi bespotrebno bacali svojih prvih 5 golda na kucu q1 kvaliteta.

GVOZDJE

Gvozdje je jedan od izuzetno vaznih resursa za nasu drzavu, najveci deo iron-a se uvozi cemu pomaze i mala uvozna taksa od 1%. Razlika u ceni gvozdja u Rusiji (gde je stacioniran najveci deo firmi koje prodaju gvozdje kod nas) i u Srbiji je 0.001 po q1 jedinici gvozdja sto garantuje da ce se kupljena licenca za izvoz isplatiti u roku od mesec dana. Kako cemo mi veoma tesko doci do high raw iron resursa, ovaj oblik izvoza u Srbiju je izuzetno siguran i profitabilan, tako da se nadamo da ce jos firmi uci na nase trziste.



Za kraj bi da damo jedan predlog, a to je formiranje tela u okviru MES-a, koje bi imalo savetodavnu ulogu.
Mislimo da bi formiranje ekonomskog saveta ili instituta moglo biti veoma pozitivno i proizvelo bi dosta svezih i kreativnih ideja. Sastanci bi se mogli organizovati dva puta mesecno (ili cesce, po potrebi). Srpskoj privredi u ovakvim trenucima treba dobar "brainstorming" i mislimo da bi otvoreni razgovor o svim problema bio vise nego koristan. Sastancima bi trebali prisustvovati svi oni koji misle da svojim idejama mogu pomoci resavanju problema, kao i ministar ekonomije, ispred Vlade. Vlada bi, svakako, trebala razmatrati donesene zakljucke i kvalitetne ideje realizovati.



O Ekonomskom odboru SeS:

Ekonomsko-privredni odbor SeS se bavi ekonomijom i privredom organizacije. Prati ekonomiju i privredu u sto sirem dijapazonu te predlaze GO nacine resenja ekonomsko-privrednih pitanja i ekonomsko-privredne poteze organizacije.
Ekonomsko-privredni odbor SeS:
> Prati trziste robe, rada i novca,
> Predlaze ekonomsku politiku organizacije,
> Prati domace privredne subjekte i istrazuju njihove potrebe,
> Predlaze ekonomske i privredne poteze organizacije. (Statut SeS)