San

Day 1,817, 01:44 • Published in Serbia Serbia • by Gambino_SSSS

Ponekad sanjam staru kuću od naboja uredno okrečenu u belo na padini brda. Ispod pola kuće podrum zidan škriljcem. Krevete sa dunjama od šaše koja miriši i šušti kad se okreneš. Sanjam senik što miriše na travu i krušku pored kapije koja cikom pozdravlja namernike. Čujem svraku kako krešti u šljiviku i vidim jastreba što poleće s Glaveje, kako planira visoko na bistrom nebu. Sanjam bunar sa čekrkom i obijenom kofom i zvuk lanca koji se odmotava dok rukom kočim osovinu od uglačanog debla.



Sanjam kako trčim iz dvorišta u dvorište u staru odžakliju gde uvek gori vatra, gde pastrma visi u odžaku a krompir se peče pod sačem. Kako se igramo žmure i krijemo iza velikih buradi u kačari. Sanjam kako lovimo skakavce i trpamo ih u plastične flaše da vidimo ko je veštiji.

Sanjam popovu kuću na početku blatnjavog sokaka nekad davno posutog makadamom, sa čupercima trave između tragova točkova. Osetim jutarnju svežinu što se spušta sa Rudnika i čujem prve petlove.

Sanjam kameni krst na grobu i ćuvik ispod šume gde je nekad bila zadruga. Sanjam jaz kod potočare na Dulenki, hladnu uzmućenu vodu i sav taj žamor i ciku razigrane dece.

Sve to postoji još samo u mojim snovima.