Мрак

Day 902, 16:04 • Published in Serbia Serbia • by Lukaz

Све се од једном изгубило из мог видног поља.Нестало.Пре секунде је било ту а сада ми толико фали.Недостаје.Пече.
Да ли сада да верујем да постоји сутра? Има ли смисла? Или је и смисао отишао. Туга, како чудна реч, можеш је понављати до сутра али те то неће припремити ни на шта.
Чудан смо ми свет, свет као сваки други али опет чудан. Живимо данас а сањамо сутра. Али то сутра које сањамо није данас које живимо. И онда нас удари. Све то, и још и више. Нада умире последња, али умире, макар до нове наде.
Да ли да следим пример?
Kaжу на примеру се учи. Неке ствари не желим да научим. Бојим се да ме чекају.

Када овај виртуелни живот постаје прави?
Можда када нам виртуелни пријатељи постају прави, када се обрадујеш када неког еВидиш као да си га видео. И шта онда?

Ћути и пливај, не преостаје ти много тога. Борити се за избор иако тај избор не зависи од тебе, понекад је то најбоља борба. Само како, са које стране?

Разлози као зидови постојани стоје. Говоре својим језиком и иако ми је чудан ипак га разумем.

Схватити и прихватити није исто. И на крају знаш шта бих рекао, шта увек кажем, нема потребе да се понављам. Не овде. Не сада. Само знам да од данас мрак постоји.


П.С.
борите се овде
http://www.erepublik.com/en/battles/show/10367


PRIDE POWER PAKISTAN