Будућност, смрт, будућност, и опције...

Day 837, 18:21 • Published in Serbia Serbia • by Mladen987
http://somokon.com/erep/hitcounter.png">
😣/a>


Explanation for international readers:
The game becomes monotonous and I was forced to do all kinds of hypothetical questions for the future. From this stems the text. Sorry again that there was no translation.

Поштовани читаоци,

ови тренутци слабих дешавања по свету су ме натерали да нипишем још један у низу чланака у којима позивам државу и савез да коначно ми преузмемо главну улогу на овом ''Новом Свету''.

Ипак не желим никог да критикујем, већ овај пут да изнесем свој став поводом константног погоршања игре од стране администратора, и иначе досаде која је затекла све грађане ове епланете.

Чињеница је да ће нови мод донети доста промена. Ја мислим да ће бити и по која занимљива, и по која лоша.


Добро ће бити то што ће се увести родови војске (пешадија, тенкови, артиљерија и авијација), и самим тим игру уздигнути на већи стратешки ниво. Мислим да је то феноменална ствар, јер ако имамо у виду да је тренутно једина тактика напада групно притискање ''Бори се (FIGHT)'' дугмета у одређеном тренутку јако линеарна и крајње немаштовита опција, онда нам преостаје да са великом еуфоријом чекамо те нове опције у којима ћемо моћи војно маневрисати.

Негативних ствари има на прегршт. Да их све не набрајам, изабраћу само једну као пример. То што се уводи срећа вашег играча је једна сасвим нова опција. Она ће се моћи допунити биоскопом. Када неки критичари кажу: Само ми још треба да водим свог лика и у биоскоп... па нема шансе да ћу играти - лажу себе, а онда и нас. Ако су до сад играли игру (не заборавимо да овај тренутни мод није нека Библија или Свето Писмо, већ исто обична онлајн игра), у којој поред пиштоља (који се бар некако чине занимљивим) користе и поклони, и људи пређу преко тог, чисто сумњам да ће их биоскоп толико одбацити, да ће баш због тог престати да играју.

Мислим да ће главни узроци напуштања играча са ерепублика бити, монотоност игре (која је тренутна, и ако се протегне на дуже стазе може бити јако утицајан фактор), константно увођење разних опција, и најважније: жеља администратора да наш хоби преточе у њихове евре (отимање пара са смањењем опција без играња са реалним новцем).


Те изроци већ сад несумњиво узимају данак. Чињеница је да су наши дани у овој игри одбројани. Она добија посве нову димензију у којој Срби неће моћи да се снађу (зато што ми у Србији више волимо реалан живот, и новац са којим купујемо пљескавице и пиво, него еживот због ког би се одрекли пљескавица (НЕ ДАМ ПЉЕСКАВИЦУ, БРЕ !)).


Е, сад, долазим до теме.
Ставите се у положај да знате да умирете.

Имате четри опције: да проживите живот колико год можете, да паднете у депресију и да вам од силне туге пролете дани до смрти, да се претварате као да се ништа посебно не дешава и да наставите са ''нормалим'' животом, да се одмах самоубијете јер сте се затекли у небраном гржђу.

Мој избор би свакако била прва опција. Трудио бих се да све неиспуњене жеље остварим у том периоду (ветоватно је и доста филмова снимљено на ту тему).

Сада се питате какве све то везе има са овом игром ? Па, поставимо проблем у наш еживот.

Умиремо ! Хајде да проживимо остатак на што бољи начин.

Шта смо хтели да урадимо, а нисмо, и које су наше уопште жеље ?

Ја мислим да је 80% еСрпске популације дошло у игру само зато што ратујемо са Хрватима. Када дођеш у игру, схватиш да она захтева време да би дошао до циља, баш као реалан живот.

Зацрташ да желиш да будеш капетан с'белу лађу. Схватиш да за лађу требаш да имаш новац. За новац требаш да радиш, а за све то схватиш да ти треба време. Када убацимо и ове податке у наш еживот, и додамо да су нам дани одбројани, а да новца имамо толико да смо на врхунцу славе и да га сваки дан добијамо још више, добијамо следеће... Да ли да сачекамо још мало, да циљ буде ближи (постоји могућност да ћемо умрети и да ће све те муком зарађене паре одмети ветар), или једноставно да ризикујемо и да пробамо да узмемо максимум од живота. У случају неуспеха, чак и ако пронађемо лек и останемо у животу, и даље ћемо имати за пристојан живот (јер нећемо рушити кућу у којој живимо).

Све ово говорим због једног јединог циља који нас повезује: Разарање еХрватске !

Хајде бар у игри да направимо границе по Српској академији наука и уметности

Хајде да овом свету дамо оно што најбоље знамо: занимљивост. Нека све очи буду упрте на Балкан, јер нам ово није ни први ни задљи пут, да због наших несугласица долазе Бразилци, Јапанци, Кинези, Индијци, Иранци, Американци, Финци...

У сучају неуспеха последице нису кобне, а у случају успеха, можемо сви мирне душе да еумремо !

Ја бирам смрт у којој ћу до задњег тренутка да се борим, и задњу кап крви ћу пролити за нешта у шта верујем, за нешта више...

Ја бирам СЛАВОНИЈУ, а ти ?



ОН ЈЕ ВЕРОВАО !




Number of readers from other countries:



Proud Serb and proud eSerb Младен.