еСрбија - процена будућих догађаја

Day 1,898, 15:30 • Published in Serbia Serbia • by Sever Vetrovnik

Поштовани грађани,

У овом чланку позабавићемо се мало питањем будућности еСрбије. CoT и TWO, иако делују као пријатељски савези, примичу се тачки сукоба. Ако ништа, а оно због тога што ће се интереси савеза у једном тренутку преклопити и што ће избити непријатељства која ће тешко моћи да се зауздају. У том случају, прва на удару биће еСрбија.


Погледајмо какво је тренутно окружење еСрбије.

Мађарска, Бугарска, Македонија и Црна Гора (условно и Словенија, због тога што немамо директну границу), наши су савезници.

Хрватска, БиХ, Албанија - наши су непријатељи (условно и Грчка, опет због тога што дирекне границе оригиналних територија нема).

Румунија - иако је чланица умирућег ЕДЕН-а, већ месецима нисмо имали рат, а верујем да би они сада били спремни и на МПП, само ако бисмо ми то пожелели.

Хрватску и БиХ можемо да држимо окупиранима, док је Албанија углавном у рукама Македонаца. Такво окружење је прилично безбедно за Србију, што нам и омогућава да имамо све ресурсе.

Ипак, сада кад се ЕДЕН распада, сигнали из некада непријатељских земаља, о могућој сарадњи, постају све чешћи. При томе најпре мислим на Грчку и Румунију. Поставља се питање да ли је у интересу еСрбије да те земље прихвати као савезнике.

До сада смо углавном избегавали такве потезе због тренутних савезника. Наиме, с Румунима нисмо подигли односе на виши ниво због Мађара, али и због Пољака и Шпанаца, који имају веома лоше односе с њима, још од времена кад су напустили ЕДЕН. Са Грцима се нисмо здружили првенствено због Македонаца, а касније и Бугара. Такође, ни Грчка се до скоро није превише интересовала за МПП с нама, зато што су им пречи били Хрвати.

Дакле, може се рећи да је Србија водила пристојну спољну политику, иако би требало нагласити да би у нашем интересу било да су нам Румуни савезници, јер су нам директно на граници, као и да са Грцима имамо некакав пакт о вечном миру.

За то време, Пољаци и Шпанци су потписали МПП с Америком и Бразилом, некадашњим великим савезницима ЕДЕН-а, штитећи своје интересе и ресурсе, јер им је одговарало да немају непријатеља на границама. И док смо са Бразилом и ми некада били јако добри, то се никако не може рећи за Америку, а не верујем да Пољаци и Шпанци то нису знали, па су опет одлучили да ризикују. Као што су сада то учинили Бугари, Македонци и остали у ЦоТ-у. Наша реакција или је изостала, или није имала тежину. Не знамо ни какав је став нашег савеза, али претпостављам да је пољски глас ту пресудио. Пољацима је у интересу да САД буду против ЕДЕН-а а и да имају МПП с њима, јер им то елиминише једину претњу по ресурсе. Наиме, једина земља која је могла да угрози пољске поседе у Западној Европи јесте, погађате, САД. А ако не могу да их уведу у наш савез, увешће их у ЦоТ. Бугарима је у интересу да имају што јачи савез, како не би били зависни од нашег, тако да су се интереси Пољске и ЦоТ-а врло добро поклопили, и зато, претпостављам, није било оштрог одговора.

Када ЦоТ буде ојачао довољно, а тај савез ради на томе, прво ће потписати НАП с остатком ЕДЕН-а, и пустити те земље на нас. Онда ће почети да заузимају стратешки важне регије на мапи, које одговарају њиховим националним интересима, док се Србија буде борила с Хрватима, Грцима, Румунима и киме год. Написао сам Србија, зато што Шпанци и Пољаци немају непријатеља на граници, тако да нико њих не може да нападне. Највећи данак платиће Србија и Мађарска, које ће тада зависити од војне помоћи Пољске и Шпаније и мораће да признају њихов примат у савезу. А ко нама гарантује да те земље касније неће одлучити да направе неки нов ЦТРЛ, и напусте досадне ратове на Балкану, као што су учиниле летос?

А онда, ако се ЦоТ окрене против нас, јер верујем да ће доћи до сукоба интереса, прва ће настрадати Србија, будући да ће на границама имати два снажна непријатеља, Македонију и Бугарску. Зато треба радити на томе да, ако већ будемо добили два непријатеља у суседству, стекнемо и два пријатеља – на пример, Грчку и Румунију. У нашем је интересу више да имамо МПП с Румунима и Грцима, него са Бразилом, јер еветуални бугарско-македонскм напад можемо неутралисати Грцима и Румунима. Али, због Румуна ће се љутити Пољаци, Шпанци и можда Мађари, тако да од тога нема ништа, и за интерес савеза прогласиће се интерес неких других чланица којима није страно да потписују МПП с непријатељима еСрбије. Суштина читаве приче јесте да нас у будућности очекују доста тешки избори у погледу савезника, можда и распади савеза. Тренутно стање нам прилично одговара, али се бојим да не може потрајати дуго. И не, никако ми се не свиђа што су друге земље некако активније од нас и заправо уводе промене у игру, а нас приморавају да пристанемо на све то. При томе мислим на Пољску и Шпанију, као чланице нашег савеза, али и Бугарску и Македонију.

Зашто верујем да ће доћи до рата између ЦоТ-а и нашег савеза? Зато што смо постали сувише доминантни у односу на ЕДЕН, зато што је мапа премала да задовољи апетите толико земаља, и зато што, ако ЕДЕН нестане, једини ратови који могу да се воде јесу они између нашег савеза и ЦоТ-а, као што је описано овде http://www.erepublik.com/sr/article/-1-2174257/1/20 .
А друго, мени није свеједно кад видим да они потписују МПП с Америком тек тако, иако се то представља као да је у нашем интересу. Чак ми не делује као да смо у стању да их спречимо да потпишу МПП с неким нашим осведоченим непријатељима, а Америка то јесте, немојмо се заваравати.

Север Ветровник