Монолог за ноћну стражу
The Other One
Погледао и последњи коментар, последњи чланак...
Logout…
Shut down…
Али не... Не да ми ђаво мира...
Опет сам се за*ебао и упалио рачунар...
Прошао је дочек 2011. године... Хех... А мени ничег лепог у свему томе. Беспотребна еуфорија, прецењеност упућених лепих жеља, сам осећај да је дружење у тој ноћи комерцијализовано и банализовано... Админ изгледа постоји и у стварном друштву, латентан ,прозиран и само неком из тупог угла,није јасно да нам други кроје животе. Други нам постављају правила, ми се играмо како можемо и умемо. Нема ту филозофије велике...
Не волим славља. Рођендани ме учине за годину старијим, свадбе ми односе пријатеље, усмеравају их на неке друге путеве, ка неким другим местима, где ја још нисам кренуо. Нити ћу... Зеленоока се није јавила ни ове године... А и што би? Ваљда јој је јасно да сам постао још празнији од онога што сам био – реч, без икаквог дела. Не, да се не лажемо... Нисам ја матор, само се тако осећам... Као какав старац који чека судњи дан.
Ипак... Понека чар живота још увек гаји дете у мени... И тада се покренем...
Да, удаљио сам се од друштва. Досадило ми је да ми један цимер стално кука, иако му ништа не фали и да други спава по цео дан. Спавање? Ја сам више за ону верзију „ухвати дан“. И док се остали из друштва свађају и мире са својим девојкама, гањају за неки крес са својим „комбинацијама“, ја седим овде, за рачунаром, дистанциран од свих тих ствари. Гунђам, као и они мени да се манем виртуелног и да живим живот.
А ја... Па мени су постали људи у овој игри некако дражи од ових које познајем са посла, тренинга, из кафане... Поготово они оживели линкови са скупова, који су ми осмехом ведрили лице. То је за мене празник... Те празнике волим... Чак бих волео да упознам неке ли(н)кове који ми нису баш драги. Ето, можда се речју овде нисмо разумели. Можда се они или ја нисмо довољно добро словом изразили, а можда чак и исто мислимо, али се нисмо разумели добро. Људима треба дати шансу, за то сам први...
Волео бих да упознам Админа... Вероватно му је ћале крајем осамдесетих био један од оних који је на бувљаку у Шапцу продавао батерије од 1,5 волти или вати (никада нисам разлучио шта је правилно) и којекакве друге ситнице, успутне, мање битне у животу. Ваљда је као клинац пролазио кроз Србију и негде око Београда уочио плантаже воћа и стада крава у Војводини... Можда се лоше сећао... Но, да не тупим о том момку... Послао ми је пар игм, али му нисам одговарао... Не познајем га до неког румунског скупа... Само, свака му част - да њега нема, ни нас овде не би било, ма какви да смо...
Меланхолија ме ја благо обузела.Или можда збуњеност... Бојим се да је оно мало детета у мени ова игра неком миграцијом пренела у пубертетлију... А сваки пубертетлија би више волео да је адолесцент, јер то је период када се пубертетски снови остварују. Анализа... Постао сам еФројд, када сам себе анализирам кроз игру... Ваљда тако треба и да се схвати мој покушај... Ма читали сте претходни чланак, да се не лажемо... Нисте можда кликнули на дугме VOTE или оставили коментар , јер нисам ваша опција, но и то је небитно... Битно ми је да овде могу лакше да се изразим него у СЖ... Можда понекад исхитрено и импулсивно, али такав сам, против тога не могу...
Да ли бих Вас напустио? Да, али зеленоока се не јавља, ево, проверио сам од пре пола сата...
Да ли бих некоме фалио када бих отишао? Не знам, можда... Неко време, а онда би заборавили и да сам постојао... Да се не лажемо... Можда би се неко и сетио кат-кад да је постојао неки Други који је лапрдао, био помало превише свој и Ваш...
Да ли ми би сте ми Ви фалили? О, да... Али не као она сад...
МПД
login...
Comments
o7
lepo spavkaj
o/ : )
ko sad moze da spava...?
Да се не лажемо...
ko spava, taj je lood :😁
Hmmm.. Lepo, fino 😃D
Vote!
V - volt, W - vat😉
Pronasao sam se u mnogo cemu i nisam mnogo radostan zbog toga...
ima jos dusa koje imaju nekog, negde... i koje su nas zaboravile...a mi jos zivimo u nadi, jos uvek se trudimo, ne zelimo da priznamo da je kraj, da smo porazeni...ostali da stojimo tu gde smo, sami, neshvaceni dok se zidovi sobe priblizavaju svakim trenom...dave zestoko, guse bez prekida vapaji upomoc ne prolaze, nego samo dani...
ne postoji to pice niti te cigarete koje mogu promeniti nesto. na kraju dolazi bespomocnost, najveci vid tuge...vidis kako sve odlazi u zaborav, kako ti odlazis u zaborav, kako ona odlazi u zaborav...ali jebeno nemas snage zaustaviti te lance i tamne vatrene kocije koje odnose sva secanja koja postoje pa cak i nju. a ti sa ispruzenom rukom padajuci na kolena molis neku visu silu da ti pomogne...
pomoc naravno ne stize i jedino sto mozes je da gledas kako to jedino svetlo koje je unistavalo tamu nestaje u istoj...
zelis da vrisnes, da vristis, da kidas glasne zice uzvicuci njeno ime ali glasa nema, ne struji vazduh iz pluca...
padajuci postrance grcas u bolu, u tom gadnom osecaju koji jede sve...
nema je...nema ni moje...nema ni tebe, nema ni mene...otisle su...
neka im snegovi prekriju stope...desi ce se neka druga, mora, ovako ne moze vise...
Boris Strnad
ma kakva romantika na prazan stomak😃
Vote !
Razmisljao sam da li da procitam clanak kad sam video da je samo zid teksta : D Drago mi je da jesam. Mega vote, maksimum sub x D
Drugi a da mi pođemo na pecanje, možda nađemo zelenooku :😁
Напиј се али немој да ти пређе у навику.
uh toliko...
bio si lose volje ili se varam........
\o/ bice bolje, ako ne bude gore\o/
добар текст.
мада, сад ме копка кад си га издао, јер ја сам у 3 отишао да спавам а дотад га није било сигурно... : )
човјек који се не зове тако
bravo za clanak i hrabro sa zelenookom : )
o/
ostani ti samo pri RL prijateljima... ovde taman mislis da si nasao prijatelja a on odjednom prestane da se javlja... sve je ovo samo eSvet
na svu srecu ima jos zelenookih...e gdje su tek plavooke pa smedjooke..sve to treba istraziti, svaku sarenicu oka... 😉
javi se ti njoj 🙂
Sentimentalac jedan matori : )))
Podrska druze!
Uf, Paune, sta je tebe toliko pogodilo?
Glavu gore i manje da pijes sa Obradom, ne valja to nikako. : p