Sredina malo napred...

Day 1,693, 10:08 • Published in Serbia Serbia • by steVVEGI

Znate, mi seljaci iz Borče i okolnih sela ponekad poželimo, mada za tim i nemamo preke potrebe, da vidimo Beograd. Jes da na ovoj strani mosta imamo mlekaru, poljoprivredni kombinat, plodne njive, lude kafane, feMsi kafiće, ali i one kafiće za po kraj, gde se, ako uđe neko nepoznat, cela garnitura gostiju okreće ka njemu. Jednom sam čuo za slučaj da se čak i jedan televizor okrenuo ka nekim momcima iz Obrenovca, kada su ušli u "Razvod braka" nepoznajući nikoga... Ne znam jesu li se vratili kući... I eto, koji će nama Beograd. Ustvari, mnogo smo mi potrebniji Beograđanima, nego oni nama. Sutra da se sruši Pančevački most Beograđani bi pravili skelu da dođu ka nama, a ne mi da dođemo ka njima. Šta to ima Bgd? Zoo? Ih, pa imamo po PKB farmu krava, bikova, kokošaka, ma imamo živuljki o čijem broju Vuk Bojović može samo da mašta. Kalemegdan? Pa Borča je stara preko 500 godina, skoro pa vršnjak tom Kalemegdanu, a cigletine nam i nisu preko potrebne. Ada? Pa na Dunavu, na njegovoj levoj strani je na svakih nekoliko metara napravljena neka plaža. Imamo i šume, Košutnjak da nam pozavidi, a imamo i BIP, jeste da se tu proizvode sokovi, ali u slučaju krajnje nužde traka bi veoma lako počela da nosi polutke hranjivog rajskog pića, bogatog vitaminom B. Ma, ništa nam ne fali. Ali, jbg, nemamo tramvaj...

I zarad tih tramvajskih šina, mi Borčanci, ali i Skelaši, Ovčanci i ostali pripadnici ravničarskog kraja prelazimo most. Ustanemo rano izjutra, sednemo na 95, pa presednemo na 101, i pravac u glavni grad ostatka Srbije (nama samo Borča može da bude glavni grad). Odmah pri prelasku mosta nas čeka tramvajska stanica i čuvene šine. Tu u blizini Ofkinog stadiona, gde je naš BSK nekada gostio svoje protivnike i imao veću posećenost nego vlasnik stadiona - OFK. Tom trasom jezdi tramvaj 12, sa kojim se može krenuti put Ade, pa kad smo već videli šine, aj i da uđemo u tramvaj... Španca nema, ali dobri su i ovi Česi, Švajcarci su Bože me sačuvaj leti, tako smo čuli, u taj ne ulazimo ni za stelnu kravu.

I tu nastaju problemi. Kako je tramvaj stao na početnu stanicu, ispred mene se otvoriše vrata, ja uđoh kulturno, otkucah kartu, kad eto ti kontrolora ka meni, zajapuren i ljut poče da viče - "da li si ti normalan, pa jesi li video da si ušao na srednja vrata???"
Pokušavajuči da mu objasnim da sam otkucao kartu, ne znajući za te nove propise, primetih da je dao tajni znak dvojici komunalnih policajaca, u daljem tekstu - komunalci i oni mi ljubazno priđoše, a majstor zatvori vrata i krenu svojim putem. "Dobar dan gospodine, vašu ličnu kartu", kulturno će komunalci. No, u tom trenutku neki pijanac poče da tuče šofera, a jedan ćelavac da otima torbu od neke starije gospođe. Pomislih u sebi kako sam se izvukao, ali džidže... Gospoda komunalci ne reaguju na te nemile scene. Čak nisu reagovali ni kada je šofer, u nadjačavanju sa pijancem, nehotice prošao kroz crveno, negde kod Novog groblja, i umalo pregazio čitavu tužnu povorku. Vadeći ličnu kartu, skupih hrabrosti da se obratim komunalcima - "izvinite, ja sam očigledno napravio neki propust, ali zašto niste reagovali na otimanje torbe ovoj finoj gospođi, na tuči šofera i pijanca ili na prelazak na crveno?"

"Gospodine, ta gospođa sigurno kod sebe nije imala više od 15000 dinara, tako da ćelavca ne bismo mogli krivično da gonimo, pa zašto bi se onda mešali? Onog pijanca bi smo odveli na par sati trežnjenja u ćeliju, još ga usput nahranili, tako da bi to za državu bio samo trošak. Prelazak na crveno svetlo je tek 20-ak hiljada, a pošto je vozač gradskog naš kolega takoreći, nemamo srca da mu pišemo kaznu, ali vi ćete za ulazak na pogrešna vrata lepo da odete do prve pošte i uplatite 75000 dinara, jer samo na taj način naš narod nebeski može da se nauči kulturi!"

Sedamdeset pet je rekao??? Bem ti kulturu, eve mu šaka među rogove, jer Borčanci, kada ne shvataju neki zakon, primenjuju onaj svoj, borčanski... Komunalac pade, drugi pobeže, a ja izađoh kod Vuka i pravac Pančevački most. Svuda pođi, kući dođi. Beš ti to, ja Dunav više ne prelazim...