S & I

Day 1,770, 01:05 • Published in Serbia Serbia • by steVVEGI

Konačno, posle dugo godina neimaštine, Srbin je uspeo da nađe solidno plaćeni posao u jednoj multinacionalnoj firmi. Prvi dani su bili teški, on još nov, nije baš najbolje shvatao mehanizme posla, a jedan bezobrazni Hrvat je pokušavao na sve načine da mu podmetne otkaz. Hrvat je čak uspevao i jedno vreme da dobija sve bonuse koje bi Srbin zaradio... I ko zna dakle bi to trajalo, da se nije pojavila jedna sindikalna grupa, predvođena Bugarinom, Mađarom i jednom prelepom Indonežankom. Za tili čas su uspeli da osujete Hrvata da i dalje maltretira novog zaposlenog...

Ubrzo, Srbin je počeo da napreduje na poslu. Postajao je sve važniji i važniji faktor, kasnije i vođa sindikata. Radio je danonoćno, neumorno... I to se odrazilo, kako na produktivnost firme, tako i na značaj sindikata kojem je pripadao... Konačno je imao odlično plaćeno radno mesto, svoju kancelariju... Konačno je mogao da pozove prelepu Indonežanku na sastanak, na produženi vikend...

Vikend je bio fantastičan. Šetnja Bukureštom, poseta Drakulinom dvorcu, obilazak srednjovekovnih zamaka Transilvanije, predivan pogled sa Karpata... A onda je došao čas kada su ostali sami u svojoj hotelskoj sobi. Dugo se Srbin trudio da dobije snošaj od prelepe Indonežanke ili makar žešći peting, ali avaj. Nije uspeo ni da zavuče ruku pod suknjicu koja je više otkrivala nego pokrivala. Ne, ne i ne, bio je konačni odgovor prelepe Indonežanke, do sada nikome nisam dala da ide toliko daleko, pa neću ni tebi. Srbin je proveo besanu noć pored prelepe Indonežanke, besanu zbog tuge, zbog neuzvraćene ljubavi...

Na poslu su i dalje bili prisni, pomagali su jedno drugom, ali sve manje i manje. A onda jednoga dana... Indonežanka se podala oholom i nimalo romantičnom Amerikancu. Lako, bez borbe, bez suvišnih reči. Samo mu je pala u naručje, željna strasti... Srbin je progutao knedlu i muški nastavio dalje... U međuvremenu je izbegavao prelepu Indonežanku, čak je i promenio sindikat, no, nekako su i dalje bili tu, Indonežanka i Srbin, da jedno drugom pomognu, ali sada više iz interesa nego zbog emocija... Indonežanka se u međuvremenu davala mnogima, već joj je to postala rutina.

Srbin je zaboravio Indonežanku, a onda, onda je jednog dana čuo da Rumun i Hrvat planiraju trojku sa Indonežankom. Prenerazio se. Da li je to ista ona devojka koja samo koju godinu ranije nije dozvoljavala ni tuđu ruku pod suknjom? Sujeta il' ko zna šta li je, ali Srbin, Gedža, rešio je da spreči taj snošaj. No, srce mu je govorilo jedno, a razum drugo... Srce je želelo da spreči takvo srozavanje ugleda prelepe Indonežanke, a razum je govorio da treba da nastavi dalje i da se ne meša. Džaba joj ona pomoć koju je dobio od nje u danima kada je tek počinjao posao, vratio joj je to milion puta, a opet... Opet je srce lupalo kao ludo, kada bi pomislio na njenu lepotu. Nije smeo to da dozvoli, oteraće Rumuna i Hrvata od nje.

Davala je mnogima, daće i Srbinu, jednoga dana, možda... Do tada, Srbin će ostati čuvar njene časti, koliko god je to u mogućnosti.

Udri po komšijama!