Pravo na sreću

Day 3,212, 08:07 • Published in United Arab Emirates United Arab Emirates • by Darkness.

Jednom davno, u agoniji zbog sopstvene nataložene nesreće, pitao si me zar ne mislim da i ti imaš pravo da budeš srećan. "Svako ima pravo da bude srećan." - odgovorila sam ti, i svo svoje vreme i energiju usmerila na to da ti dokažem da je zaista tako. Nisam marila za sebe i ono što sam znala da usput gubim, mislila sam - nema toga što ne možemo zajedno... Od tananih osećanja i pažnje napravila sam ti krila u glavi, i ti si se ubrzo vinuo ka suncu. Već pri tvom prvom uzletanju, podigavši oblak prašine, najgušći ikad, oslepeo si me nepovratno. Mnogo je vremena moralo da prođe da bih shvatila da je to bio jedini način da me zadržiš na zemlji - da ne poletim ni sa tobom, niti bez tebe... Nošen krilima od mene satkanim, ponekad se vraćajući samo da proveriš da li te i dalje verno čuvam, nosio si moju bit daleko od moga tela, da se njome nahraniš kroz prostore i vremena. Hranio si nekontrolisano mnome i svoju sujetu i svoju nesreću, dok obe nisu postale prejaka deca za tvoja tanana pleća. Vratio si se samo da mi slepoj pljuneš među oči i ispred nogu baciš svoje preraslo čedo, jer u mom odbijanju da ga prihvatim kao svoju tvorevinu nisi mogao da pronađeš mir. Ne, dušo! Ja sam ti od sebe dala najdivnije što sam imala, a ti si od toga napravio pošast. Na kraju balade, svako je od nas ostao ono što je i bio: ja savesna i naivno otvorena, ti - nesrećan i bedan... Posle nekoliko godina odgovoriću ti ponovo na ono pitanje sa početka, na koje znam da više ne želiš da čuješ odgovor: "Ne, dušo, žderači lepog nemaju pravo da budu srećni.".

Sabina Embeli

https://sabbinche.wordpress.com/2016/09/05/pravo-na-srecu/