Join the new world

Čitaš o mojim razočarenjima
o mojim patnjama
o promašajima...
Gledaš me
kako utabanom stazom
idem u krug
po ivici provalije
dok mi se sa druge strane
smeši dugo željena sreća
kojoj se ne okrećem
kojoj ne idem
u koju ne gledam
Ona mi maše uporno
i doziva me
kao stari prijatelj
koji me prepoznaje
među nepoznatima
Ja se ne odazivam
ni pogledom
ni rečju
ni gestom
Pitaš me zašto
Pitaš me luda li sam
Podižem pogled
sa svoje dobro poznate staze
i gledam te nemo
Ćutim
Ne znam
I zašto me sad baš to pitaš?
Možda se plašim
ostavi me na miru
ovo sam svoje dno
odavno uredila za "život"
Tugu znam
bol mi je poznata
sa mukom se družim
Možda mislim da za bolje i nisam
a i ima li stvarno toga
što se boljim može zvati?
Sreće se i ne sećam nešto
nismo se nikada srele
oči u oči
iako sam o njoj slušala često
Učili su me davno još
da ne pričam sa strancima
i ja sam, eto, ostala u večnosti sama
sa svojim turobnim poznanicama
uskraćena za nepoznatu radost
Šta će mi?
Šta ću sa njom
i kuda ću
ako je nađem
ako ona mene nađe
i probam je
pa mi se dopadne
a nisam je zaslužila?
Ovako, kada je nemam
tačno znam šta bih sa njom
kada bih je imala...
***
A ti ne pitaj ništa
Otkini me od mene same
dok glave okrenute na pogrešnu stranu
o svom turobnom životu mislim
Odnesi me iz mene same
dobro me protresi i reci
Budi se, ludo luda
to nije tvoj san o sreći
to nečije tuđe slike
vise na tvome zidu
to nije tvoja senka
što te prati i pretiče
sve si izmislila samo
da se imaš gde sakriti od sebe
Probudi me u zoru
i reci
Dobro jutro
Vidi
već je bolje
Pogledaj ovo
ovde i sada
Eto, to je sreća

Sabina Embeli

https://sabbinche.wordpress.com/2016/06/15/luda-li-sam/