Последњи трзај...

Day 1,557, 20:30 • Published in Serbia Serbia • by steVVEGI

Одлазе љyди, нестаје еСрбија, остаје горчина, туга, бес...

Текелија и Заебан Човек... И многи, само нисмо ни приметили, нису се огласили, а ми не обраћамо пажњу... Распада ли се царство еСрпско? Дотакли смо зенит, и спуштамо се... Не, не спуштамо се, падамо, тонемо, пропадамо начисто...

И како тако све одједном, тако одједном? Горчина у устима и поглед у празно... А ништа не чинмo, као да нам је свеједно... еСрбија нам је последња рупа на свирали... Окренути смо својим партијама, фирмама, јединицама, својим профилима... Некада смо ишли колективно да тролујемо неки хрватски чланак, неку еден мисију, прозивку, а данас тролујемо једни друге... Једва чекамо да се попљујемо међусобно... Да се ухватимо за гушу... Сећа ли се неко Покца? Покушао је да се врати...

Ајмо још једном да пробамо, ајде да се издигнемо из мртвих, прво нас, а онда и цео савез... Да пробамо, па ако не иде, знаћемо да смо часно "изгинули", до последњег, можда нећемо успети, али неће остати онај горак утисак да нисмо ни пробали... Да нам је било свеједно...

Прочитао сам Текелијин опроштајни чланак и у пар реченица је описао СЗР и УеС речима које ја никако нисам успевао да пронађем. Једни, ови први, се превише неозбиљни, чак и за једну игру, наспрам њих, у УеС су преозбиљни људи, преозбиљни за ову игру...
А нису се показали ни они. Уз сво поштовање према Слободану Првом и Данијелу, моје је мишљење да су им дали врућ кромпир... Знали су шта нас чека, нико није имао бубрег да седне на председничку столицу од оних којима је, када је све ишло као по лоју, срасло еДупе у истој...
Могу ли УеС, СЗР и остале партије, макар у марту да избаце неку заједничку владу? Можда чак и заједничког кандидата... Једног за целу еСрбију? Или нека избаце свако свог, али да се обавежу да ће поштовати победника и његове одлуке... Нека макар влада буде сачињена од најбољих људи, а не из ината, по партијској линији... Свака странка има да понуди по неколико паметних, сналажљивиј људи... Па дајте их сада у влади, министарствима, сада када је тешко... И не обазирите се ко је председник... Појединац и странка више нису битни, опстанак играчке заједнице и сама еСрбија су најважнији данас... Губитком тога, губимо све...

Ајмо овај март, две хиљаде и дванаесте године, да постане познат као месец када је еСрпство изашло уједињено против зла које нас је снашло. Ајмо да пробамо, немамо шта да изгубимо...

Политичари, економисти, дипломате, тролови, војници, радници, цивили, новинари, двокликташи... Сви као један, сви за еСрбију, са једним циљем.Циљем да еСрбије буде сложна, да се врати на мапу целовита, да после помогне савезницима, да ми будемо ти који ће ОНЕ извући из буле, ми и нико други, још увек смо сила, само смо се мало успавали и превише почели да мислимо на баналности, не на оно због чега смо сви ми почели да играмо ову игру... Запитајте се о чему сте мислили када сте започињали ову игру... Да ли сте мислили да ће вам циљ бити да ваша странка буде најјача, да имате највише фирми, да будете најјачи војник? Или сте почињали да би помогли еСрбији? Не, нисте ни знали да можете бити члан странке, ниста знали ништа о фирмама, нисте ни сањали да можете бити херој... Дошли смо сви у ову игру због имагионарне отаџбине... Ајмо да се вратимо тим наивним, правим вредностима... Том почетном ентузијазму...

МоД нека свакодневно извештава која је битка приоритет, треба ли се селити, остали нека изгласавају тај чланак, нека лупају узвике са линком ка том чланку, да сви виде, да буду обавештени. И не тражите новце, ако треба за селидбу, не тражите пуце, хлеб... Не ударате ни за кога, ударате за себе, за еСрбију... Потрошите и задњи динар, ако треба... јер га трошите за опстанак, прво себе, затим еПријатеља, а онда и за саму еСрбију. Ону еСрбију која нас је све здружила, која нам је донела нова пријатељства, љубави, много добрих провода и непреспаваних ноћи...

Није више важан комад злата што нам Платон нуди, није важна фирма, ресурси, никаква медаља, није важна странка, није важна ни базука, ни чоколадица, није важна снага профила, а најмање је важно да будеш херој у некој неважној борби... Важан је пријатељ са ким си променио и макар само један ИГМ, не дај му да разочаран напусти заједницу, важна је еСрбија... Пробајмо и дигнимо се из пепела или нестанимо, али часно... Или не морамо ни да пробамо, не морамо... Будимо упамћени као људи који су се уплашили своје силе, своје снаге и који су пред проблемом устукнули...

Шта ћемо одабрати?

Ајмо еСрбље моје, за част, последњи трзај, па да се разилазимо, али поносно...