Prati ritam

Day 1,862, 11:07 • Published in Serbia Serbia • by momars

Uvek sam se divio ljudima koji su znali da se maksimalno daju u svemu što rade. Kad rade posao da budu vrhunski u tome, a kad uživaju i zezaju se da se to godinama, decenijama i vekovima prepričava. U našoj istoriji imamo mnogo primera naših velikana. Setite se Djure Jakšića o čijim se boemskim doživljajima se i dan danas ispredaju priče i nanovo uveseljavaju nova pokolenja.

Izraz “ boem “ se uglavnom vezuje za umetnike i intelektualce koji žive svojim specifičnim životom, po svojim principima uglavnom od danas do sutra. Zajednički činilac osoba sklonih boemstvu je da su veoma poznati po uživanju u dobroj kapljici. Imali su svoje omiljene kafane, stolove i stolice. Ponekad su ostajali u društvu satima i noćima dok ih neko ne otprati kući. Po tim dešavanjima u Beogradu je poznata Skadarlija i beogradski bermudski trougao nekad. Bomi su u tim lokalima ostavljali svoj trag ali ne samo tu. Oni su bili vrsni a neretko vodeći u svojim oblastima rada kao što je umetnost.



Jedan iz plejade glumaca-boema je bio Pavle Paja Vujisić. Čovek, glumčina i boem koji se retko sreće. Navodno, kada su Marlona Branda pitali da se složi kako je on trenutno najbolji svetski glumac on je odgovorio da nije , već da negde u Jugoslaviji postoji bolji od njega ali ga na žalost Holivud neće videti. Njegovo ime je Pavle Vujisić. Njegove nezaboravne role iz serija i filmova danas imamo priliku i sreću da gledamo.



Njegov mentalitet je bio specifičan. Kada je snimao bio je neverovatno ubedljiv i sa lakoćom je izlazio u susret izazovima. Ipak, pošto niko nije savršen, pa tako ni Pavle imao je i jedan nedostatak. Oko njega je moglo sve da gori ako je iz samo njemu znanog razloga odlučio da dan proveden na snimanju zameni kafanom. Niko i ništa ga nije moglo odgovoriti od toga. Na snimanju najskupljeg evropskog filma ikad, Bitka na neretvi, snimala se masovna scena bitke između partizana i četnika. Za tu scenu angažovano je oko 10.000 statista, uglavnom vojnika JNA, ali i nekoliko tada vrhunskih svetskih zvezda kao što su: Jul Briner, Orson Vels, Franko Nero i drugi i naravno naši tadašnji vrhunski glumci. U toku snimanja te grandiozne scene, došao je red da se pojavi Pavle ali njega nigde nije bilo. Veljko Bulajić, režiser, kada je saznao da je Vujisić u kafani samo se uhvatio za glavu znajući da ne postoji način da se on iz kafane izvuče. Zato je morao na licu mesta da prilagodi scenario kako taj trud ne bi propao te se nekako scena završi.



A u kafani, kada je Paja ušao sa društovom ovacije. Posedaše za sto, a kad je konobar došao svi su naručili svoje piće. Paja naruči dve čaše špricera. Dečko donese narudžbinu i baš kad je hteo da krene nazad veliki umetnik ga zaustavi držeći čaše u rukama. Polako podiže jednu i popi je na iskap pa praznu čašu pruži znatiželjnom momku i reče: “ Prati ritam “. Ostao je tamo dok se nije obeznanio i dok ga nisu uredno odneli u svoju sobu a konobar je strogo vodio računa da Paja ima u svojoj ruci bar jednu punu čašu.



Dragi edrugari. Paja je doveo u pitanje nešto vrlo vredno kao što je bio taj film. O koncu je visilo da ispali i 10.000 jadnih vojnika koje su maltretirali po jarkom hercegovačkom suncu, ali iza sebe je ostavio to i mnoga druga maestralna glumačka ostvarenja za sve buduće naraštaje. Velikanima treba praštati jer oni nisu imali zlu nameru, a i zadužili su nas. Oni drugi su problem. Oni koji svesno čine drugima zlo a pri tom ništa vredno iza sebe ne ostavljaju drugima. Oni su nešto sasvim drugo. To je razlika između boema i običnog alkoholičara. Boem je teško biti, ali i velika privilegija. Balvan? Balvan jeste i uvek će to biti i njima jedna poruka u Pajinom stilu.



Дружењем до победе