Grtal’ca

Day 1,851, 04:25 • Published in Serbia Serbia • by momars

Poteralo me ovih dana kako ne treba. Šta god probam da uradim okrene se naopačke. Nije ni prvi a ni poslednji put svestan sam ja toga samo što mi se čini da suviše traje. Verovatno i ova zima utiče na sve, to tim pre što sam turbo mega extra zimogrožljiv lik i ovaj sneg ne volim da vidim ni na … slici. Prijatan prizor mi predstavlja samo veselo poigravanje plamičaka u kaminu koji mi se nalazi u vidokrugu dok pregledam poslednja dešavanja na eRepu.



A tu je u poslednje vreme bilo poprilično burno. Padalo je uvreda, odgovora na iste, članaka i kontra članaka poprilično provokativnih i uvredljivih, ma sve ono što me je uvek nerviralo i činilo poprilično deprimiranim. Zatrpavalo se uvredama, nekulturom, vređanjima i drugim vidovima primitivizma da mi se jednostavno smučilo. Ovolika koncentracija negativnih oblika komunikacije siguran sam da smeta ogromnoj većini ljudi koji iole drže do normalnog oblika komunikacije i odnosa sa drugima. Mrtva trka je bila u zatrpavanju da li ovaj primitivizam ili ovaj sneg, đavo da ga nosi.



Onomad, kad sam se isuviše načitao gluposti, revoltiran nabacih sve što mi je palo pod ruku na sebe pa pravo u podrum po lopatu za sneg. Ispred zgrade, oko i na kolima planine snega. Već je kasno popodne a hebene grtal’ce nema da prođe. Razmahah se ja i za tili čas prokrčih puteljak do kola. Tamo se bacih na dodatni posao i pedantno do poslednje pahulje najpre skinuh sve sa kola a potom i oko njih. U toj aktivnosti me sačeka i sumrak. Moram priznati da mi se raspoloženje poprilično popravilo posle ovog rmbanja i brže bolje otrčah na komp da vidim da li se pojavio neko ili neki tekstovi koji bi mi dodatno popravili raspoloženje. Kafa i čaj su me već čekali kod kompa ( zahvaljujem se izumitelju mobilnih telefona ) dok sam se polako smeštao u stolicu. Već na prvi pogled videh da od smirivanja strasti ništa nema i to me ponovo vrati u pređašnje stanje, a onda, kao šlag na tortu, pogledah kroz prozor i videh prizor koji me je dokusurio. Kada se grtal’ca prišunjala ni sad mi nije jasno, uglavnom moja kola su ponovo bila zatrpana do šajbne snegom. Sve moguće psovke koje su mi pale na pamet sam izručio, a mislim da sam tom prilikom i osmislio neke nove, tipa “ bem ti ražani kolačić “ itd. Sa mišlju da sutra moram poraniti i sve to raščistiti pre posla, bacih se na čitanje i tu se repertoar psovki poveća drastično.



U takvom raspoloženju sam došao do poražavajućeg zaključka. Ova eSrbija je polarizovana, takva će biti i takva će ostati. Tu leka nema. Izgubio sam iluziju da ćemo se opametiti te da ćemo svoje stavove braniti argumentima a ne uvredama drugih. Nadalje ćemo biti svedoci prepucavanja gde je samo lični stav jedini pravi, bez ikakve želje za preispitivanjem istog. A uvrede, kao siguran dokaz intelektualne nemoći, biće naša svakodnevnica. Što se pre pomirimo sa tom činjenicom svima će biti lakše da se postavimo na pravi način. Nažalost, politički neutralni će morati da se opredele kojem će se carstvu privoleti ali ne po tome ko je bolji već po tome ko je manje loš.



Osnovni razlog za ovaj moj stav je odsustvo tolerancije između nas te ciljano vređanje u tačke koje najviše bole pojedine ljude ili grupacije, svejedno. Na taj način ulazimo u začarani krug gde uvreda uzrokuje kontrauvredom pa čak i do debilnog scenarija pretnjama u SŽ. Nadalje se pojavljuje veliki problem idealizacije svojih pogleda na istoriju i budućnost. Niti je ta Europa toliko idealna niti su četnici bili cvećke. Ništa bre nije idealno na ovom svetu, pa tako ni sve ovo oko čega se gložite. Izgiboste kao Srbi na Kosovu a ne vidite kuda ovo vodi. Pa i batinom da naterate one druge da prihvate vaš stav nećete pobediti. Niko neće a svi ćemo izgubiti.



Za ove tri godine sam pokušavao da gasim požare i na lep način objasnim vrednosti jedinstva u našoj zajednici ali vama dragi pljuvači izgleda treba jedna velika grtal’ca da vas sve nagomila i zatrpa.. Do sada sam imao nadu da ću makar malo pomeriti granice tolerancije, sada tu iluziju nemam ali svejedno ću još jednom pokušati. Uzmite se u pamet. Progutajte nešto i ne reagujte na prvu. Probajte na kulturan način braniti svoje stavove a ne uvredama. Nadam se da će ovaj apel makar malo doneti pomaka. Ili možda neće.

Дружењем до победе