Кад сам ја био емали

Day 1,276, 11:49 • Published in Serbia Serbia • by momars


Да смо блесав народ то и врапци на грани знају, али оволико то стварно нисам знао. Кибла глат победио на изборима и одмах потом нестао у виду ластиног репа. За очекивати је било да комшије доврше започето и лагано освоје Војводину, самим тим да нас побришу, кад оно.... цвоњак. еСрбија боље гура без председника него са њим. Следи логично питање. Па који ће нам андрак тај председник? Само да се свађамо уочи избора и на то расипамо драгоцену енергију. Нека хвала. Када се узме у обзир да се све јаче појављују нови трендови који позивају на јединство и спуштање тензија од стране чика Пурета и СДФа на првом месту али и других, онда видим наду да ће ова еСрбија имати перспективу. Да драги едругари, има наде за нас. Изгледа да се само они најокорелији још држе, али и то је разумњиво. Углавном се ради о ликовима који кад се пробуде мрзе себе а поподне и цео свет. Искрено се надам да су минорни а да ће превладати разум.
Било је баш лепо гледати како враћамо регију за регијом. Сви као један су прашили и ВеС и паравојне и цивили, а нарочито наши и савезнички титани. Од титана бих издвојио три играча који су ми привукли пажњу, а унапред се извињавам што нећу поменути и друге, подједнако важне. Први је претходни председник, Фиб. Човек је тукао као никад и свака му част. Показао је да је перјаница есрпског војевања. Други је Каубој фром хел. Шта рећи за њега? Стандардно одличан и њему честитке. А онда трећи човек, Сајмекс.



Е ту ћу се мало задржати. Видевши њега на бојном пољу вратио сам се пре више од годину ипо дана када сам на фејсу угледао рекламу за еРепублик. Из знатижеље сам кликнуо и до дана данашњег остао у њој. На почетку нисам имао појма, као вран коњ. Нисам имао појма ни за чет ни како да на најбољи начин напредујем, ма све у свему као слон у стакларској радњи. Моје прво запослење је било управо у Сајмексовој компанији. Како сам се силно обрадовао када ми је први пут стигао захтев за пријатењство , управо из те компаније. А био је веома добар послодавац. Водио је рачуна о запосленим и редовно кориговао плате, без грешке. Несвесно ми је пуно помогао у томе, јер касније када сам отворио своје компаније и сам сам примењивао тај метод. Радом код њега сам полако, али сигурно напредовао. Онда сам истражујући све опције, дошао до дела где су партије. Нисам могао да дочекам тренутак када ће ми се откључати опција за учлањење. Послао сам неколико порука странкама које су ми изгледале интересантне у којима сам молио да ми објасне своје програме, а само добио одговор од једне. Симеона, тадашњи председник СКС ми је одговорила и послала неколико хлебова да преживим прве дане и недеље еживота. У одговору ми је оставила линк СКС гласника где сам први пут сазнао за могућност комуникације путем чета. Тако је почела моја еполитичка каријера. Мало по мало сам откривао ,како се то сада популарно каже механизме игре, да бих се окушао у паравојним јединицама. Чак сам догурао до команданта Змајева. Временом сам упознао многе играче и као свако од нас са некима сам у бољим односима док сам са другима у одличним. Као човек који не воли конфликте и скромно мислим да сам мајстор да их превазиђем ако желим, нисам имао нешто претерано проблема те врсте, осим једног. Симеона ме је скинула са листе пријатеља одмах пошто је оставила коментар у мом чланку “ Фиб и Ромпер”. Ето, наљутила се на мене због другог, а тај други ме није скинуо са листе. После неколико непреспаваних ноћи због тог догађаја окренуо сам се неполитичким чланцима углавном шаљиве природе.
Када из ове перспективе погледам протекли период долазим до закључка да сам некаквим чудним стицајем околности увек био у окружењу људи који су увек знали да се добро нашале, али исто тако да буду максимално озбиљни и одговорни када то ситуација изискује. Када боље размислим то и јесте кључ успеха. Из тог разлога и постоји слоган који пропагирам од свог првог чланка и налази се одмах после ове реченице...

Дружењем до победе




momars