Пичоња на Церу

Day 1,273, 12:35 • Published in Serbia Serbia • by momars


Са Пичоњом, који још нема четири године, просек година Хајдука је једва пао испод 30 тако да смо се уклопили у остатак еРеп популације. А Хајдуци, пуни искуства, добро снабдевени ићем и пићем баш су се препустили уживању дружења па ни она три налета кише која нас је пофајтала није могла да науди. Главнина екипе за столом, једино на шта су потрошили мало енергије је било надвлачење конопца, али и од тога су брзо одустали када установише да мора да се запне. Пошто сам био главни оператер на роштиљу, нисам био у прилици да им помогнем, а и дефинитивно самном у екипи Хајдуци би били први и била би то неравноправна борба.



Први помоћник оператера на роштиљу био је Слободанко. Меса као дрва, роштиљ нов, неогорео, пиво на дохват руке и нас два се бацисмо на посао. Како је време одмицало гомила меса, а и пива, се смањивала и ми се уклописмо у окружење. Млад свет око нас витла на све стране, дружење и песма на сваком кораку. Политичких и других размирица ни у примесама. Чак ни Хрчка нико није начепио да је лопов. Ма милина. Тако Слоба и ја превћемо оно месо, коментаришемо све и свашта а онда хладан туш. Дође Рафаелстил из подмлатка Хајдука и рече : “ Чика Слобо, чика Слобо, има ли испечених ћевапа”? Пуче та упитна реченица као шамар. Тајац. Чика Слоби паде доња вилица до земљице црне, а ја у себи ликујем и захваљујем небесима што дете није тражило од мене ћевапе. Истина покушао је да ме подмити да не објавим ово у чланку, али слаба вајда, сувише је јако да се прећути. А и брате мили слаба му понуда била. Тако дете доби ћевапе, а Слободанко нови ник.




Утом стиже вест да су Пеца даничић и Никола Јанковић, двојица храбрих бициклиста, на свега 7+1 км пре Цера, одустали. Уз све инфузије даље нису могли. Побацаше бицикле у врзину поред пута и позваше помоћ. Како чух, Србобран и Нешко их доведоше. Касније ми је Даничић објаснио разлог одустајања. Био је јако уверљив када ми је рекао да је очекивао раван пут и да није очекива успон уз ПЛАНИНУ Цер.
Догађаја на све стране а ја скапирах да нисам проверавао шта ми је са Пичоњом. Видим и њему занимљиво и витла на све стране. Једино што је заливао травицу чешће него обично, као да је попио буре пива.


Све у свему, провели смо дивно поподне у природи и овај пут се посебно захваљујем Хајдучицама које су се већим делом бактале са Пичоњом и наравно Пауну који је био диван домаћин. Одлично је организовао скуп, свуда га је било и био на располагању за све шта је било потребно.

Дружењем до победе




momars