Победник на утакмици (навијач?)

Day 1,405, 08:29 • Published in Serbia Serbia • by bg-pobednik

Поштовани саборци,

Још један чланак за 5 мин!

Овај је инспирисан тренутном ситуацијом у игри.

Време овог догађаја је крај осамдесетих, почетак деведесетих. Вероватно гомила вас није било тада рођена, али нема везе...
Место догађаја, Чубура.

Новембар у Београду, Хладан. Мој кум и ја после пар пива крећемо ка Маракани. Гледамо Звезда - ФК Сарајево. Живели смо код Таша и ишли смо пешке преко Врачара, Чубуре и Аутокоманде.

Тада смо били млади и није нам требало пуно да се напијемо. Онако припити смо ишли и чаврљали о томе како следећи пут када будемо ишли у Трст морамо да донесемо скакавце које би продавали по школи и да морамо да донесемо неку пиротехнику. У то време није баш било лако набавити бенгалке и димне бомбе. А од продаје скакаваца и лептира смо имали додатни џепарац. Јбг, нису баш била лепа времена и маторци нису могли да нам дају неку озбиљнију лову за изласке.

И тако док смо се тетурали низбрдо скоро стигосмо до Аутокоманде. Али из оближњег кафића изађе група младића. Старији су били од нас. Драли су се нешто и препирали. Помислио сам да може доћи до неке фрке, али настависмо право. Што смо више прилазили тој групи све су ми били чуднији. Имали су Сарајевски нагласак? Да, то је била екипа Хорде Зла навијачи Сарајева. Знало се да нису наивни. Уосталом и ону су били дресирани као и ми да се нонстоп пеглају са градским ривалима Манијацима (навијачи Жеље).

Јбг, тада је већ било касно. Видели су нас и провалили су које шалове носимо. У близини није било никога и шорка је била неминовна.

Где ста пошли момци? Пришао нам је наравно најситнији и најмлађи. Дрчан жељан доказивања.
На текму.
Стварно? Јел ти то Звездин шал?
Чуо сам да су Босанци глупи, изгледа је то истина. Ово је Ливерпулов шал.

Прошло је пар момената од те реченице и његова песница је завршила у мојој фаци. Пао сам доле и склупчао се. Било ми је битно да ми не скину шал и наравно да останем читав. Трпео сам ударце, немам појма колико је њих било. Одједном сам чуо 2 пуцња и сви су се разбежали. Устао сам сав шлогиран, све је било не месту. Мој кум је исто прошао ок. Притрчао је таксиста који је на сву срећу туда пролазио. Имали смо срећу да је био један од оних старих кајла које носе и прангије са собом.

Децо јел сте уреду?
Ок смо матори. Хвала ти пуно.
Да вас одвезем до ургентног?
Не не, ок смо стварно. Ништа страшно.

Шал је био ту. Текма само што није почела. Онако изубијани пожурисмо да зазузмемо место на Северу поред Зулу екипе. Они су нам да кажем били узор.

Једино што је било битно је да нисмо испали п...е и да смо живи и здрави. Наравно мој омиљени шал Ливерпула идаље чувам. Даћу га мом сину када још мало порасте.


EDIT >> lpool sal 🙂
Само сам хтео да вам дочарам тадашњу атмосверу и тадашњи менталитет навијача. У то време није ни било ни ПЦ-а а камоли интернета, тада ниси могао да се називаш НАВИЈАЧЕМ ако то стварно ниси.

Ко разуме... схватиће. А ко ми не верује може да пита мог кума 🙂

Позз,

БГД-ЦАР-Дача-Победник