Join the new world

Dan 2148.
Crnac me pobijedio.
Zahvaljujući izdaji one guje iz naših redova sad moramo da se krijemo u pećini.

Dan 2156.
Dok sam spavao opet su mi kapale kapi sa stalaktita ravno u uho.
Moraću da pomjerim krevet.
Dosadila mi je i ova pećina, vlaga po zidovima a drenaža skupa,
ne može čovjek uopšte toliko da napljačka.

Dan 2157.
Bili smo u pljački da skupimo sredstva za narednu revoluciju.
Prebili smo onu karavanu, čak su i kamile prokenjale od straha.
Kako i ne bi, nisam se kupao četiri sedmice.
Zabradatio, zazubatio, podočnjaci narasli kao mreže za spavanje,
može da se zavali u njih poveći pacov.
Ali takva su vremena došla. Valja istrpiti sve za Revoluciju.

Dan 2158.
Divno je jutro, šteta što se ne vidi iz ove pećine.
Dosadila mi suha hrana,
ne može čovjek ništa pošteno ni skuhati ni ispeći,
pećina se odmah napuni dimom.
Kad je Rahmet pekao onu kamilu skoro svi se pogušili.
Od nas 100 ostade nas samo četrdeset.

Dan 2164.
Dojadili mi ovi moji.
Pa zar od njih 40 nema ni jedan da je imalo pametan
da može insan da prodivani koju.
Nit ih mogu gledat, ni slušat, ni kahfu popit sa njima.
( I to ne samo zbog dima. )

Dan 2166.
Pomjerio sam sinoć krevet, nije mi kapao stalaktit u uho.
Al’ me, brate, stalagmit nažuljao, sve me ušćaklo.
Sutra ovdje ide drenaža, taman se ova zatvorila, Comrade Sezame.
Eeee da, ima da nazidaju odžak i kamin.

Dan 2169.
Urađena drenaža, sazidan dimnjak, milina...
Eeeee, u kakvoj sam samo ja divanijo rupi moj Comrade Sezame.

Dan 2175.
Uhapsiše me.
Vidjeli dim iz dimnjaka i otok vlage iz drenaže.