Join the new world

Поздрав свим претплатницима, али и играчима који то још увек нису. Како је ово први број мог новог магазина, желео бих га представити вама, мојим читаоцима.
У овом часопису имаћете прилике да читате авантуре младог грађанина еРепублик света. Неке ставрне, неке измишљене али надам се све занимљиве.




Потера за златницима

Седим кући и обављам неке телефонске разговоре.Покушавам да добијем неку сигурнију информацију о попусту на тренинг центре, али наравно нико са сигурношћу не може да ми потврди. Све у свему знам да је ускоро, али кад год да је ја златника немам довољно. Размишљајући како и где да набавим те златнике. сетим се мог старог пријатеља Огија, који тренутно ради као професор историје, али има доста искуства што се тиче археологије. Сетим се да ми је спомињао некакву мапу где је један шпански конквистадор сакрио један ковчег с благом.





Након завршеног разговора, одлучио сам да вреди покушати, иако чак ни он није могао да ми гарантује.Детаљно ми је испричао легенду о том ковчегу и дао ми основне информације где се налази. Договорили смо састанак на којем ће ми дати стару мапу, после чега ћу кренути на пут.





Како је и било договорено тако је и урађено. Нашли смо се на тајном месту и дао ми је ту изузетно значајну мапу.Пажљиво сам је погледао и рекао себи да немам шта да изгубим. Захвалио сам се Огију, поздравио се и одмах кренуо на аеродром. Следећа станица била је Гвајана. На путу до аеродрома назвао сам Озириса да јави команди да ћу одсуствовати пар дана. Успут сам свратио и до Питомог да уплатим који тикет, на крају сам уплатио 3.





У раним јутарњим сатима стигао сам у Џорџтаун где ме је сачекао Ернандо, пријатељ из Шпаније која држи ову земљу под окупацијом.Контактирао сам га пре поласка, и он је обезбедио све и распитао се око неких стври. Обезбедио ми је смештај, у којем сам провео дан. Предвече кад сам се сремао за спавање позвао ме је Батар. Општа пометња, званично су тренинг центри на попусту.Сада сам засигурно знао да ми је остало врло мало времена, сада већ непуна 4 дана. Рекао сам Ернанду да крећемо рано сутра. Он је то наравно испоштовао, кренули смо до села које се налазило на 80-ак км од града.





У његовој близини налазила се шума за коју сам веровао да је она са мапе.
Убрзо након поласка стигли смо на одредиште, погледао сам у правцу шуме и осетио да сам коначно ту.





Нашли смо место, након чега сам почео да копам.То је трајало сигурно неких пола сата, јер је мапа била стара па нисам знао тачно место, али напокон нашао сам је!



Стварно је била ту...стара, блатњава кутија,али када сам је протресао ништа нисам чуо, а опет је деловала некако тешко. Када сам је отворио имао сам шта да видим, боље рећи нисам имао јер је била празна, потпуно празна.





Изледа да ме је неки срећник предухитрио. Сео сам на под, био сам у неверици, Ернандо ме је храбрио али ја сам био потпуно изгубљен. Био сам свестан да ћу морати те златнике да набавим сам, да их заслужим али то нећу успети овог пута...

Разочаран сам се вратио у Србију, погледах колико је још остало...мање од 2 дана. За то време не могу ништа. Отишао сам да се мало освежим унучетом вињака. А онда док сам посматрао тикете, шок! Пао сам са стоице, нисам могао да поверујем у оно што ме је снашло.Сва 3 тикета су прошла, 30 златника!





Колико сам био срећан заборавио сам да довршим вињак, али сам платио сва срећа, да ме не гањају после. Када сам подигао паре, схватио сам да ми је потребно 5 златника, само још 5. Ту своту новца сам тражио у клубу ратника.Јавио се Мелентијевић и позајмио ми новац.





Напокон, успео сам да окончам ову луду потеру и набавим довољно златника за унапређње тренинг центra.



Успео сам!