Opet ova dosadna heroina ima nešto da vam kaže...

Day 863, 15:43 • Published in Serbia Serbia • by heroina

Ćao drugari,


sedim ja tako ovih dana i razmišljam o nekim stvarima... o nečemu što sam rekla, o nečemu što su drugi rekli... I na kraju sam shvatila- moji dragi eSrbi su nepresušan izvor inspiracije za moj novinarski deo malog mozga.

Za neupućene- sve ovo će biti odgovor na neke komentare koji su izneti ovde: intervju .

Još dugo ću vam ja razjašnjavati šta sam ’tela da kažem... Nema veze što je to bilo toliko davno, jer iako sam po konstituciji daleko od slona, ipak imam slonovsko pamćenje.





Odmah na početku želim da razjasnim jednu stvar: ovaj članak u neku ruku jeste moje opravdanje nekim ljudima, ali nikako nije opravdanje jedne plači..čke, već osobe koja drži do sebe i neće dozvoliti da joj u usta guraju reči koje nije rekla kako bi je ponizili ili šta već.
Nisam nikada bila ulizica, niti ću to ikada biti. Jedina razlika između stare i nove heroine je u tome što je stara heroina ćutala zato što je dugo bila u stranci koja je svoj renome izgradila baš na činjenici da njeni istaknuti članovi ne odgovaraju na razne neosnovane prozivke. Nova heroina ne polaže račune nikome i jedino svoj ugled stavlja na kocku.

Na kraju krajeva, ni ne mislim da ću biti manje poštovana zbog ovog članka. Opet će se samo iste sitne duše javiti da me pljucnu, iste one sitne duše koje su mi natovarile sve i svašta pokušavajući da iskvare sliku o svemu dobrom što sam radila dok sam držala jezik za zubima.

Takođe svi dušebrižnici koji me svaki put kada napišem nešto što nije tutorijal savetuju da napustim igru, vratim se u eBrazil(iz kojeg, uzgred budi rečeno, nikada nisam ni odlazila), da prestanem da plačem, pravdam se i kukam, mogu slobodno da me zaobiđu, jer se ja zaista osećam sjajno pišući ove redove i nikada nisam bila zadovoljnija svojim učešćem u ovoj igri koje se svelo na par klikova i malo pisanja. Ono što me je najviše opterećivalo je zapravo bio uvek zatrpan inbox i ljudi koji me ganjaju po chatu. Danas, kada sam postala mrgud i ne stojim svima na usluzi, osećam se mnogo bolje.
I ne pišem ovo da bih samo opravdala sebe, već i da bih iz svog ugla dala sliku o nekim stvarima u eSrbiji koje nisu baš sasvim na svom mestu.





A sad da pređemo na suštinu ove priče...

1.Posle SeS-a potop

Da, baš tako su neki protumačili moju izjavu da smo mi(stariji igrači) uradili mnogo za eSrbiju, iako nigde nisam rekla da drugi nisu uradili ništa. Morate priznati da su određeni ljudi zaista majstori svog zanata kada treba nešto da se izvuče iz konteksta i pretvori u senzacionalnu priču. Naime, da ne bih bespotrebno dužila priču, lepo ću kratko reći: niko me ovde nije pitao šta mi se sviđa i šta ne bih menjala u eSrbiji, već šta mi se ne sviđa i šta bih promenila. Ja, za razliku od mnogih drugih eSrba, ne odgovaram na ono što me ne pitaju.

A onima koji su tek sada promolili glavu iz svojih čaura i koji govore „i ja sam bio tu za vreme oslobađanja eSrbije i kliktao sam na fight, ali se ne osećam više zaslužnim od ostalih za ovo što je eSrbija danas“, moram da kažem da su potpuno u pravu što se ne osećaju zaslužnima. Ni ja se ne osećam preterano zaslužnom što sam u tim bitkama za oslobođenje nanosila po 200-300 dmga...
Zaslužni su oni koji su sedeli u kongresu eSrbije kada u njoj nije bilo ratova, dok su drugi skupljali iskustvo i jurili činove po raznim eMađarskama i eIndonezijama, zaslužni su oni koji uspostavili temelje rada ministarstava, oni koji su osnovali VeS, oni koji su pružali humanitarnu pomoć ili nudili posao u eSrbiji kada dovoljno poslova bukvalno nije bilo i od plate nije moglo da se preživi, oni koji su pisali članke koji će pružiti moralnu podršku ili savete za igru onima kojima je to potrebno, zaslužni su oni koji su provodili na chatu i dane i noći pokušavajući da nađu način da oslobode eSrbiju i postave je na svoje noge, oni koji su organizovali TO Hrvatske, zaslužni su oni koji su pregovarali sa tadašnjim i potencijalnim budućim saveznicima...

Nemojte verovati svima koji su sada 22. ili 21. nivo, koji su se registrovali u eRep u martu prošle godine ili ranije i koji pričaju razne budalaštine, nisu svi oni zaslužni za napredak eSrbije, većina njih su meni koja sam provodila tada po 10 sati dnevno na eRepu potpuno nepoznati, nisu se oglašavali, niti uradili bilo šta za eSrbiju osim par klikova na fight... To je mogao svako da uradi, ali ono što su uradili Lipec, Soonchica, Makica, OddyZR, Sakal_KS, VonMartin, Ringe, Struki(Kistru), Bandigarf, Zuble, Indjijanac(Kukurek), Željko Ćirović, Nemanja Ćirić i drugi kojih u ovom trenutku ne mogu da se setim - to nije mogao da uradi svako. Dok su oni radili, drugi su se igrali mass spam-a. A treći su ćutali u svojim malenim mišjim rupama...

Ko drugačije kaže- laže.
I ne, nemojte govoriti da nije bilo tako. Bila sam tamo, videla to...





2.Ko je veći patriota?

Da li je veći patriota onaj koji želi veliku eSrbiju čiji se stanovnici međusobno uništavaju ili onaj ko želi okupiranu eSrbiju iz koje će se izroditi složna država čiji građani znaju da cene ono što imaju?

Verovatno će većina vas odabrati prvi odgovor. Srbija do Tokija, po svaku cenu.

Ta priča koju pričaju oni koji nisu doživeli okupaciju eSrbije, koji je nisu oslobađali i koji ne pamte atmosferu u eSrbiji tokom akcije „Sloga“, ne pije vodu. Naime, ti ljudi vrlo lepo znaju da ponavljaju kako je oslobođenje eSrbije mogao da organizuje bilo ko(bilo koja osoba, bilo koja stranka) i da za tu akciju nikome ne bi trebalo da se pripisuju posebne zasluge. Kažu- eSrbija bi svakako bila slobodna jednog dana.

Ali sa druge strane, kada ja metaforično pomenem želju za okupacijom, ti ljudi će reći kako je to izraz krajnjeg nepoštovanja onoga što su neki novi klinci uradili za eSrbiju- osvojili su high iron regiju. Pa dobro, drugari, zašto je to toliko bitno? eSrbija bi svakako jednog dana došla do high iron regije zahvaljujući velikom broju novih igrača, za koji je ustvari zaslužan znate već ko...

Na kraju krajeva, ovo je samo igra. Malo osvajamo, malo bivamo osvojeni i tako u krug. Zašto vam toliko teško pada okupacija od strane Hrvata? Uneli ste malo više emocija iz stvarnog života u igru ili mi se samo čini? Što bi rekao jedan od gore pomenutih dušebrižnika- u nekoj drugoj igri nazvali bi vas drama queens.
Zašto ne bismo ovo igrali kao recimo Riziko? Zašto ne brojimo teritorije i tenkiće, ne obazirući se na to gde su nam stvarni koreni, gde nam je istorijsko nasleđe i prava otadžbina? Valjda zato što smo ljudi, što internet možda nije stvaran, ali ljudi koji igraju ovu igru jesu, zato što smo svesni Srpstva i činjenice da je ova igra simulacija(kopija?) stvarnog života.

I da se razumemo, kada sam rekla da neki novi klinci bezdušno gaze ono što smo mi stvorili, mislila sam na to da svaki novi klinac danas otvara svoju stranku i seje razdor među ljudima svojim svežim, geijalnim idejama, da gazi jednu ideju koja je nastala tokom Sloge i koja je pokazala da (e)Srbi isključivo uz slogu mogu da urade čak i mnogo više nego što bilo ko može da predpostavi.
Zašto ne verujete u sveti srpski simbol, u četiri S? Pozivate se na sve i svašta iz stvarnog života Srbije kako biste pokazali koliko ste velike patriote, ali gazite ono što je Srbe vekovima vodilo u pobede. Nisam neki istoričar, niti volim književna dela i filmove čija je radnja smeštena u ratna doba Srbije. Ne znam koliko je sloge bilo među Srbima kada su se oslobađali od okupatora, ali svako iole razuman će verovati da ima nečega u ta četiri S. Čak i da je „samo sloga Srbina spašava“ nastalo kao obična uzrečica, mora da je postojao dobar razlog za to- neko je verovao ili želeo da veruje da je to tako.

Imajte poštovanja prema svojim precima...





Da, previše stvarnog života unosim u ovaj tekst, u ovu igru... ali zar ne radimo svi to? Zar nismo preuzeli ceo politički sistem iz stvarnog života, principe na kojima rade ministarstva, principe održavanja sednica skupštine, zar nismo rekli da eSrbija pripada Srbima, zar ne želimo Republiku Srpsku i Kosovo u sklopu eSrbije, zašto se potresamo pri pomisli da bi nas Hrvati mogli opet okupirati, zašto smo zapeli da zvanično pismo eSrbije bude ćirilica?

Zato, pre nego što krenete da nekoga kritikujete, pogledajte prvo u svoje dvorište.





U nastavku čitajte „Zašto (e)Srbi ne veruju u bajke“ i „Koliko bi zapravo trebalo da bude velika Velika eSrbija“.


Inače, mož’ se desi da za par dana objavim opet neki tutorijal, a nastavak ovog teksta ko zna kad...
Ali neću vam ostati dužna, čitaćemo se mi još... 🙂

I još nešto...
Na komentare i privatne poruke u vezi ovog članka najverovatnije neću odgovarati...


heroina