Ekonomska kriza i moguća rešenja -I deo-

Day 891, 14:55 • Published in Serbia Serbia • by heroina

Pozdrav svima,


pre par nedelja krenula sam da spremam ovaj članak i prvenstveno je trebalo da ima edukativnu svrhu i da govori o nekim nedostacima ekonomske statistike koja postoji u igri, ali nekako mi je uvek teško padalo da ga završim i bila sam na dobrom putu da dignem ruke od toga. Međutim, zastrašujuća činjenica da novi eSvetski rat vrlo lako može da opustoši zalihe određenih proizvoda, navela me je da ponovo razmislim o svemu i pokušam da smislim nešto što bi možda u budućnosti moglo da pomogne.



Gross domestic product(GDP), odnosno bruto domaći proizvod(BDP), predstavlja ukupnu tržišnu vrednost finalnih dobara i usluga tokom određenog perioda i takođe predstavlja jednu od bitnijih veličina kojima se određuje ekonomski prosperitet jedne države.

Za eRep, definicija je sledeća:
„Бруто домаћи производ (БДП) је једна од мера нациналног дохотка и производње за дату државу. БДП је дефинисан као укупна тржишна вредност свих добара и услуга произведених у склопу те државе у последњих седам дана. БДП се користи као показатељ животног стандарда у једној држави, са логичком претпоставком да и сви грађани профитирају из повећане производње своје земље.“
eRepublik Official Wiki, GDP/Српски

Lagano idemo u susret novoj verziji eRep-a, gde nas čeka gomila noviteta koji će okrenuti naglavačke čitav ekonomski poredak u eSvetu, ali ovo čemu pričam je univerzalna stvar koja će sigurno još dugo postojati, kako u stvarnom svetu tako i u eRep-u.





Mnogi veruju u to da BDP realno određuje životni standard u određenoj eDržavi. Na žalost, dokle god su nam nepoznati međuproračuni, to može biti samo predpostavka.
Tek uvid u svaku komponentu koja određuje vrednost BDP-a, daće nam uvid u realnu kupovnu moć građana, u realnu procenu investicione moći vlasnika kompanija, kao i u procenu opravdanosti promene vrednosti poreza itd.

Vrednosti koje u eRep-u određuju BDP su:
-gold utrošen za otvaranje kompanija
-gold utošen za nadogradnju kompanija
-gold utošen za kupovinu licenci i
-ukupna vrednost prodatih proizvoda domaćih kompanija na domaćem i stranom tržištu

Vrednost BDP-a za svaku eDržavu možete videti na Economy stranici(Info/Country stats/Economy).





Dakle, ako krenemo od određivanja kupovne moći građana kao bitnog faktora određivanja životnog standarda, pre svega bismo morali da znamo kolika je prosečna plata u eSrbiji. Na Economy stranici postoji podatak o tome, ali je on daleko od realnog. Zašto?
U to su uračunate i plate radnika koji lagano umiru, odnosno prestali su da klikću na Work i zaista uzimaju te pare od poslodavca. Takođe su tu i minimalne plate koje se radnicima nadoknađuju donacijom i koje znatno kvare realnu računicu.
Smatram da bi se realniji podatak dobio računanjem proseka prodatih proizvoda na marketu tokom jednog određenog perioda.

Kao što možda već znate, postoji statistika koja prati prodaju u kompanijama(Info/Rankings-Companies, By sales). Naravno, tu se opet javlja problem zbog prodaje proizvoda po izuzetno niskim cenama na koje se ne može obračunati porez pa se plaćanje istog na taj način izbegava. Zato nam tu ne bi bio dovoljan podatak o utrošenom novcu koji je prikazan u pomenutoj statistici, već bi trebalo da imamo uvid u količinu prodatih proizvoda. Postoji statistika o zalihama iz koje se može pratiti prodaja proizvoda(ereptools/worldstock).

Bilo bi lepo da postoji obračun na dnevnom, kao i na mesečnom nivou, s tim da bi pored obračuna za poslednjih 30 dana trebalo da postoji i obračun za svaki određeni mesec(od prvog do poslednjeg dana u mesecu). Ma koliko nekome ludo zvučalo da se prati i računa prodaja, ja ne vidim u tome ništa nerealno i nedostižno. Ta računica se već izvršava negde, jer od nje zavisi BDP prikazan u igri. Trebalo bi samo to izvući na videlo.

Ovakim načinom računanja bi se za procenu kupovne moći uzeo u obzir i gold koji se praktično stvara ni iz čega, tj.nema veze sa platama.





Kada je reč o investicionoj moći, to će se sasvim lako uočiti prikazom podataka o unapređenju kompanija i kupovinom licenci tokom određenog perioda. Samim tim država može steći uvid u to kome bi bilo najbolje omogućiti eventualno uzimanje kredita ili mu dati neku drugu pogodnost, odnosno moći će da odredi koju bi granu privrede trebalo malo pogurati.





Što se tiče prihoda od poreza, mislim da bi bilo interesantno da imamo uvid u to koliko svaki od 3 tipa poreza doprinosi punjenju državne kase, kako bi na osnovu toga mogle da se donose odluke o eventualnoj promeni vrednosti poreza. Ako bismo znali koliko je prodato određenog proizvoda za jedan dan i ako znamo da su dnevne promene cena zanemarljivo male, mogli bismo da vidimo koliko je proizvoda provučeno po 0.01 X valute i za koliko je narod skratio državu. Možda sam preveliki optimista, ali iskreno verujem u to da bi se smanjilo provlačenje proizvoda i novca na način na koji se izbegava plaćanje poreza, ako bismo znali za koliko smo to oštetili državu ne bismo li mi imali par dinara više zarade.
Istu stvar možemo primeniti i na porez na prihod, s tim da bi tu teret za zakidanje državi snosili kako poslodavci zbog podizanja para iz kompanije preko MM-a, tako i radnici koji primaju platu preko donacija.





Kako u stvarnom svetu, tako i ovde postoje faktori koji mogu da poremete sve proračune i procene. Kao što znamo, verovatnoća je nešto na šta se čovek ne može pouzdano osloniti, ali je često jedini izbor kada se prave predviđanja za nešto što bi se moglo dogoditi.
Sutra uveče objaviću nastavak ovog teksta u kojem će biti reči o tim faktorima koji remete ekonomiju u eSvetu i o mogućim rešenjima.
Ovo večeras je bio samo mali uvod koji mi je bitan za dalju razradu priče. 🙂





A za večeras imam samo da dodam da možemo ili da zamolimo admina da nam da uvid u svaku komponentu koja određuje BDP ili da nađemo ljude koji bi to mogli nekako da izvuku iz igre. U suprotnom, džaba ja sve ovo vama pričam. 🙂

Iskreno, ne verujem da je bilo šta od ta dva lako dostižno, ali ja bih volela da pokušamo. 🙂



Pozdrav i vidimo se sutra,


heroina