Šta je pisac time hteo da kaže...

Day 850, 05:18 • Published in Serbia Serbia • by heroina

Ćao svima,


ja evo samo da vam dam novu temu za ispiranje usta, pa odoh da čuvam dete... Pošto, jelte, za drugo i nisam...

A tutorijale ću pisati kada ja budem smatrala da je potrebno ili kada mi neko civilizovanim rečnikom i argumentovano objasni zog čega bi trebalo da ih pišem baš sada.
Mada, sve i da me ubedite- opet neće da može. 🙂 Trebalo bi da budem stvarno veliki eRep manijak kako bih se potrudila da napišem slikovita uputstva koristeći isključivo dial up konekciju...


I molim vas, najlepše vas molim... ako vam se ne sviđa on što pišem, nemojte da čitate... I usput kliknite na unsub... Osim ukoliko niste mazohisti i uživate da radite ono što vam ne prija.


I nadam se samo da neko opet ovde neće videti da koristim neko veliko dešavanje zarad lične promocije(?!?)... Da sam htela da se bavim takvim stvarima, svakog drugog-trećeg dana bih izbacivala članke koji za temu imaju „Kosovo je Srbija“, „Admini namerno ugrožavaju Srbiju“, „eHrvatsku treba razoriti“, „Ministar opljačkao državu“, „Gde su naši novci“ i slične tekstove na kojima bi mi svaki dramski pisac pozavideo.





Dakle, sada bih volela da razjasnim neke stvari koje niste razumeli... Daleko bilo da vas krivim za to, moja je greška što nisam malo obrazložila svoje stavove i ideje. Hajde sada da ispravimo tu grešku...

Demokratski izbori


Moja neznalačka ideja o tome kako bi trebalo da se raspodele mesta u ministarstvima koju sam iznela u intervjuu u novinama TATIN VELIKI STOMAK sasvim očekivano nije naišla na razumevanje. Ali to me nije obeshrabrilo da nastavim da se držim toga kao jedinog načina da se u eSrbiji uspostavi koliki-toliki stepen demokratije.


U eRep-u postoje 3 vrste izbora- predsednički, parlamentarni i stranački. Stranački nisu bitni za ovu priču, pa ćemo zato pogledati koliko zaista demokratije ima u ostale dve vrste izbora.

Na predsedničkim izborima može učestvovati maksimalno 5 kandidata, dok trenutno u eSrbiji na parlamentarnim može učestvovati njih 180(bar je tako bilo u trenutku pisanja ovog članka).
Imali smo tu čast da nam se desi da na predsedničkim izborima moramo od 5 zla da biramo ono najmanje(iako se na kraju ispostavilo da je to najmanje zlo bilo daleko od zla). Neretko smo bili i/ili ćemo biti u situaciji da biramo između dva ozbiljna kandidata dok ostale, kao nedovoljno afirmisane osobe ne uzimamo u obzir. Sve to sužava našu mogućnost izbora.
Međutim, na parlamentarnim izborima pruža nam se veći izbor- pet stranaka sa po 36 različitih individua. Kako imamo oko 5k glasača, to bi značilo da ukupan broj kandidata na parlamentarnim izborima predstavlja čak oko 3.5% od ukupne aktivne mase građana. Takođe, glasačima se ostavlja mnogo veći izbor, tj.mogućnost da biraju između zaista različitih tipova osoba. I najbitnije- 40 ljudi će odlučivati o stvarima bitnim za državu, a ne jedan.

Svako od kandidata bi trebalo da ima (moralno) pravo i obavezu da se predstavi glasačima. Dosadašnja praksa je pokazala da u tom predstavljanju kandidati iznose svoju kratku eBiografiju sa posebnim naglaskom na dosadašnji patriotski učinak, kao i planove o svom budućem radu u parlamentu. Ako bi se usvojilo pravilo da se ministri biraju iz redova poslanika, svaka stranka koja želi da pokaže da stvarno ima stručan kadar i da stvarno radi u interesu eSrbije, morala bi da kandiduje svoje najbolje ljude, odnosno potencijalne ministre.


Da li je ta ideja stvarno toliko loša?


S obzirom na to da se insistira na tome da vojska ne bi trebalo da se meša u politiku, ovim bi sprečili i da se političari mešaju u ratove, tj.onaj ko želi da bude ministar neće imati mogućnost da ide da ratuje van eSrbije. Ako ste vojniku uskratili mogućnost da se hvali političkim uspesima, uskratite i političaru mogućnost da se hvali ratnim učinkom po belom eSvetu.

Trenutni način izvršavanja vlasti obezvrednjuje ulogu parlamenta, jer se zakoni izglasavaju po naređenju ministarstva ili predsednika. Zbog čega onda istaknuti i iskusni igrači dobijaju najviše glasova na parlamentarnim izborima kada je sasvim svejedno ko će sedeti u parlamentu- aktivan igrač ili dvokliktaš, igrač 15. ili 20. nivoa, član ove ili one stranke? Samim tim borba za što veći broj mandata u parlamentu za cilj ima isključivo promociju stranke.
Kada sam rekla da bi ministri trebalo da se biraju iz redova poslanika, odmah se digla buka, jer su svi svesni toga da u parlamentu nema dovoljno kvalitetnih ljudi, a to samo potvrđuje činjenicu da parlamentu ne pridajete nikakav značaj i da su parlamentarni izbori samo propagandni program stranke pred predstojeće predsedničke izbore.

Ako bi se u parlamentu nalazili stručniji ljudi, izbegle bi se situacije u kojima recimo dolazi do blokade državne kase, kao što se jednom prilikom to desilo baš tokom napada na MM.
Takođe bi se izbegla nepotrebna dupla rasprava o istom zakonu. Mislim da smo imali neke slučajeve gde su poslanici raspravljali o predlogu koji je stigao iz nekog ministarstva i koji je već praktično usvojen u ministarstvu kao adekvatan. Ako i nismo imali takvih slučajeva, velika je verovatnoća da će ih nekada biti.


Prelazni period


Tokom izvršavanja tih promena sasvim je očekivano da će doći do toga da određene stranke naprave grešku u odabiru kandidata za parlamentarne izbore i da će to imati uticaj na kvalitet rada ministarstava. Ali sa druge strane, narod će dobiti jasnu sliku o tome koja stranka raspolaže ozbiljnim i odgovornim ljudima. Ne zanemarujem ja činjenicu da većinu glasača čine dvokliktaši i da većina njih neće obraćati pažnju na to kome daje glas na parlamentarnim izborima, ali verujem da ni jedna od top 5 stranaka neće staviti svoj ugled na kocku time što će na zvaničnu listu kandidata postaviti neodgovarajuće kandidate.

Kako imamo 9 ministarstava(10 ako računamo i ono neaktivno ministarstvo za KiM), a 40 poslanika, jasno je da neće svaki poslanik dobiti ministarsku fotelju. Odabir ministara bi mogao da izvrši premijer, koji u ovom slučaju ne bi trebalo da bude ista osoba koja je i predsednik države. Nakon završetka parlamentarnih izbora, svi poslanici bi mogli da glasaju za jednog od ostalih poslanika za koga misle da bi bio odgovarajuća osoba da sastavi vladu. Kandidati bi mogli da budu svi poslanici ili da se napravi ograničenje na one ljude koji su dobili najviše glasova u regiji u kojoj su se kandidovali, plus džoker sa najvećim brojem glasova. Ukoliko više kandidata dobije isti broj glasova, predsednik države bi presudio svojim glasom.
Nakon toga premijer bi trebalo da postavi po jednog čoveka na čelo svakog ministarstva, a da oni posle od preostalih poslanika na osnovu znanja kojim raspolažu, odaberu koministre ili pomoćnike.
Samim tim bismo imali ministarstva i ministre čiji rad ne izlazi toliko iz okvira same igre kao što je sada slučaj.

Uloga predsednika u vođenju države bi se na ovaj način dosta ograničila, ali razumnim dogovorom i pod predpostavkom da svi rade u interesu eSrbije, predsednik bi i dalje kontrolisao rad ministarstava i po hijerarhiji bi bio iznad njih. Predsednik bi ostao guverner Narodne banke i osoba koja odlučuje o raspodeli budžeta, kao i glavna ličnost koja će uz ministra spoljnih poslova pregovarati sa drugim državama o vojnoj ili ekonomskoj saradnji.


Rizik


Rizik da će doći do namerne sabotaže u radu nekog ministarstva će (i dalje) postojati. Kako predsednik iz ovog ili onog razloga ministarska mesta nudi i ljudima iz opozicionih stranaka, rizik da će neko iz opozicione stranke namerno zabušavati kako bi narušio ugled predsednika, postoji i sada.
Isti takav rizik bi postojao i u sistemu koji predlažem, s tim da bi odgovornost više bila na premijeru i samim strankama, nego na predsedniku države i zato verujem da bi se znatno smanjila verovatnoća da će doći do sabotaže.


Kontinuitet


Vrlo bitna stvar koju je neophodno uspostaviti da bi se ova ideja sa što manjim posledicama tokom prelaznog perioda mogla sprovesti u delo je kontinuitet; kontinuitet u smislu vladanja jedne iste osobe tokom najmanje tri meseca ili ako ne jedne osobe, onda bar iste stranke/koalicije.
Predsedniku ili stranci koja bi se usudila da se upusti u ovakav poduhvat trebalo bi dati šansu da odradi posao do kraja- prvog meseca da započne promene i dopusti poslanicima da odaberu premijera koji će sastaviti novu vladu, drugog meseca da sprovede dogovore sa najmasovnijim strankama o tome kakve i koje ljude će kandidovati na parlamentarnim izborima i trećeg meseca da prikaže sve prednosti ovakvog uređenja.





Nema potrebe za ubacivanjem bilo kakvog merača patriotizma u igru ili da se raspravljamo u nedogled o tome kako se određuje ko je veći eSrbin.
(Izvinjavam se zbog ovog ogromnog e, često ga neki previde, jer čitaju onako kako njima odgovara, a ne onako kako piše… )
Postoji mnogo načina da se pokažu i dokažu prave patriote. Ostaje samo pitanje da li su dovoljno hrabri da se otkriju.

I da se razumemo- ne kažem ja da je moja ideja savršena, niti da po svaku cenu mora da se sprovede u delo. Htela sam samo da je malo bolje objasnim, kako vam ne bi više delovala toliko sumanuto. Iskreno se nadam da sam uspela u tome.



Komentare ću sa uživanjem čitati, ali na njih, kao i na privatne poruke koje sadrže bilo kakvu pozitivnu ili negativnu kritiku u vezi ovog članka neću odgovarati.

Možete da se ili složite ili ne složite sa mnom… ali da se raspravljate sa mnom- to više neće da može. 🙂

I da… zabole me baš… (glava)
…što objavljujem članak za člankom…
Kad mogu svi, što ne bi mogla i

vaša omiljena plači..čka

heroina


EDIT:

Prosto ne mogu da odolim... 🙂
Svojevremeno ste mi govorili kako se ponašam monopolistički kada je pisanje tutorijala u pitanju i kako navodno besnim kad god neko eto slučajno napiše nešto isto kao što sam ja napisala...
Pa gde su vam sada ti umetnici da vam pišu nove tutorijale? Što neko od njih sada ne razjasni nove module? Svi vi govorite kako to svako može... A da li vam je sada jasno da nije stvar u tom MOGU da napišem, nego da li UMEM i da li HOĆU...

Iskreno da vam kažem, samo sam preletela pogledom preko tekstova u insajderu i nemam ni sama pojma kako će izgledati eRep u novoj verziji... I još iskrenije da vam kažem- ne pada mi na pamet da trošim impulse na takve stvari. Čim se određeni provajder bude setio da mu moj zahtev stoji tamo negde i udostojio se da mi obezbedi jedan slobodan port u pošti za adsl, tada ću malo proučiti sve te novitete. Do tada pišem ove stvari koje mogu da se pišu "iz glave" i kraj priče.
Hvala na pažnji i doviđenja.