Join the new world

Ja sam slepi kiklop oboleo od raznoraznih sindroma
Bale mi se tegle po podu, sluz visi iz nosa
i otežem nepovezana slova kada pokušam da govorim
Nisam naučila ni da čitam ni da pišem
jer sam, pre nego što sam postala čudovište
bila ostavljena sopstvenoj praznoj glavi
kao materijal, na doživotno čuvanje
i kompletno krojenje, uklapanje i šivenje
Sva sam u zakrpama, kopčama i šavovima
završila u toj (tada mislih) igrariji
i nikada neću ličiti na mutavu lutku iz izloga
kombinaciju savršenih pravih i savršenih krivih
koju su dobro naučili šta je uopšte glavna nagrada
Ja ne umem u životu ništa da radim
a ne umem ni da se prodam
Nisam naučila da budem dobra ni u čemu
i samo sam sama sebi za to kriva
Ne umem da imam
da pružam i primam
a moja glad sve je veća i veća
i moje slepo oko neprestano raste
Jedino mi je mašta nepresušna
i umem da osećam
od čega mi prejake, lepljive emocije
cure iz izvitoperenih ušiju
Uzgojila sam mali svemir bez granica
u svojoj bašti odrastanja
i niko nikada nije ponosno pokazao prstom
na neku od mojih mnogobrojnih kreacija
Imam svoju etiku, svoj moral i svoj sistem vrednosti
koji se nije uklopio ni u jedan ovozemaljski kalup
i to mi je došlo glave u najbizarnijem smislu
Počele su tako, jednog trenutka u sazrevanju
da se same od sebe krive crte moga lica
prema sve četiri strane sveta u isto vreme
Moje su se ruke izdužile preko neba do zvezda
i na prstima su mi izrasle ogromne kvrge
a noge se osušile i ostale prikovane za mesto
na kojem sam poslednji put usnula sanjala o ljubavi
To je bilo onda kada sam se našla na pola puta
u istraživačkoj ekspediciji kroz sebe
iz koje se nikada neću moći vratiti među svet
***
Ne gledaj me!
Imaćeš noćne more, pa ćeš me kriviti što nisi spavao
rečenice u sopstvenoj glavi počeće da ti bivaju nerazgovetne
i ispašće ti kroz desno uvo onaj staklenac koji ti zveči u glavi kada je protreseš
I za to ćeš me posle okriviti
onim nerazumljivim unutrašnjim razgovorom u dvoje
koji će ti jedini biti jasan
počev od onog trenutka kada si me prvi put razumeo
Veruj mi, ne želiš da me razumeš!
Posle više nema povratka
I ti ćeš postati čudovište, kao i ja
nesrećno i ružno
Beži od mene koliko te noge nose
razmišljanje u prazno je prelazna bolest -
- neizlečiva...


Sabina Embeli

https://sabbinche.wordpress.com/2016/08/04/monstrum/