Пут око Света - еКуба II

Day 3,042, 17:21 • Published in Serbia Serbia • by Kosingas.



Први Део

...као кроз маглу пролазим неку суму, борим се са гранама које ме шибају на све стране. Блатњава земља прекривена лишћем и гранама. У даљини се чује разговор људи. Добро је на правом сам путу, рекох сам себи у себи. Од једном угледам Град, али не као и сваки други град овај ми је изгледао као из XII века. Помислим, Шта је ово Бре !?!? Приближавајући се граду кроз огомана врата на улазу, видим масу људи који раде. Застао сам испред улаза, по један стражар са једне и друге стране.

Шта је ово човече, све ми је личило као на неки маскенбал. У стилу Средњег Века. Приближим се стражарима а они извадише мачеве и упиташе!
- Куда ти, човече са чудним оделом?
Погледах себе и сватих да на себи имам само једну кошуљу и гаће.
- Извините ко организује ову забаву?
- Забаву?
- Да, овај маскенбал Средњег Века, Ренесансе?
- Шта ти то говориш човече? Да ти ниси Врач?
Помислих, шта су ови пушили човече. Какав Врач сада!?
Погледах мало боље око себе, прави мачеви. Зидине града су изгледале као да су јуче направљене. Мештани који су радили ту около су изгледали сасвим нормално. И сетих се, па упитах стражара!?
- Која смо ми беше година, јуначе?
- Како која! Па 1275 !
- А да се ти ниси мало запио у Механи!?
Брзо одговори!
- Да, да био сам у Механи!
Чеовече па ја управо доживљавам "Посетиоце" уживо!!!
Стражари се насмејаше, и склонише се са пута. Пустили су ме да уђем у град. Један ми рече!
- Дедер иди нађи неке панталоне!!!

Пролазећи кроз град људи су ме гледали чудно, а како и неби када идем полу го. Са леве стране је била скромна пијаца, где се продавао; кукуруз, хлеб и лековито биље. Док са десне стране је био снажни ковач који је ковао ужарену руду за мачеве. Биле су ту потковнице за коње и разни бодежи. Још увек ми ништа није јасно. Био сам на песковитој плажи са Dule2610 а од једном у Средњевековном Граду. Вераовао сам за путовање кроз време, али нисам знао да можемо путовати кроз време са флашом Рума. Успео сам да се докопам некаквих панталона са једног прозора, само ми фали да ми одсећу руку за крађу. И од једном се нађох испред Механе.





Политичке титуле на еKуби;

Премијер - LauchaJP
Министар одбране - Leo Howell
Министар иностраних послова - Loolie Drea
Гувернер - Robotnik
Министар образовања - Katy Hudson Perry





Полако одгурнем тешка дрвена врата Механе која се зове "Српска Легија". Поприлично доста гостију, који испијају пиво и једу са Мени-а. Одмах ми је запала за око Крчмарица, полу раскопчана кошуља са великим Срцем ме је некако дозивала к'себи. Дуга златна коса, и предиван осмех. А њене зелене очи су ме мамиле. Реших да седнем за бар. Али нисам имао никаквих пара.
- Имаш ли ти пара за Пиво или шта друго?
Упита ме она. Њен поглед ме је пресекао!
- Немам.
- Па како мислиш онда пити и јести!?
Помислих да могу да јој надокнадим то на неки други начин, али још нисам успео да изговорим ни једну реч када са друге стране бара неко довикну.
- Маквиштанац, стигао си!?
Стигао јесам, али се запита. Ко мене овде зна и како?

Нисам могао да верујем својим очима. То су били Adam Vuki и Markoloni, обучени за коју нијансу боље од мене. Приђем им и заједно седнемо за сто. Дадоше ми Пиво и Хлеб. Почнем да им причам о путовању кроз време, како сам био на плажи на еКуби. И одједном се створио овде. Само су се насмејали и рекли ми!
- Опило је тебе пиво, шта ти је то еКуба? рече Адам
- Ма ја мислим да је љубоморан на тебе и Крчмарицу Мару! дода Марколони
- Мара је моја, пази шта радиш Маквиштанац! одговори Адам
- Људи шта вам је !!!!
Све је изгледало као некакав ружан сан, али никако да се пробудим из тог сна. Одједном ми је најбоље решење било да се привикнем на живот овде, јер и овако обожавам Средњи Век и не знам како да се вратим назад тј да одем у будућност. Попричасмо око мог имања и где ми је кућа, шта треба чинити да би могао опстати и како напредовати. Одговарали су ми са чуђењем, јер по њима то све ја знам. Али....ја то нисам знао.

Онако опивени пивом, Марколони и ја кренусмо путем ка мојој кући. Марколони је био мој први комшија. Док је Адам Вуки остао да чува Мару у Механи. Како је и неби чувао када сви једва чекају да Адам Вуки нестане да би могли да је мало испипају тј испитају. Мара је била, ма чудо од Крчмарице чудо !!! Прилазећи мојој кући видех испред врата флаша нека, а на флаши Фидел или Раул нисам могао лепо да видим из далека. Окренем се према Марколониу
- Хвала ти пријатељу што си ми помогао да нађем пут куће своје!
- Ма ништа небрини Маквиштанац.
- Шта сутра треба да радим, упитах га!?
- Идемо на њиви, већ си заборавио!
Ту се поздрависмо, оде он код своје жене Бела а ја се упутих дому свом. Узех ону флашу што је била на прагу, и помириса. Рум!!! Немогуће!! Уђем у кућу извадим чеп и почнем да пијем. Можда је ово карта за повратак....

Чујем таласе мора, некаквог папагаја који је баш нашао да седи изнад моје главе на палми на којој је била окачена љуљашка. Чујем глас Vila od Bosne
- Опет си закаснио на удар
- Стиви, Стиви
Али то није била Вила, него бркати барман који ми рече;
- Señor, estamos durmiendo? Господине, овде сте спавали?
- Usted no consiguió comido por los mosquitos? Нису вас појели комарци?
Зато сам ја отишао у Средњи Век. Коктели, Дуле и његове кубанке и када на то убацим комарце као роде, делиријум је одличан. Устанем са љуљашке истресем папуче од песка, ставим шешир на главу. Запалим један Кубано и крећем у обилазак града, време је да видим еКубу !!!

Наставиће се...




У овом чланку делим 1000Q2 food-a, тачније 10x100Q2 за прве 10 еБебе које се јаве у коментару са овим текстом "Радо читам Маквиштанца".

Ову поделу је обезбедио Dule2610, коме се овим путем још једном захваљуљем. Хвала Дуле !!!!!

200 предплатник такође добија награду. Не заборави да се јавиш !!!



Хвала вам, ваш Маквиштанац !!!