Само је једна моја Србија

Day 2,991, 14:35 • Published in Serbia Serbia • by Kosingas.



Србија, хм.. то је нешто што се не може описати речима. Ту мораш да се родиш, да живиш, да осетиш, да прођеш и обиђеш, да поједеш и попијеш !!! Да видиш , Села, Градове, Планине, Шуме, Брда и Долине, Манастире, Храмове и Цркве. Да одеш на Славу, Испраћај, Свадбу. Да се напијеш љуте ракије и домаћег вина. Да окренеш на ражњу прасе, јагње или јаре а понекад можеш и вола! Е то је Србија, мајка наша! Покушаћу у неколико слика и речи приказати моју земљу на најлепши начин.


Српско Село, па по мени то је нешто најлепше. 17 година живех у селу, са Баком и Деком, сестром. Друштво су ми правили Шарпланинац Џада и мачка Цана. Наравно ту су биле и овчице, кравице, кокошке...и све што има једно Српско домаћинство. Клинци мојих година су били удаљени од мене неколико километра, па је редован дневни тренинг био пешачење од по 15-20 км. Село-Село-Град, Град-Село-Село или Село-Град-Село. Верујте ми тада нисам осећао ни умор ни глад. Најважније ми је било видети другаре, играти се са њима причати о свему и свачему а највише о девојкама и положеном возачком испиту. Имати дозволу и 18год то је било нешто, отишли би негде даље од нашег села/града изашли у Велики Град.





Године полако пролазе али успомене из детињства се тешко заборављају. Оно по чему се Србија разликује од осталих земаља је по разноврсној и јединственој храни. Када зима полако куца на врата, у Селу се полако спрема зимница, туршија, кисели се купус и кољу се товљеници. То "клање" ми је некако остало у сећању. Ујутру дође деда Ђоле и деда Санда закољу једну свињу а у међу времену ту су пристигле и комшије Стриц Муса и деда Мика. Јер где има дима ту има и роштиља и домаће шљивовице. Наравно они такође помажу домаћину јер сутра дан ће се та иста екипа скупити код другог комшије, па код трећег и све тако по целом селу. Право Братство и Јединство!!! Спремају се чварци, ставља се сланина у чабар, прикупља се маст.....А ми клинци трчкамо около и гледамо шта старији раде.





Домаћу шљивовицу несмемо заборавити никако. Код мене у Селу бака је скупљала а и данас то исто ради. Мало спорије и ређе данас јер године чине своје. Џанарка, Џана или Шљива Ранка од тога се пекла ракија у Селу мом. И опет се скупи иста екипа и са нестрпљењем се чека првенац да потече. Да се наздрави и попије по која. Касније долази препеченица јер ако не пређе 50 гради то није ракија! Понекад када бака невиди деда и нама клинцима да да мало окусимо тај првенац.





Несмемо заборавити Ајвар, то чудо од паприке црвене. Замирише чело Село а и шире! Заложи се Смедеревац на дрва па незнаш шта више пече шпорет или сунце, а паприка мирише....Чишћење је најгоре, мора се ољуштити док је врућа па ти руке изгорене и црвене месец дана. Али сав тај посао се исплати. Када бака испече хлеб па изнесе вилију шира отворимо теглу ајвара.....Ништа ти више не треба !!!!





Чување оваца и крава то је била нека врста рекреације. Мада ја нисам нешто претерано волео ту врсту разоноде, па ме бака нешто и није претерано "мучила" тиме. У Србији већина домаћинства има минимум 15-20 оваца. Што је занимљиво за ову причу је Бачија како се то каже у мом крају, почетком пролећа неколико чобана окупе више стада оваца и онда их воде у своју колибу где их чивају до касне јесени. Домаћице или Домаћини свако по свом реду иду од 5 до 10 дана на Бачији дa помажу чобанима око оваца. За то време проведено на Бачији узимају сир и млеко од свих скупљених оваца. Главни чобанин узима такође неких 10-20% од свих оваца сир, а и узима по овци договорену суму новца.





Србија и Срби су познати по слављењу Слава. Сваки домаћин има своју Славу, коју слави са својом najblizom родбином, пријатељима и комшијама. То је било лепо у мом детињству, сећам се долазили су рођаци које нисам видео по годину дана, стричеви, ујаци, тетке и тече, кумови и комшије. Пуна кућа два дана. Бака спрема за Славу скоро недељу дана, од разних јела па до колача. Деда је био задужен за печење прасета или рибе зависи у ком дану "падне" Слава. Један од најлепших Српских обичаја.





О Србији и њеној лепоти можемо писати данима и данима. Писајући о једној теми надовезује се друга, из друге увек ће изаћи трећа и тако у непоглед. Неком ће можда изгледати нормално све ово неком можда неће, али тек када одеш из тог твог Села или Града далеко од свега што је Српско схватиш шта си изгубио! Ја сам на хиљаде километра далеко од мог села, све ми недостаје. Мирис летње кише, брезе и зове. Мој пас и моја маца, стара Бака. Вода са извора на улазу у Село, Бели Дуд крај пута, прве киселе шљивиће на игралишту. Кукуруз који сусти када ветар дува....Недостаје ми моја земља, моја земља СРБИЈА !!!







А сада следи награда за коментар из прошлог издања "еСрби у Дијаспори - еЈапан" од 500(250Q1 Hleba)Energy који иде у руке Trbrica !!!



Добротвора нема пуно, како у РЛ тако и у овом нашем еР животу. У овом чланку желим посебно да се захвалим Dule2610 , који је читајући прошли примерак Маквиштанца одлучио да добровољно подели еBебама 1500Q2 food-a !!! Значи прве десет еБебе које напишу у кементару "Радо читам Маквистанца, Хвала Дуле !!!" добиће по 150Q2 food-a





Наравно и у овом чланку делим 500Energy за један коментар. Зашто не штедите слова. Коментаришите, гласај те и поделите овај чланак са пријатељима.

200 предплатник такође добија награду. Не заборави да се јавиш !!!


Хвала вам, ваш Маквиштанац !!!