Ко те ка** нек' ти пише песме... Разлика између критике и пљувачине...

Day 1,195, 11:01 Published in Serbia Serbia by The Other One


Не, није поезија. Ово је чист политички чланак. Бићу кратак и јасан.

Реч је о чланцима које пишем ја, као и неки други новинари, а који су политички обојени. Мрле ми је једном приликом рекао да цени то код мене што сам „ни по бабу, ни по стричевима“ и што критикујем, али и хвалим поступке и дела играча без обзира на страначку припадност. Па да – так'и сам по целом телу.... И у СЖ сам неко ко је у стању да шефу каже "Грешиш!" када сматрам да није у праву. Као много млађи сам и родитељима увек стављао до знања када мислим да греше. Па ко ће да ми забрани да у једној виртуелној игри критикујем некога??? КРИТИКА – то је та кључна реч.



Е, сад, што неки сматрају да су моје КРИТИКЕ уствари ПЉУВАЧИНЕ (како се то популарно каже) ја сам решио да појединцима нацртам разлику између ове две ствари.
КРИТИКА је нешто упућено одређеној страни, а која подразумева став (позитиван или негативан) са чињеницама које су аргументоване, поткрепљене доказима или које су аксиоме (одавно потврђене, доказане чињенице).



Пљувачине има две врсте:

1) ВРЕЂАЊЕ, ОМАЛОВАЖАВАЊЕ, па чак и ПСОВАЊЕ некога или о некоме као начин критиковања. То се односи на оне који не умеју да контролишу свој речник.

2) ИЗНОШЕЊЕ ЛАЖИ И НЕИСТИНА па чак и без вређања је довољно да се назове пљувачином.

А где је сад ту проблем? Када неко као ја изда чланак у ком аргументовано, без вређања и лажи негативно критикује некога због по мом мишљењу лошег става или потеза онда се тај неко осети угроженим и СХВАТА КРИТИКУ КАО ПЉУВАЧИНУ... Има једна енглеска сложеница која најкраће описује такво стање искритикованог или његових истомишљеника – „butthurt“. Мислим, када сте видели некога у последње време да је признао грешку због свог потеза. Ма нееее..... Сујета је чудо... Е, такви сујетни, као и душебрижници којима је окружен почињу да ОСНОВАНУ КРИТИКУ НАЗИВАЈУ ПЉУВАЧИНОМ. Па, чекајте, шта је еко очекивао? Хвалоспеве?! Па знате како......

„...Хтео бих да будем господин
И избегнем реакције бијесне,
Ал' рећ'у к'о какви примитивац:
КО ТЕ КА** НЕК' ТИ ПИШЕ ПЈЕСМЕ!!!“
Елвис Ј. Куртовић




Дакле, имате оне своје истомишљенике па нека Вам они пишу хвалоспеве, бајке, поезију... Ја то нећу радити... Сувише сам свој и размишљам својом главом...

За сваки случај још увек само свој....