Join the new world

Ovaj članak će biti posvećen jednoj od najčešćih grešaka koja se pravi u kontaktu sa drugim osobama. Pored generalizacije vrlo često, neko više a neko manje upada u zamku preduverenja. Koliko puta vam se dešavalo da imate već poprilično izgrađen stav o nekom, a da se taj stav vremenom kroz direktan kontakt promeni do dijametralno suprotnog? Eto i meni se to danas dogodilo iako već odavno znam da to nije preporučljivo i maksimalno se trudim da to izbegnem. Pošto nam se bliže izbori, a igrač je povezan sa tim događajem neću ga imenovati jer mi je želja da opustim makar na malo ovo predizborno bombardovanje tekstovima. Pošto sam unapred znao da se radi o mlađem igraču, upadoh u zamku i stekoh predubeđenje da je to klinac napaljen na eRep i neutolivo željan samopromocije. Sasvim slučajno se nađosmo na jednom kanalu i reč po reč počesmo da ćakulamo. Najpre je to bila priča o eRep politici a onda malo po malo pređosmo i na teme nevezane za ovu igru. Pozitivno me iznenadilo inteligentno razmišljanje o mnogim stvarima i ubeđen sam da su mnogo dublja nego kod ljudi koji su i duplo stariji od njega. Stoga, prijateljska preporuka: izbegavajte zamke ovoga tipa.



Lekciju iz ove tematike sam naučio još odavno, u Valjevskoj gimnaziji, a predmet greške je bio moj drug Pera Kraba. Opis Perinog fizičkog izgleda je jako kompleksan, a za bolje shvatanje teme koju obrađujem je potrebno da taj opis bude potpun. Radilo se o momku oko 1.7 m visine, sa glavom nesrazmerno velikom u odnosu na telo na kojoj su bile veoma uočljive dve stvari: izuzetno oštra kosa bez ikakve frizure gde svaka dlaka vodi svoju politiku i nadasve krupne, buljave, smeđe oči. Ako mislite da je tu kraj opisu grdno se varate, jer Perine noge su bile duge i veoma krive a počinjale su direktno ispod pazuha, tako da su se njegove pileće grudi logično uklapale u opštu sliku. Zbog svega toga Pera i dobi nadimak Kraba. Njegovim falinkama tu nije kraj jer je Pera Kraba imao i govornu manu. Naime on je mucao, ali ne bi Pera bio Pera da je on normalno mucao. Njegova govorna mana je bila atipična i u momentu kada zatrokira morao je da ponovi poslednji izgovoreni slog da bi mogao da nastavi rečenicu. I danas se u društvu prepričava kako Pera na času traži da ide u WC, To je izgledalo ovako: “ Ppppprofesore mmmmogu ligu li u WC “, “ Hajde Pero dok još nije kasno” odgovori mu profesor .



E sad zamislite da vam se takav jedan lik pojavi na terenu za basket. Sigurno biste pomislili da je to lagan plen i … prevarili bi se u tome. On je bio vrhunski basketaš. Srčan, sa izuzetno preciznom rukom, a skočnost mu je bila neverovatna i nedostatak u visini tim adutom je lako kompenzovao. Iznenađenjima sa Pericom nikad kraja. Bili smo matematički smer i taj moj drug je bio vrhunski matematičar i fizičar, tako da nije nikakvo iznenađenje što je sa lakoćom završio mašinski i otisnuo se preko bare gde je na nekoliko prestižnih univerziteta bio zaposlen najpre kao asistent a potom kao redovan profesor. Pera kraba je i dalje onaj stari, ne prestaje sa iznenađenjima i svoje mašinstvo je ladno bacio i ustremio se na sasvim nešto drugo. Sada je Dr Pera Kraba vrhunski naučnik svetskog renomea na polju medicinske informatike i to u Japanu.


Jedne lepo letnje večeri pre par godinaKum Cojko, Pera kraba i ja sedeli smo tako u jednoj od valjevskih kafana. Evocirajući uspomene iz gimnazije dođosmo i do teme žena. Setih se jednog događaja kada sam sticajem okolnosti imao džepni kalendar na kome je neka jako zgodma plavuša kao od majke rođena ležala onako na stranu. Od svega na sebi je imala samo košarkaške čarape. Napalljeni tinejdžeri kakvi smo bili balavili smo gledajući je, komentarima nikad kraja. Dođe red i na Peru. Posle nekoliko minuta studiozne analize čulo se: UUUUUUUU kakve dore čarape”.

Дружењем до победе