Erepublik iz drugog ugla...

Day 1,301, 04:38 • Published in Serbia Serbia • by DjeneralML

Jul 2010. godine...

07:45 zvoni sat... ustajem kao da sam vec budan, brzo sedam za racunar, sve me ceka spremno tu su puce, paketici... blizi se DayChange napetost raste... pucam sve sto imam pravim 4 x 25 stetu, “Liaoning ne sme pasti” “Liaoning je sveta Srpska zemlja” grmi na sve strane... Krv kljuca, pogledam na drugu stranu ona spava, trudim se da ostanem sto tisi... 08:00 POBEDAAAA, gusto ali pobeda!!! malo mi je lakse mada i dalje uzbudjenje sto sam bio deo toga... Polako pomeram stolicu, pokusavam sto tise da se vratim u krevet ali ona je prebacila ruku preko mog jastuka... lagano je pomeram i lezem kao da nista nije bilo... Oci sirom otvorene, ne mogu da zaspim, gledam u plafon dok misli nekontrolisano lete...

Avgust 2010. godine ....

01:00 #teslatroopers prepun, dobijamo naredbu da se borimo, brzo se mobilisemo... krenuli smo osvajamo polje po polje... od jednom prekide me umiljati glas “ljubavi a kada ces ti da legnes” ... pomislih u sebi “cekaj zenska glavo vidis da se borim”... ali odgovorih istim tonom “evo idem za par minuta samo da uradim jos nesto”... 03.00 dobijamo komadnu da se povudemo i ponovo skipimo u 06:00... brz dogovor na cetu i razlaz... 03:05 uf po n-ti put moram da se usunjam u krevet... 05:50 zvoni sat... umor me vec savladao i tesko se budim ali budi se i ona... “koliko je to sati i gde ces ovako rano” mrzovoljno promrmlja... nisam nista odgovorio samo sam je nezno pomazio i poljubio, ponovo se uspavala a meni pao teret sa srca... 06:00 vec se polako skupljamo, svi nesto ne povezano brbljamo na cetu, cekamo komandu, vidno se vidi pospanost i umor kod svih ali stize i komanda to nas je razbudilo... krenuli smo... 08:00 sat je ponovo zazvonio... a meni kao da je neko pucao u glavu... Traila me je rukom po mojoj strani kreveta... trgnula se i pogledala u pravcu racunara... taj pogled me je sledio... “pa ti nisi normalan, sta radis to, kada si ustao” ... sledao sam ramenima i onako sebi u bradu “ma imali smo neku vaznu bitku paaaa” ... odmahivala je glavom “ o boze, pa ti nisi normalan”... nasmesio sam se i odmahnuo glavom.... pogledao sam u monitor pisalo je Victory, na cetu svi su klicali pobedaaaa, haill Srbija, haill Phoenix... srce mi je zadrhtalo, lice se ozarilo a ona me i dalje zbunjeno gledala...

Trazenje referala...

JA: “Ma super je igrica... par minuta dnevno se igra... radis, treniras, ratujes...”
Prekide me njeno smejanje ONA: 😃 😃 😃 “par minuta dnevno? Pa sta ti radis po celi dan i noc?” ...
JA: “Ma to ako zelis da malo.... a i nisam ja stalno na igrici... radim na kompu i druge stvari...”
ONA: “da da ubi se od posla” rece kroz smesak...
JA: onako zatecen pogleda ka referalu “ maaaa super je igra poslacu ti link na mail... pa se nakaci da probas”
REFERAL: samo nas je onako zbunjeno gledao
Februar 2011. godine

18:00h ...TT okupljanje u Rektoratu...
Ovaj deo bolje da preskocim... 🙂 🙂 🙂

June 2011. godine
Sada se vec navikla i polako me shvata, dobro nije bas da me shvata ali nema toliko osude 🙂, ko zna mozda jednoga dana pristane da mi bude referal...