AMSTERDAM

Day 1,183, 08:02 • Published in Serbia Serbia • by zlatanaleksic

Put nas zove moramo poci, uhvatite svog Namera za ruku jer idemo u veliki grad. Predlog Holandjana da im budemo NE je jasan pokazatelj preko koje drzave idemo da posetimo Trafalgar skver a kasnije i da upoznamo Hajlandera. Ja sam vrlo uzbudjen zbog naseg tranzita kroz bratsku nam Holandiju, planiram da se dobro zezam u Amsterdamu, samo da me ne navataju Paun, Pajicic ili borissajkas... Hm, mozda nisam trebao da napisem ovo ali kapiram da ce i oni da podlegnu carima Crvene ulice pa nece imati bas puno vremena da jure nas sitne prestupnike. Plan je sledeci: Udjem u kafic i narucim esspreso, ne znam da uz esspreso dobijes i cigaretu od kultivisane indijske konoplje (lat. Cannabis sativa), zatim malo ogladnim i prelistam jelovnik. Neke stvari mi nisu jasne ali odlucujem se za Chronic Chip Brownies, jer mi ime deluje zanimljivo a ne govorim holandski.



U medjuvremenu nasi organi reda pokusavaju da svoje organe puste u funkciju i cekajuci svoj red pitaju se da li su doneli dobru odluku kada su se odlucili za straping. Uveliko planiraju da svojim velikim i cvrstim pendrecima pokazu holandskim delikventima kako se problemi resavaju kod nas ali mi se cini da ce neko od njih bogami da odpeva hit MC Stojana. Ruke im se znoje dok cekaju da madam dovede druzbenice koje ce im pruzati karnalna zadovoljstva i pokusavaju da tremu ubiju nekim cudnim leblebijama od kojih zidovi pocinju lagano da menjaju boje. Paun vec dolazi do zakljucka da nesto nije u redu ali sajkas ga ubedjuje da je to potpuno normalno i da je Holandija cuvena po zidovima koji menjaju boje. Za to vreme Pajicic vec uveliko moze da vidi Matricu.



I dok tako nasi organi reda polako krecu na put ka spoznaji svrhe zivota i brutalne istine da smo mi samo baterije za napajanje ogromnog racunara, ja pokusavam da ustanem sa stolice vec dvanaesti put bezuspesno. Moja verna Djidja pokusava da mi pomogne ali ima problem kognitivne prirode, ne moze da provali gde su joj ruke kao ni cemu ruke u opste sluze... Uzivamo u laganom ritmu jamajcanskih ostrva koje nam pruza lokalni bend koji cine 3 pakistanca i jedan omaleni indijac za kojeg sam poprilicno siguran da pati od bar 13 zaraznih bolesti, od kojih je 4 jos uvek nepoznato konvencionalnoj medicini. Slusajuci tekstove puni umirujucih poruka Djidja i ja lagano padamo u trans i rastu nam dredovi. Spas u zadnji cas je dosao u vidu naseg teretanca Aleksandra Simica koji sveze izdepiliranih obrva samouvereno ulazi u kafic hvata nas za dredove i vuce nazad u bazu. Usput smo prelazeci most naisli na Pajicica i sajkasa koji gledaju s mosta u reku trazeci Pauna. Neki ljudi bas ne mogu da podnesu Amsterdam...






Kasnije te noci nadjen je Paun


Ako neko poznaje devojku neka joj javi da joj je krigla ostala kod mene!!!