Људи или животиње - одлучите сами

Day 1,827, 06:07 • Published in Serbia Serbia • by momars

Информације које сам од оца добио, разговори са другарим играчима свих нација на еРепу, емисије, књиге и разни чланци о даљој и ближој историји ове крваве регије која се зове “ Балкан “ учиниле су ме поприличним песимистом по питању будућности људи са ових простора. На основу свега виђеног и прочитаног склопио сам мозаик узрока, а решење и имам и немам. Колико год ломио сиве ћелије решење ми све једнако личи на квазинаучну фантастику, али ја боље не умем и не знам. Ипак, поделићу то са вама.

Најпре, треба знати да се после балканских ратова са почетка прошлог века и коначног ослобађања Србије од Турске окупације стидљиво појављује идеја о формирању заједничке државе јужних Словена. Та идеја је била посебно укорењена код дела, напомињем ДЕЛА, народа који су тада били у саставу Аустроугарске, Хрватске, Словеније и Босне. Србија, као млада независна држава се , као логично решење наметнула лидерском позицијом по том питању. Да се разумемо, ни у једној држави идеја југословенства није била монолитна. Свако је имао своје интересе да та Југославија настане. Што се Србије тиче, то је била прилика да се српски утицај прошири на много већу територију од постојеће. Што се осталих тиче, то им је било прелазно решење у кретању ка потпуне независности и осамостаљивању. Логика је сасвим једноставна: “ лакше ће се ослободити Београда, него Беча”. На крају, јако је битно напоменути да је у свим државама постојао део популације који су истински подржавали идеју југословенства. Када ово узмемо у обзир, онда неке на први поглед нелогичне ствари постају сасвим логичне. Тако се дешава да за време Првог светског рата на страни Србије, као добровољце имате припаднике других народа са територије Аустроугарске, углавном са пограничних подручја који су ризикујући животе прелазили на другу обалу Дрине и остављали своје кости на Виду и назад. Такође, историјска је чињеница да је у Равногорском покрету било муслимана, Хрвата и Словенаца. Наравно, ни изблиза као Срба.



На жалост свих потоњих генерација без обзира на националну припадност, ова идеја о уједињењу јужних Словена се посебно допала краљу Александру Карађорђевићу Ујединитељу који је вишедеценијску жељу тих народа спровео у дело. Изгледа да је он истински веровао у то и наводно његове последње речи по атентату у Марсељу од стране бугарско-усташких атентатора су биле: “ Чувајте ми Југославију “. А шта је он то урадио? Формирао је краљевину Срба, Хрвата и Словенаца, после мења назив у краљевина Југославија и једноставно територије које су некад биле у саставу Аустроугарске АБОЛИРАО од злочина који су починилу у саставу аустроугарске војске над српским цивилима и не само то. Великодушно им је дао статус КОНСТИТУТИВНОГ народа у новој држави. Постојали су многи виђенији људи тог доба који су га саветовали да то не чини, већ да како су велике силе и предлагале, да прошири територије на оне где има српског становништва на западу. То се данас назива Велика Србија. Та и толика Србија је била мала за нашег краља Ацику, па је то одбацио и упустио се у авантуру звану Југославија.

Нешто слично се десило и после Другог светског рата. Овај пут није био краљ, већ Маршал са новим унутрашњим уређењем. Како год било Хрвати су опет и поред НДХ конститутивни народ, заједно са њиховим западним суседима, а потом и муслимани постају народ. Ово је виђење историјских догађаја из угла Србије.

Што се других тиче, првенствено Словеније и Хрватске то би изгледало сасвим друкчије. Део популације у тим државама који је Југославиу видео као прелазно решење до самосталности је из деценије у деценију јачао на штету оних који су истински сматрали да је та идеја позитивна. Резултат тежње за осамостаљењем финализиран је деведесетих година прошлог века при чему се константно провлачила теза да је краљевина Југославија уствари окупирала западне територије. Не треба заборавити МАСПОК за време СФРЈ и настанак ултра десних покрета као што су усташе између два рата, који су имали исту идеју, независну Хрватску. Што се Босне тиче, они су играчи који цене тренутне политичке снаге. Данас овако, сутра онако, а прекосутра … ко зна?



Да је Пера отишао право у полицију … Али није. Сада имамо то што имамо. Срби требају да схвате да су сами криви што су доведени у овакав положај, да исте оне земље које су нудиле велику Србију краљу Александру су биле перјанице у осамостаљивања бивше нам браће с краја прошлог века. Да смо, колико год се неком свидело или не, јако слични те да на основу тога и дијаметрално различитих интереса дефинитивно нисмо могли никад заједно. Сигуран сам да оволико крви која нас прати кроз историју не би ни били да смо увек били само … комшије. Но, шта је ту је. Било је страхота са свих страна. То се заборавити не може. А Опростити? Свакако. Ако мислимо даље, поглед треба усмерити унапред истински жалећи и памтећи сваку невину жртву без обзира којој нацији припада.
Стога ми је веома тешко да читам и гледам када млади људи помињу неке нове Сребренице, Олује и Поточаре. То никако нече на добро изаћи. Свестан сам ја да су многи изгубили неког или нешто, али уздигните се изнад тога зарад боље будућности нових поколења.


МАЈЧИНА СУЗА НЕМА НАЦИОНАЛНИ ПРЕДЗНАК

Дружењем до победе




momars