СРБИ, СРБИЈАНЦИ И БОСАНЦИ

Day 1,823, 04:28 • Published in Serbia Serbia • by momars


Детињство му беше лепо, мирно и надасве испуњено разноврсним садржајима које генерације деце у протекле две деценије могу само да маштају, а најчешће верују да су то само лепе приче за лаку ноћ. Као што се то иначе врло често дешавало на овим просторима тешко једна генерација може да прође у миру, напретку и благостању за свог живота.Као мали се из Босне преселио у Србију. Ипак, сваки распуст је проводио код родбине у брдовитој Босни на обалама Дрине. Ти распусти су уносили додатно богатство искуства због мешовите средине са којом је растао. Друштво су чинила два србина и два муслимана. Његова генерација у Србији је била ускраћена за та непроцењива искуства из једног простог разлога. Одрастали су у једнонационалној средини где је било немогуће откривати неке друге обичаје и навике.

“ Тата, шта је са том твојом екипом? “ упитах га док смо седели уз ТВ и гледали документарац о распаду Југославије. Погледао ме испитивачки као да процењује да ли сам довољно сазрео да схватим оно што се спремао рећи. На крају преломи и рече: “ Кљако је још у Босни, тј. Републици Српској. Скоја је у Сарајеву а Еврокрем …”, ту застаде, а у очима му препознах тугу. Само ми рече “ Ни крив ни дужан”.



Неко време смо ћутали свако у својим мислима, а онда поставих следеће питање: “ Зашто се уопште ратовало” ? “ Их зашто” ,рече “ па да ли заиста мислиш да је то лако објаснити у пар реченица”? Направио је паузу па наставио “ Зато што су старији заборавили страхоте претходног рата, млађи га нису осетили, а као шлаг на торту појавила се политичка елита у републикама у исто време као да их је сам нечастиви ту посадио. Као неумитан след ствари испливало је оних 10% популације који су као нар пуни фрустрацијакоја, личних незадовољстава и комплекса, а свака их нација има и у турбулентним временима они избијају на површину, а нормалан свет се измиче и фитиљ је морао бити упаљен”.

Поново заћутах, а у глави сам анализирао његово објашњење. Морам признати да ми ова опсервација није била од неке користи. Као да ми чита мисли, отац тихо прозбори “ Читај Андрића. посебно Ћуприју и све ће ти бити јасно. Посебну пажњу обрати на делове када описује учења, сазнања и преношења васпитања поколењима свих нација. Па вековима су људи учени да се само своје жртве признају, а туђе ниподаштавају. Једноставно, кроз историју се представљало да су се злочини дешавали само њима од стране оних других. Ако се тако ствари поставе, видећеш да се из тог разлога и дан данас рачуни у сваком народу сматрају неизмиреним”. Ух Андрић. Хтео нехтео прођоше ми кроз главу ти делови романа кога сам морао да читам одмалена и гле чуда,сад ми се полако отворише видици и нобеловац ми је сада изгледао сасвим друкчије. Некако ми је деловао ближи и разумљивији. Као блесак, мозаик поче да се склапа.


“ Ако сам добро разумео, Сребреница је по тој логици директан продукт вековног ниподаштавања туђих жртава”?
“ Не само Сребреница, већ и Поточари и Зворник и Тузла и Вишеград и Сарајево и …”, Рече отац, а у његов глас ми је говорио да сам на добром путу у разумевању догађаја из деведесетих прошлог века. Ово сазнање сам одмах повезао са догађајима из другог Св. рата када су усташе 1941 године побиле на хиљаде српске нејачи од Романије до Дрине, а 1943 четници у Вишеграду муслиманску. Само се чекала прилика да се 90тих “ рачуни “ измире. А да ли су? Када ће бити намирени? Ко ће их измирити? Да ли ће ово икад стати? Колико питања без одговора.

НАСТАВИЋЕ СЕ …

Дружењем до победе




momars