Пре свега смо људи

Day 1,337, 10:37 • Published in Serbia Serbia • by Zaeban Covek

Да не би неко погрешно схватио овај текст - писао сам га првенствено појединцима из странке СНО у жељи да им без икаквог улизивања приближим неке своје ставове, јер сам се у политику вратио како бих допринео зближавању странака различитих по RL политичкој оријентацији, али врло сличних по начину на који играју ову игру (и поред неизбежних већих или мањих малверзација појединаца у име неких од странака које су се дешавале у прошлости и које ће се, на жалост, дешавати и даље уколико креатори игре не одлуче да уведу строжију контролу). Надам се да ће појединци из осталих странка уживати у "троловању", не сумњам да ће искористити ову прилику.

У овом тренутку наша виртуелна отаџбина има осам, по броју чланова, озбиљних политичких партија. Колико год се оне разликовале на основу старосне структуре чланства, њихових уверења о неким темама или RL идеологије коју (и ако уопште неку) заступају; оно што им је свима заједничко је циљ због којег су настале - обезбеђивање власти у еСрбији људима који управљају тим странкама.

Свако ко се не бави демагогијом ће вам рећи да се е-политиком првенствено бави зато што жели да његова "опција" дође на власт. Једина релевантна чињеница, по мом мишљењу, на основу које се може просуђивати о неком е-политичару јесте разлог због којег он жели ту фотељу. Само у томе се играчи еСрбије који се баве политиком реално разликују једни од других, а тај разлог много говори и о њиховим људским квалитетима.

Дакле, сматрам (без жеље да вама наметнем исту мисао) да се е-политичари не разликују чак ни по еРепублик политичком опредељењу, а камоли по RL политичком опредељењу јер у свих осам партија има људи који из истих разлога хрле ка власти. У свим странкама постоје они жељни пажње, жељни моћи, жељни забаве, жељни тимског рада, жељни напретка еСрбије, жељни личне материјалне користи. Чак се и они играчи еСрбије који су некада били у тим фотељама, тврдећи при томе да се не баве политиком и да нису чланови ниједне од странака, разликују од неких е-политичара само по мотиву због којег су обављали ту функцију, док су пак са другима по мотиву истомишљеници.

Зато у старту одбацујем као невалидан аргумент о RL идеологијама.

*****

Друга ствар су генерализација и стереотипизација, о којима често говорим у последње време. На српском језику се зову уопштавање и гајење предрасуда према одређеним групама људи на основу неке њихове припадности (националне, верске, расне, политичке, старосне, полне, географске...). Такве ствари могу проћи и занимљиве су већини у добрим вицевима о плавушама, полицајцима, Циганима/Ромима, Србима, Хрватима, Пироћанцима, црнцима... Када је реч о озбиљним темама и озбиљним, реалним животним ситуацијама то је, по мом схватању опет, једноставно апсурдно.

Зар свако од нас прво не упозна човека, спријатељи се са њим па тек онда пита (ако уопште има потребу да пита) за националност, вероисповест или политичко опредељење? Да нисам нешто пропустио или ви на улици када сретнете неког кажете:

"Здраво ја сам Ђоле, члан сам те и те партије, Србин сам и Православац...ако ти ниси нешто од тога ми немамо о чему да причамо. Дакле, чији с' ти?"

Ако је то тако онда наравно немамо о чему даље дискутовати и не вреди да настављам да излажем своје аргументе.

*****

Пошто сам уверен да нико од вас то не ради, допустите ми да завршим излагање наводећи оно што нас спаја и што уз доста труда и муке можемо изградити, а само једним непромишљеним и тврдоглавим потезом срушити.

Да не помињем поново прошлост из првог пасуса, убеђен сам да су садашња руководства странака СНО, Заједно и УеС довољно политички сазрела, али пре свега и искрена у намери да направе договор базиран на узајамном поштовању и заједничком интересу, а временом можда и пријатељству, пре свега људи којима је стало до тима (екипе, еСрбије), а онда тек Срба који су историјом и окружењем у којем су расли подељени на левичаре и десничаре, што у овој игри не игра никакву улогу.

Када кажем "политички сазрели" мислим на то да рецимо УеС-у више није циљ постојања да сујетно покушава да докаже да је једина странка која може сама да добије изборе (можда делом зато што то више и не може, али сигурно делом и због човека који је сада на челу), да СНО одавно више не важи за странку галамџија (или "кафанских четника" како сам вас тада погрдно називао) већ за најсуздржанију странку када је реч о препиркама и пљувачинама, да Заједно више нема "оно" (мени необјашњиво и тада у разговору са њима) у својој политици што ми је сметало, а што би се могло окарактерисати слично као и УеС-ова надменост (само мало суздржанија, интерна)...

Реално, сви смо ми доста истрошени када су те глупости око доказивања у питању, еСрбија и њени играчи су још истрошенији... Сваког дана неко одустаје и мислим да је као последњи политички чин у овој игри најбољи могући потез један широки договор међу што више партија.

*****

Што се мене тиче, како год ова епизода са СНО да се заврши наставићу да помажем Моми који ме је и вратио у политику после другог мог паузирања од исте. Сигуран сам да као групација од 20ак политички активних играча нећемо стати на овоме и да ћемо разговарати са свим партијама, али и даље заједнички мењати УеС у позитивном смеру.