Кат! Летс трај аген!

Day 1,315, 08:22 • Published in Serbia Serbia • by ZIaPavlakAsMrti

кликсликамузика!

Носио је зелени капут, пресијавао се на сунцу. Ако сте икад хватали бубе сигурно сте видели ону металик зелену што зуји лети по највећој врућини. Ту бубу кад узмеш у руку, крене да ти шашуљи длан, хепифејс!
Е такав му је био капут, једино није шашуљио длан али шта ћеш нико није савршен. Имао је тај металик зелени капут, поклонио му га је неки путујући трговац који је веома личио на Ал Паћина, тако ми га је барем описао.
Кад га виде људи одмах очекују да полети, да запали ватру у длану, да помрачи Сунце. Ваљда су се највише надали да може да помрачи Сунце. Једном му је успело. Шта ћеш читао је човек новине, информисао се. Волео је да складишти гомилу непотребних информација у глави. Можда је и могао да помрачи Сунце кад год је хтео, није желео.
Мрзео је напор, најчешће би седео на тераси и испијао чај од боквице. Волео је да гледа Сунце кроз длан, да провлачи прсте кроз сунчеве зраке као што је провлачио прсте кроз њену густу црну као ноћ косу. Осећао је те зраке, прожимали су му кости, давали му снагу. Капут је ретко кад скидао, са њим је лебдео, био недодирљив. "Границе, шта је то? " уз смешак ме је упитао.


Сутрадан су га згазила кола, нису га поменули ни у новинама, они ретки који су га упознали нису се ни појавили на сахрани. Нисам ни ја био тамо. Заборавио сам да се појавим.
Оног другог су упуцали. Био је наиван, све док му нису први пут скинули розе наочаре и заменили их са плавим моноклом, и ребра су му претрпела нека оштећења, два или их је било дванест сломљених, не сећам се најбоље. Он се сећао.Кренуо је да гази, па ипак свему дође крај.
Док је последњи пут у свом мизерном животу гледао у цев од магнума, две секунде пре него што му је тај исти просуо мозак по асфалту, о чему је размишљао, питам се. Да није можда преиспитивао своје грешке, или се пак сећао оних добрих вечери кад би привео две а других пет се са уздахом опраштало од њега, надајући се да ће сутра имати више среће. Ех те лакомислене кучке, оне су га и сјебале.



Новине су се утркивале да га што више нахвале, читуље су биле права мала ремек дела. Они који су га пљували, они који су му намештали курве са сифилисом сад су га уздизали у небеса.
Е судбино проклета била...

Смеће!

Бресквице су остале скривене!