Последњи дан пролећа!

Day 1,301, 14:59 • Published in Serbia Serbia • by ZIaPavlakAsMrti
Уобичајено слика даје музику!
Као клинци смо се у крају скупљали у оближњем паркићу. Описао сам паркић, ал сам обрисао...

Није битно.

Окупљали смо се ко клинци, играли фудбал где су нам голови били цигла две дуксерице и евентуално штап. Пентрали се по пискавцу, играли леденог човека, чекали вече да се смрачи и онда се играли жмурке. Жмурке по мраку, са још петнесторо, ајоооо! Централна тачка паркића је био песак, (нисмо се играли у њему, идиоти су доводили керове који су искључиво у песку срали) песак нам је служио да се на ободу играмо са Џи-ај-џојцима или џи-џојцима или како већ. Наравно играли смо се и са војничићима, велику већину смо покрали из вртића.
Ал највећа срећа нам је била кад упалимо ватру у том песку, чуј мене ватру, ломачу бре. Могли смо бре глат да запалимо и вештице из Салема и из Иствика заједно (ако имају још неке и њих би могли).
Волели смо ватру.
После свега тога нам је највећа занимација била да гајимо штенце кад се локална керуша окоти. Сви би се сјатили да их мазе и пазе...
Скупљали смо и кеш да понекад да купимо у оближњој Пекабети 200 грама паризера. Био је обичај ко да најмање кеша иде да купи паризер. Они који су ишли да купе увек су то користили да узму код Шишка( гле чуда Албанац сладолеџија) куглу "свега по мало", коштала је ваљда 5 динара мада нисам сигуран. Да се не лажемо користио сам и ја те погодности, штавише волео сам да дам најмање кеша.

На крају сви су се борили да буду они који су дали најмање.

Одрасли смо, баталили да палимо ватру,Шишко је затворио радњу 2004-те је отишао на КиМ, престали смо да се играмо са војничићима, са већином нисам ни у контакту.

Керови и даље лутају, нисмо им требали тад а сигурно им ни сад не фалимо.

Бресквице!

За крај: Ово је чланак мог најбољег РЛ ортака!
http://www.erepublik.com/en/article/oko-od-tigra-1798201/1/20