Смисао играња еРепублика и цена еСрбије

Day 1,291, 05:11 • Published in Serbia Serbia • by Zaeban Covek

Биланс синоћњег окупљања новосадског батаљона Тесла Труперса је позитиван - сви су преживели. Чак смо после сат и по, и око 50 телефонских позива, успели да нађемо и Димитрија у прилично неоштећеном стању тако да нема бојазни да ће поново два дана касније доћи кући на сопствену сахрану, четврту по реду. Кајзер ме је задивио успевши да попуши паклу цигара иако ни једну није купио, а сви остали смо непушачи. Макавелију је опроштена разбијена флаша јер је сва милиција ангажована на блокади трактора. Пролета није видео бабо да се напија, мада би му свеједно опростио јер није попио седам јегера. Срђан и ја смо гледали да ствари не измакну контроли (Димин нестанак је уобичајена ситуација). Штета само што Њуплејер није пропали студент попут нас него породичан човек па је отишао кући раније. Треба ли да кажем да Омиљени није дошао?

Ко жели да се дружи са Теслама у Београду нека дође вечерас у седам сати у кафану Корчагин (кажу близу Вуковог споменика). Додатне информације на каналу #teslatroopers (rizon server).

Толико о смислу играња, а сада мало о бесмислу.

Колико вреди наша виртуелна држава сазнаћемо после јавне аукције, заказане за вечерас, а на којој ће бити распродате све државне компаније. То би било прихватљиво да нисмо поучени многим ранијим искуствима о начину располагања државним новцем од стране власти. Овако, ово је за нашу играчку заједницу још само једно понижење у низу, после задуживања од преко 8.000 златника, амнестије људи који су крали државне паре, нестанка државних фирми, нестанка 3.500 златника враћених као компензација за те фирме, нестанка претходног (смењеног) председника...да не помињем испаде конгреса.

Да ли је власт у овом случају у праву или није не знам јер и нису предочене све информације. Разлог је вероватно то што се ни администрација није потрудила да објасни своје потезе, конкретно да ли ће државне организације у будућности бити замењене неким механизмом који укључује могућност да држава поседује компаније или не.

У случају да се то очекује било би најлогичније пребацити фирме неком поузданом, аполитичном и заслужном појединцу (рецимо Мудашу, Вејмену, Мунчеу и да не набрајам сад колико их има...). Ту би биле неупоредиво сигурније него у државној каси из које је за неколико дана испарило 1000 златника иако се зна да ће губитком ових компанија држава остати без икаквог прилива страног злата од извоза.