Цура са црвеним старкама

Day 1,289, 00:20 • Published in Serbia Serbia • by Zaeban Covek

Пре него што почнем да вас замарам морам рећи да је еСрбији у последњих пар дана нанет болан ударац. Част осталима који знају да пишу, отишла су два од три (по мом мишљењу) најбоља новинара еСрбије - Арссен и Лунатиц2903. Барем се Покац вратио, можда ће и они.

Када пустим "Флојде" док сам улогован на еРепублик могу да се десе разне непредвиђене ситуације. Неки од вас су (на њихову жалост) били сведоци једне такве када сам писао о бесконачности времена и простора. Писање (или причање) о таквим стварима без икаквог утицаја психоактивних супстанци одувек је изазивало чудне погледе људи који би се нашли у близини. Мени често не би било јасно да је прича та која искаче из шаблона. "Шта је, имам нешто на лицу? Ма то је од бурека?"

То искакање из шаблона ми је временом постало некако оптерећујуће. Људи почну да постављају питања на која би хтели да чују шаблонске одговоре, као доказ да је искакање било само привремено. У супротном, опрезно се удаље из даљег разглабања и промене тему. "Еј, шта кажеш на утакмицу? Барса је доказала да је најбоља на свету!" - "Фудбал се страшно искомерцијализовао, није ми јасно како један полуписмени сивоња може да зарађује 100.000 евра недељно. Једини остаци оног правог, витешког, Фудбала су ти ови играчи који целу каријеру проведу у једном клубу. Рајан Гигс рецимо. Мада су и они преплаћени. Барселона је победила јер је током година купила бољи (скупљи) тим." - "Хм, пааа...мислиш ли да ће киша? Нећемо стићи да одемо до оне продавнице".

Права је вредност имати ту негде у близини човека који ће одговорити са "Па нико не тера 50-60 хиљада људи недељно да купе карту, или нас да гледамо то на РТС-у." Из тог разлога о неким стварима могу да причам само са двоје, можда троје људи.

Људи не воле алтернативну "истину". Уопште, људи не воле алтернативу. Кад боље размислим - да је воле, алтернатива би онда била мејнстрим. Како ја да објасним да мене нимало не привлаче накварцоване (више волим термин "испржене" али не бисте сконтали) дронфуље са лејди-гага-шишкама и коефициентом интелигенције довољним за шопинг и слушање Јелене Крмељуше. Не зато што су ми физички одбојне или јер мрзим људску глупост, него зато што их има је*ено 10.000 истих таквих само у Новом Саду. Замисли да шеташ градом са ортаком који ће - "Е брате, ено ти рибе шета чиваву." - "Ма није то она, моја је мало више препланула, не виде јој се очи од шишки...а и њена чивава има неки џемпер на себи." (Добро, сигурно у одбојности према таквим створењима игра улогу и чињеница да нисам неко ко има пара за финансирање чивавиног џемпера, соларијума и шлепера пудера за прикривање несавршености лица. А и волим несавршеност.)

Волтер давно рече нешто у смислу да је људима потребно да верују у нешто (Бога), како би имали снаге да се носе са животним изазовима. ("Да Бога нема, требало би га измислити.") Па сад ово моје разглабање у претходних неколико пасуса о томе како им је потребно да буду друштвено прихватљиви. Све је то доказ колико је у праву био Даглас Адамс када је, у књизи коју тренутно читам, описивао човечанство као заосталу и слабашну цивилизацију. Додуше, и ја сам човек (иако се некад понашам као да нисам) па морам признати да је и мени потребан неки вид друштвене прихватљивости, у тој мери да ме људи не мрзе без повода. Логичан повод би био да им се рецимо не свиђа моје облачење. "Види оног шабана, носи тренерку само док коси траву, а није ни ногавице упасао у беле чарапе! Мрзим га!" Такође, као и сваки други човек имам хиљаду других мана, али сматрам да сам многих свестан, за разлику од већине људи који их прихватају као врлине.


Е сад ви сами сконтајте смисао целог овог текста. Мада, с обзиром да сам пустио "Флојде" од раног јутра...не чуди ни мене. За крај да се делимично вратим у шаблон са сликом "цице".



P.S. Душици опраштам пудер мада бих волео једно јутро да је видим у црвеним старкама.

P.P.S. Ваљда нема чиваву...